Bol je neprijatan fizički osećaj. Kada dođe do oštećenja bilo kog dela tela, nervi u tom delu tela šalju poruke mozgu. Kada mozak primi ove poruke, osećamo bol. Ovo uključuje i bol uzrokovan rakom.
Da li svi osećaju bol zbog karcinoma
Bol od karcinoma razlikuje se od vrste raka koju osoba ima. Čak i kod iste vrste karcinoma ljudi mogu da imaju različita iskustva. Na bol koji osobe osećaju uticaće:
- vrsta raka
- stadijum karcinoma
- tretman koji se dobija
- druga zdravstvena stanja
- stavovi i uverenja o bolu
- značaj bola za određenu osobu.
Neće svi sa rakom imati bol, a oni koji ga imaju možda neće biti u bolovima sve vreme. Tokom lečenja raka, oko šest od deset ljudi (55 odsto) kaže da doživljavaju određeni stepen bola. Nakon tretmana, oko četiri od deset ljudi (39 odsto) kaže da doživljava bol.
Kod ljudi sa uznapredovalim karcinomom postoji veća verovatnoća da imaju bol. Skoro sedam od deset ljudi sa uznapredovalim rakom (66 odsto) ima bol.
Uzroci za bol kod karcinoma
Neki ljudi sa rakom imaju bol uzrokovan samim rakom, lečenjem raka ili drugim zdravstvenim problemima koji nisu povezani sa rakom, kao što je artritis. Bol se može osetiti u bilo kojoj fazi bolesti.
- Pre dijagnoze – rak može izazvati bol pre dijagnoze, a bol može da se pojavi i da nestane. U nekim slučajevima bol potiče od samog tumora, kao što je bol u stomaku zbog pritiska tumora na kosti, nerve ili organe u telu.
- Dijagnoza – testovi za dijagnozu raka ponekad mogu izazvati kratkotrajni bol ili osećaj nelagodnosti. Većina bolova izazvanih testovima može se ublažiti.
- Tokom lečenja – neki tretmani izazivaju bol, na primer radioterapija može dovesti do crvenila i iritacije kože.
- Nakon tretmana – bol može trajati mesecima ili godinama. Uzroci uključuju ožiljke nakon operacije, utrnulost u rukama ili stopalima, limfedem i bol kod nedostatka ekstremiteta ili dojke.
- Uznapredovali rak – ako se rak proširio, može izazvati bol tako što tumor pritiska na deo tela.
Vrste bola
Postoji mnogo vrsta bola. Bol se može opisati ili kategorisati u zavisnosti od toga koliko dugo traje ili koji delovi tela su zahvaćeni.
Kao i fizički uzrok bola, okruženje, nivoi umora, emocije i misli mogu uticati na to kako se osoba oseća i reaguje na bol. Važno je da zdravstveni tim razume način na koji ovi faktori utiču na osobu.
- Gde se osoba nalazi – stvari i ljudi u okruženju mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na nečije iskustvo u odnosu na bol.
- Koliko se osoba oseća umorno – ekstremni umor može otežati da se osoba nosi sa bolom. Nedostatak sna može povećati bol. Lekari mogu da pomognu kod nedostatka sna.
- Kako se osoba oseća – briga ili osećaj obeshrabrenost mogu da budu posledica bola. Neki ljudi se osećaju beznadežno, bespomoćno, posramljeno, ljuto, neadekvatno, razdražljivo, uznemireno, uplašeno ili izbezumljeno. Mogu da se primete promene raspoloženja. Neki ljudi postaju povučeniji i izolovani.
- Šta neko misli – kako neko razmišlja o bolu može uticati na to kako ga doživljava, na primer da li veruje da je jak ili da njim može da se upravlja.
Upravljanje bolom
Način na koji se upravlja bolom od raka zavisi od uzroka, ali olakšanje je i dalje moguće čak i ako je uzrok nepoznat. Često se koristi kombinacija metoda, uključujući:
- lekove posebno za bol
- hirurgija, terapija zračenjem i terapija lekovima protiv raka
- procedure za blokiranje signala bola kao što su blokatori nerava ili injekcije koje se daju u kičmu
- druge terapije, kao što su fizioterapija, psihološka podrška i komplementarne terapije
- planovi za upravljanje bolom.
Možda će biti potrebno vreme da se pronađe pravi način za ublažavanje bolova kod određene osobe, a možda će morati da nastavi sa uzimanjem lekova protiv bolova dok čeka da neki tretmani počnu da deluju. Različite metode ublažavanja bolova mogu funkcionisati u različito vreme, tako da možda moraju da se isprobaju različiti.
Ako se pojavi novi bol, naglo se pojača postojeći ili se bol ne popravlja nakon uzimanja lekova, obavestite svog lekara ili medicinsku sestru. Poput dijagnoze raka, bol koji nije dobro kontrolisan može dovesti do toga da se osećate anksiozno ili depresivno.
Cilj je da se bol stalno kontroliše. Trebalo bi da uzimate lek protiv bolova kako je propisano, čak i ako to znači da uzimate lek čak i kada ne osećate bol. Ako bol traje duže od nekoliko dana bez većeg olakšanja ili ako imate više bolova nego obično, obratite se svom lekaru. Bolje je da se bol ublaži što pre nego da se dozvoli da se pogorša. Ovako bol može lakše da se kontroliše i to znači da ćete verovatno generalno imati manje bolova.
Nema potrebe da štedite lekove protiv bolova dok bol ne postane jak. Jaki bol može izazvati anksioznost i poteškoće sa spavanjem. Ove stvari mogu učiniti da se bol pogorša i da teže može da se stavi pod kontrolu.
Ako mislite da lek protiv bolova ne deluje ili da se bol vraća pre sledeće doze, važno je da obavestite svog lekara. Možda će morati da prilagode dozu, propiše drugi lek ili da dodatnu dozu leka. Nemojte sami menjati dozu.
Opisivanje bola
Samo vi možete opisati svoj bol. Kako se oseća i kako utiče na ono što možete da uradite pomoći će vašem zdravstvenom timu da isplanira najprikladniji način lečenja bola. Ovo se zove procena bola.
Možda će biti potrebno da imate redovne procene bola da biste videli koliko dobro deluju lekovi i drugi načini kontrole bola i da biste upravljali novim ili promenjenim bolom.
Da biste pomogli sebi i svojim lekarima da se bol lakše stavi pod kontrolu:
- Zabeležite okidače – zapišite šta vam se čini da izaziva ili povećava vaš bol. Ovo se zove okidač i može biti određena aktivnost ili situacija. Poznavanje onoga što izaziva vaš bol može vam pomoći da pronađete načine da upravljate okidačima.
- Vodite dnevnik bolova – pisani zapis o vašem bolu može pomoći vama i onima koji se brinu o vama da bolje shvatite vaš bol i kako se njime može upravljati. Zabeležite kako se bol oseća u različito doba dana, šta ste pokušali da ublažite i kako je to delovalo.
- Čuvajte listu kontakata – napravite listu zdravstvenih radnika u svom timu i njihove kontakt podatke. Držite ovo pri ruci u slučaju da vi ili osoba koja vas neguje treba da stupite u kontakt.
- Znajte kada da tražite pomoć – razgovarajte sa svojim lekarima o tome šta bi trebalo da bude razlog da ih pozovete i kome možete da obratite, posebno posle radnog vremena.
