Nema otpornih na "džet-leg", samo je razlika u sposobnosti podnošenja negativnih efekata putovanja u druge vremenske zone Foto: Shutterstock
„Džet-leg“ (jet lag) је engleski izraz opšteprihvaćen u svetu, koji i mi koristimo da opišemo osećaj kada putujemo iz druge vremenske zone i period nekoliko dana kasnije. Nauka kaže da je reč o sindromu promene vremenskih zona ili cirkadijalnoj disritmiji.
Samo putovanje iz jedne vremenske zonu drugu, ako je višesatna razlika u pitanju a posebno ako postoje poremećaji u funkcionisanju saobraćaja što se često dešava od covid 19 pandemije, izuzetno je stresno za organizam. Stoga se čak i avio kompanije trude da finansiraju kliničke studije kako bi pomogle i svom osoblju i putnicima da brojne negativne efekte prevaziđu lakše. Do zanimljivih zaključaka došlo se u jednoj novoj australijskoj studiji. Realizovana je u saradnji kompanije Qantas i University of Sydney’s Charles Perkins Centre.
Putnici pribagavaju različitim metodama kako bi pronašli efikasnu strategiju za suzbijanje negativnih efekata letenja. Neko popije tablete za spavanje, uzima suplemente melatonina, neko pije one za mučninu, stiskaju se pesnice, popije se neko alkoholno piće…
Kompanija Qantas u nameri da poveže Sidnej i London direktnim letovima razmatra načine da putovanje učini manje napornim za putnike i posadu uz pomoć naučnika, pa se tako sprovode različita ispitivanja. Raspon je od rasporeda i intenziteta osvetljenja do konzumiranja začinjene hrane, kao i vremenskih termina u kojima je putnici konzumiraju.
Prema preliminarnim rezultatima studije objavljenim sredinom juna, istraživači su posmatrali putnike dobrovoljce na tri probna leta i analizirali načine za smanjenje džet-lega, uz posebnu pažnju na:
U izveštaju se zaključuje da su ispitanici imali manje negativnih efekata tokom leta, bolji kvalitet sna u toku putovanja u poređenju sa drugim putnicima. Takođe, i bolje kognitivne performanse u dva dana nakon leta. Putnici koji su bili u režimu ispitivanja prijavili da njihov džet-leg nije bio tako ozbiljan i da se završio dan ili dva ranije nego što se očekivalo.
– Izloženost svetlosti je ključna za smanjenje stanja poznatog kao dže-leg. Let koji smo koristili za istraživanje krenuo je iz Njujorka u 21.00 čas. Istraživači su ostavili upaljena kabinska svetla dodatnih šest sati. Oko 3 sata ujutru po istočnom vremenu, svetla su ugašena i prostor sa putnicima je bio u mraku 11 sati pre nego što su svetla ponovo uključena u poslednja dva sata leta. Obroci su tempirani u skladu sa svetlom. Servirani su posle poletanja, pre gašenja svetla i pre ponovnog uključivanja. Sve smo radili kako da bi se unutrašnji sat pomerio prema ciljanoj vremenskoj zoni u koju se putuje – rekla je Svetlana Postnova, koja proučava cikluse spavanja i buđenja i cirkadijalne ritmove u University of Sydney’s Charles Perkins Centre.
Takođe, praćena je moždana aktivnost uz nivoe melatonina i budnost pilota. Let je trajao 20 časova.
Alan Joyce, izvršni direktor avio kompanije kaže da u ovom rasporedu ishrane prvi obrok praktično nije večera, nego ručak.
– Noćni letovi obično počinju večerom. Zatim se gase svetla. Na ovom letu smo počeli sa ručkom i ostavili upaljena svetla prvih šest sati kako bi ambijent odgovarao dobu dana na odredištu prema kojem smo se uputili. To praktično znači da na nagativne efekte džet-lega ne utičemo kada sletimo, već pre samog putovanja – objasnio je Joyce. Najavio je još istraživanja sa drugačijim rasporedom svetlosti i uticajem na prolagođavanje u novoj vremenskoj zoni.
Peter Cistulli, profesor na Univerzitetu u Sidneju, opisao je početne rezultate kao obećavajuće. Svetlana Postonova je takođe zaključila da putnici ne bi trebalo da čekaju da slete da bi počeli borbu sa džet-legom.
Inače, nove Airbus flote će imati i takozvane „zone blagostanja“. U njima će putnici moći da se istegnu i izvode jednostavne vežbe. I od ove novine naučnici u smislu smanjenja negativnih efekata džet-lega očekuju mnogo.