Koliko puta ste na svoju ruku posegli za antibioticima koje ste pozajmili ili sačuvali od prošle prehlade? Da li ste pre toga razmislili koliko baš ti antibiotici zaista mogu da vam pomognu? Da li znate da preterano i nekontolisano uziamanje antibiotika može da dovede do antibiotske rezistencije? Šta to znači i koliko je opasno, kako za svakog čoveka pojedinčano, tako i za celo čovečanstvo – otkrivamo danas povodom Svetskog dana racionalne upotrebe antibiotika.
Otpornost na antibiotike nastaje kada koristimo ovu važnu vrstu lekova i u situacijama kada oni nisu potrebni. Zato je neophodno da znamo šta je antibiotska rezistencija i na koje sve načine možemo da sprečimo njen nastanak.
Otpornost na antibiotike ili antibiotska rezistencija se stvara kada mikroorganizmi poput bakterija razviju sposobnost da pobede lekove dizajnirane da ih ubiju. To znači da lek nije uspeo da ih eliminiše i da one nastavljaju da se razmnožavaju.
Infekcije izazvane bakterijama otpornim na antibiotike je teško, a ponekad i nemoguće lečiti. U većini slučajeva infekcije koje su postale otporne na antibiotike zahtevaju produženi boravak u bolnici, kao i posebno praćenje stanja obolelog. Važno je napomenuti da otpornost na antibiotike ne znači da je telo postalo otporno na antibiotike, nego bakterije koje se razmnožavaju u telu.
Otpornost na antibiotike može uticati na ljude u bilo kojoj fazi života. Svetska zdravstvena organizacija ulaže velika sredstva u kampanje koje bi imale za cilj da edukuju što više zdravstvenih radnika i pacijenta o ovoj globalnoj opasnosti, odnosno da ih edukuju kada, kako, kome i koji antibiotik se tačno prepisuje.
Osim toga, antibiotska rezistencija predstavlja veliku opasnost i za poljoprivredu i veterinu. Kako? Samo u 2010. godini na globalnom nivou je utrošeno preko 63,200 tona antibiotika za potrebe stočarstva, čime je premašena količina za ljudsku upotrebu. Međutim, i ova količina antibiotika ipak dođe do čoveka, kao poslednje karike u lancu ishrane.
Iako niko ne može u potpunosti da izbegne rizik od antiobiotske rezistencije, neki ljudi su ipak u većem riziku da budu pogođeni katastrofalnim posledicima od drugih (na primer, ljudi sa hroničnim bolestima). U savremenoj medicini, antibiotici su jedna od najvažnijih grupa lekova zbog velike efikasnosti u lečenju infekcija. Posebno su važni i u suzbijanju teških infekcija nastalih u bolnicama.
Uspešnost mnogih medicinskih zahvata zavisi od mogućnosti borbe protiv infekcija upotrebom antibiotika, uključujući i transplantacije organa, terapiju karcinoma i lečenje komplikacija hroničnih bolesti poput dijabetesa, astme i reumatoidnog artritisa.
Infekcije poput gonoreje, tuberkuloze, zapaljenja pluća, trovanja Salmonelom i sličnih danas je sve teže, a nekad i nemoguće izlečiti, zato što antibiotici koji su nekad delovali više nemaju efekta na ove bakterije.
Još od otkrića penicilina 1928. godine, svet je upoznat sa antibiotskom rezistencijom. Bakterije su organizmi sa velikom sposobnošću prilagođavanja, tako da se često kombinuju različite terapijske metode kako bi se jedan problem rešio.
Potrebno je da budemo odgovorni i sprečimo pojavu antibiotske rezistencije i to na sledeći način: