Štitna žlezda je mali organ u obliku leptira, koji se nalazi u prednjem delu vrata, omotan oko dušnika Foto: Shutterstock
Štitna žlezda stvara i proizvodi hormone zadužene za funkcionisanje različitih sistema u našem telu. Kada štitna žlezda proizvodi previše ili premalo ovih važnih hormona, znači da postoji bolest štitne žlezde. Postoji nekoliko različitih tipova bolesti štitne žlezde – hipertireoza, hipotireoza, tiroiditis i Hašimoto sindrom.
Štitna žlezda je mali organ u obliku leptira, koji se nalazi u prednjem delu vrata, omotan oko dušnika. Žlezda u obliku leptira, ima dva široka krila koja se protežu oko bočne strane grla. Štitna žlezda proizvodi hormone koji pomažu u kontroli mnogih vitalnih funkcija našeg tela. Kada ne radi kako treba – taj problem utiče na celo telo. Tako, na primer, ako telo proizvodi previše hormona štitne žlezde, možete razviti stanje koje se zove hipertireoza – prekomerno aktivna štitna žlezda, a ako telo proizvodi premalo hormona štitne žlezde, to se zove hipotireoza – nedovoljne aktivna štitna žlezda. Oba stanja su ozbiljna i neophodno je da se leče kod endokrinologa, lekara specijaliste koji određuje terapiju u zavisnosti od problema.
Štitna žlezda ima važan posao u našem telu – oslobađa i kontroliše tiroidne hormone koji dalje drže pod kontrolom metabolizam. Metabolizam je proces u kome se hrana koju unosimo u telo pretvara u energiju, koja se dalje koristi u celom organizmu kako bi mnogi sistemi našeg tela pravilno funkcionisali.
Štitna žlezda kontroliše metabolizam pomoću nekoliko specifičnih hormona — T4 (tiroksin, sadrži četiri atoma jodida) i T3 (trijodtironin, sadrži tri atoma jodida). Ova dva hormona stvara štitna žlezda i oni „daju uputstva“ ćelijama tela koliko energije treba da koriste. Kada štitna žlezda radi ispravno, ona će održavati odgovarajuću količinu hormona kako bi metabolizam radio pravilnom brzinom.
Ceo ovaj proces nadgleda hipofiza. Smeštena u centru lobanje, ispod mozga, hipofiza prati i kontroliše količinu tiroidnih hormona u krvotoku. Kada hipofiza oseti nedostatak tiroidnih hormona ili visok nivo hormona u telu, prilagodiće količine sopstvenim hormonom. Ovaj hormon naziva se tiroidni stimulišuću hormona ili tireotropin – TSH hormon. TSH hormon se dalje šalje u štitnu žlezdu kojoj „govori“ šta treba da se uradi kako bi se telo vratilo u normalu.
Bolest štitne žlezde je opšti termin za zdravstveno stanje koje sprečava štitnu žlezdu da proizvodi neophodnu količinu hormona. Štitna žlezda obično proizvodi hormone koji održavaju normalno funkcionisanje tela, a kada proizvodi previše hormona štitaste žlezde, telo troši energiju prebrzo i to stanje zove se hipertireoza. Prebrzo korišćenje energije odraziće se na telo koje neće samo osećati umor već i ubrzano kucanje srca, može da dovede do gubitka težine, pa čak i do osećaja nervoze.
Sa druge strane, štitna žlezda može da proizvodi premalo hormona štitne žlezde i to stanje se zove hipotiroidizam. Kada je premalo hormona štitne žlezde u telu, to može da učini da se osećamo umorno, možemo da dobijemo e da se desi da teško podnosimo niske temperature. I hipertireoza i hipotireoza su dva glavna poremećaja koja mogu da budu uzrokovana raznim uslovima, a mogu i da se naslede.
Postoji niz simptoma koji se mogu doživeti ako čovek ima bolest štitne žlezde. Nažalost, simptomi stanja štitne žlezde su često veoma slični znacima drugih zdravstvenih stanja i životnih faza što može da oteža otkrivanje da li su to simptomi koji potiču od problema sa štitnom žlezdom ili nečim drugim. U većini slučajeva, simptomi bolesti štitne žlezde mogu da se podele u dve grupe — one koji se odnose na previše hormona štitaste žlezde (hipertireoza) i one koji se odnose na premalo hormona štitaste žlezde (hipotireoza).
Simptomi prekomerno aktivne štitne žlezde (hipertireoza) mogu da budu:
Simptomi nedovoljno aktivne štitne žlezde (hipotireoza) su: