Razređivač krvi ili antikoagulans razgrađuje i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, polučvrste nakupine krvnih zrnaca i druge supstance koje mogu blokirati protok krvi. Međutim, antikoagulansi mogu previše dobro da obavljaju svoj posao, sprečavajući potpuno zgrušavanje i dovodeći do prekomernog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja. Umesto da cilja na sve puteve zgrušavanja radi sprečavanja tromboze, novo jedinjenje strateški cilja samo na jedan, tako da se zgrušavanje nastavlja, ali bez rizika od krvarenja ili toksičnosti.
Nova studija istraživača sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) i Univerziteta u Mičigenu predstavlja novo jedinjenje, MPI 8, zahvaljujući kome bi jednog dana antikoagulansi mogli da budu mnogo bezbedniji. MPI 8 precizno cilja i inhibira samo jedan od molekula uključenih u zgrušavanje krvi, omogućavajući razbijanje i prevenciju ugrušaka bez rizika od neželjenog krvarenja.
Studija je objavljena u Nature Communications.
Kako deluje razređivač krvi
Normalno, krvni ugrušci se formiraju na mestu unutrašnje ili spoljašnje povrede, zaustavljaju krvarenje i omogućavaju telu da počne da se leči. Kada se unutrašnji ugrušci oslobode, oni mogu začepiti krvotok ili blokirati protok krvi u kritičnim delovima tela kao što su mozak, srce i pluća. Rezultat može biti moždani udar, plućna embolija ili srčani udar.
Lekari propisuju antikoagulanse osobama sa atrijalnom fibrilacijom ili onima koji imaju stanje zgrušavanja kako bi izbegli trombozu. Takođe se mogu davati profilaktički za operacije koje su često praćene neželjenim zgrušavanjem, kao što je zamena srčanih zalistaka, kolena ili kuka.
– Sadašnji antikoagulansi generalno inhibiraju sve puteve stvaranja krvnih ugrušaka i na kraju mogu izazvati krvarenje – kaže dr Adi Iyer, koji nije bio uključen u studiju. Problem je, objasnio je, da „to može dovesti do problema kao što su krvarenje čireva, krvarenje u stomaku, krvarenje u kostima i zglobovima, ili čak nakon manjih trauma ili povreda, ubrzano stvaranje modrica bilo gde, od kože i mekog tkiva do čak i unutar mozga”.
– Kada uzimate razređivače krvi, čak i manje posekotine i povrede mogu imati mnogo razornije posledice, koje može da se desi da teško mogu da se kontrolišu – kaže dr Iyer. On je dodao da je rizik od krvarenja kod prve generacije razređivača krvi bio toliko visok da je nivo krvi pacijenata morao da se prati skoro svake nedelje.
Samo u poslednjih 20 godina bili su dostupni novi direktni antikoagulansi ili NDC. Pošto inhibiraju zgrušavanje krvi ujednačenim tempom, rizik od iznenadnog ekstremnog gubitka krvi je manje zabrinjavajući.
– Pravi napredak nove studije je u tome što su identifikovali potencijalne molekule koji rade na onome što se zove ‘kontaktni put’. Ovo je put koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, ali čija inhibicija neće povećati rizik od krvarenja – objasnio je dr Iyer.
Razvoj MPI 8 za ciljanje krvnih ugrušaka
– Ovo je veoma, veoma zanimljiv i uzbudljiv rad. Mnogo godina smo radili, ali smo konačno uspeli da pronađemo molekul koji je razređivač krvi, a koji bi mogao da pomogne mnogim ljudima – izjavio je stariji autor studije dr Jay Kizhakkedathu.
Istraživači su se fokusirali na polifosfat, jedan od skupa molekula koji su uključeni u zgrušavanje krvi. Jedan od koautora studije, dr James Morrissey, ranije ga je identifikovao kao terapeutski cilj od koga se mnogo očekuje.
U saopštenju za štampu dr Morrissey je rekao da je istraživački tim odabrao polifosfat jer bi on mogao biti „bezbednija meta za korišćenje antitrombotičkog leka jer bi samo usporio ove reakcije zgrušavanja – čak i ako uklonimo 100 odsto dejstva polifosfata”.
Bez obzira na to, ciljanje na jedan molekul u krvotoku je teško. Dr Kizhakkedathu objasnio je da je, električno gledano, polifosfat negativno naelektrisan molekul. Polianjonski je, što znači da sadrži više oblasti negativnog naelektrisanja. S druge strane, molekul sa jednim negativnim naelektrisanjem je anjonski. MPI 8 je skraćenica za „makromolekularni polianjon inhibitor 8”.
– Jonski naboji su svuda u našem telu. Proteini su jonski, ćelijske površine su jonske, a skoro sve površine u našem telu su polianjonske. Moramo imati vrlo selektivne agense koji se mogu vezati za vrlo specifičan polianjon, polifosfat – rekao je dr Kizhakkedathu.
Ranije su naučnici pokušavali da ciljaju polifosfat sa katjonima, pozitivno naelektrisanim jedinjenjima, ali u krvi ima toliko negativno naelektrisanih anjona da su se neselektivno vezali za mnoge od njih i stoga su bili toksični.
Dr Kizhakkedathu je podsetio da su Istraživači uspeli da identifikuju grupu molekula, MPI, sa „veoma posebnim svojstvima”.
– Pošto MPI 8 molekuli imaju veoma nisku katjonsku gustinu, ili katjonski naboj, oni cirkulišu u telu sa veoma niskim naelektrisanjem, bezopasno prolazeći pored drugih molekula. Ali kada pronađe svoju metu, povećava gustinu naelektrisanja. Vezuje se veoma snažno i selektivno – objasnio je.
Istraživači opisuju ovo svojstvo kao „podešavanje”.
Značajna otkrića mogu pomoći u budućim istraživanjima
Do sada su autori studije testirali MPI 8 na miševima i otkrili da je efikasan u sprečavanju krvnih ugrušaka bez toksičnosti ili povećanja rizika od krvarenja.
UBC i Univerzitet u Mičigenu prijavili su se da patentiraju MPI 8 i nadaju se da će sledeća biti ispitivanja sa većim životinjama, a na kraju i sa ljudima.
– Ako uđe u klinička ispitivanja i bude odobreno, ovo otkriće pomoći će mnogim ljudima – zaključio je dr Kizhakkedathu govoreći o značajnom otkriću tima.