Preporuka je da zatražimo lekarsku pomoć, ukoliko primetimo da se uopšte ili veoma malo znojimo tokom vrućih letnjih dana ili fizičke aktivnosti Foto:Shutterstock
Znojenje (perspiracija) je prirodni proces i fiziološka reakcija organizma na povišenu spoljnu temperaturu ili fizičku aktivnost. Na ovaj način organizam reguliše telesnu temperaturu pri fizičkoj aktivnosti i nešto višoj temperaturi vazduha. Proces može biti i reakcija na uzbuđenost i stres. Ne reaguju svi pojačanim znojenjem na visoku spoljašnju temperaturu. Ima osoba koje se veoma oskudno znoje, izostanak znoja nekada je znak bolesti i upozorenje na mogući toplotni udar.
Znojenje je proces tokom kojeg se telo oslabađa toksina, bakterija. Anhidroza se određuje kao stanje u kojem osoba ne može da se normalno znoji.
I pored visoke spoljne temperature, znoja skoro uopšte nema ili ga ima veoma malo. Telo se zato ne hladi na pravi način, a sve može dovesti do pregrevanja i toplotnog udara.
Pri visokim letnjim temperaturama neko se manje ili više znoji. Veoma oskudno ili nikakvo znojenje na plus 35 stepeni Celzijusa može biti znak upozorenja na mogući toplotni udar, upozorava dr Karan Raj.
– Dolazi do ekstremne dehidracije, pa prirodni mehanizam hlađenja organizma više nije u mogućnosti da funkcioniše. Ne dolazi do prirodne termoregulacije i osnovna telesna temperatura stalno raste. Ovo stanje nikako nije dobro, jer su u ovakvim situacijama moguća oštećenja drugih organa – kaže dr Raj.
Stanje je praćeno konfuzijom, a kako dr Raj objašnjava kod teškog toplotnog udara usled dehidracije dolazi i do promena na mozgu. Toplotni udar je je reakcija na pregrevanje tela, najčešće posle dužeg izlaganja visokim temperaturama. Telesna temperatura može da poraste na 40 stepeni ili više.
Stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju, ako se ne leči moguće je da dođe do oštećenja vitalnih organa kao što su mozak, srce, bubrezi.
– Javljaju se jake glavobolje, smanjuje se perfuzija krvi u mozak, što sve ima za posledicu konfuziju, pospanost i razdražljivost pacijenta – navodi dr Raj.
Dolazi i do grčenja mišića, jer jaka dehidracija dovodi do disbalansa elektrolita, posebno natrijuma i kalijuma. Sve ovo uzrokuje slabost, mišići nisu u stanju da se pravilno kontrahuju.
U slučaju da primetimo da se veoma malo ili skoro uopšte ne znojimo na visokoj temperaturi, najbolje bi bilo, ako je moguće, da se sklonimo u hlad i popijemo čašu vode.
Savet stručnjaka je da na vreo letnji dan ne izlazimo bez vode, posebno ako smo aktivni, da nosimo komotnu odeću svetlih boja. Preporuka je i da izbegavamo alkoholna pića, fizičku aktivnost i boravak na otvorenom prostoru u periodu od 11 do 16 časova.
Toplotni udar može se javiti kod svih osoba i kod onih koji pate od anhidroze. Pacijenti koji imaju anhidrozu uglavnom nisu svesni problema i ne primećuju da se manje znoje u odnosu na druge osobe.
Preporuka je da zatražimo lekarsku pomoć, ukoliko primetimo da se uopšte ili veoma malo znojimo tokom vrućih letnjih dana ili fizičke aktivnosti. U slučaju da anhidroza zahvati celokupno telo nemoguće je hlađenje. Ovo stanje mogu izazvati mnogobrojni faktori, može biti simptom bolesti, ili se javiti kao reakcija na lekove i povrede. Anhidroza je i nasledna.
Simptomi anhidroze su slični simptomima toplotnog udara malo ili skoro ni malo znoja, moguća je vrtoglavica, crvenilo, grčevi.
Anhidroza je posledica nepravilnog rada znojnih žlezda i može imati više uzroka. Stanje može biti posledica psorijaze i začepljenja pora na koži, moguće je da se javi i posle operacije ili neke traume.
Oskudno znojenje ili njegov potpuni izostanak nekada se primećuje i kod osoba koje se leče od dijabetesa, kod nasledinih poremećaja metaboličkog sistema (Fabrijeva bolest), kod poremećaja vezivnog tkiva, kao što su sistemska skleroza, sistemski eritematozni lupus, Sjogrenov sindrom. Može biti i posledica neuropatija.