Bol se javlja kada nervne ćelije otkriju oštećenje i prenose signale u mozak radi tumačenja. Svi različito osećaju bol, zbog čega je lekarima teško da ga definišu i leče.
Bol, vrste i intenzitet bola
Ljudi osećaju bol kada nervni završeci na koži koji se nazivaju nociceptori otkriju oštećenje i prenose signale u mozak. Bol može biti akutni – iznenadni početak i obično kratkotrajan i izlečiv suočavanjem sa izvorom bola – ili hroničan, koji traje mnogo duže i teže se leči. Ali ne osećaju svi bol na isti način, zbog čega lekarima može da bude teško da odrede jačinu bola kod neke osobe.
Lekari često koriste numeričku skalu, pri čemu je bol opisan od nule kada uopšte nema bolova, do 10 za najjači bol koji se može zamisliti. Ostale metode uključuju:
- verbalna deskriptorska skala – lekar postavlja različita pitanja da bi suzio vrstu bola
- kratak upitnik za inventar bola – pisani upitnik pomaže lekarima da procene efekat bola osobe i procene promene u bolu kako bi otkrili obrasce
- McGill Pain Questionnaire (MPK) – ispitanici biraju između tri glavne klase deskriptora reči (senzorni, afektivni i evaluativni) da preciziraju subjektivno iskustvo bola
- skala lica – ovo se uglavnom koristi za decu – doktor pokazuje niz izražajnih lica, od uznemirenih do srećnih, koje dete koristi da ukaže na nivo bola
Međutim, sve ove metode su subjektivne, u zavisnosti od individualne percepcije bola.
Studija koju je vodio Univerzitet u Eseksu, Velika Britanija, koristila je skeniranje mozga za procenu gama oscilacija, koje su povezane sa percepcijom bola. Istraživači su otkrili da pojedinci pokazuju različite gama reakcije, koje su nazvali „otisci bola”. Oni navode da ovaj nalaz može omogućiti prilagođene tretmane bola usmerene prema gama odgovoru pojedinca. Studija je objavljena u Journal of Neurophysiology.
Gama oscilacije bola su jedinstvene
Glavni autor dr Elia Valentini, viši predavač na Odseku za psihologiju i Centru za nauku o mozgu Univerziteta u Eseksu, rekao je za Medical News Today (MNT):
– Prethodni rad pokazao je da percepcija bola može biti posredovana ovim brzim neuronskim oscilacijama koje nazivamo gama. Naš rad pokazuje da, čak i ako osećamo bol jednako intenzivan, neki od nas će pokazati ove gama oscilacije izazvane bolnim stimulansima, dok drugi neće. Ukratko, pretpostavljamo da gama oscilacije nisu potrebne za bol, ali kada su prisutne, one su stabilna i replicirana karakteristika pojedinca – rekao je on.
Izmereni moždani talasi
Istraživači su testirali reakcije na bol kod 70 ljudi. Svi uključeni u studiju bili su zdravi i mladi, prosečne starosti od 24 godine. Većina su bili muškarci. Snimili su rezultate dva različita eksperimenta. Prvi je imao 22 učesnika, drugi 48.
U prvom, učesnicima su davani ponovljeni stimulansi bola i dodirni stimulansi na nadlanici desne ruke u dva navrata, u razmaku od dve nedelje. Stimulus bola izveden je Tm:YAG laserom. Učesnici su oba stimulusa ocenjivali od nula do 10.
U drugom eksperimentu, učesnici su primali bolove visokog i niskog intenziteta putem Nd:YAG lasera. Svaka osoba je dobila 80 stimulusa visokog i 80 niskog intenziteta. Od njih je zatraženo da ih ocene od nule, za bezbolno, do 100 za maksimalno podnošljiv bol.
U oba eksperimenta, učesnici su nosili kapu sa elektrodama tokom stimulusa da bi se dobili podaci elektroencefalograma (EEG) iz kojih su istraživači analizirali gama odgovore.
U pravcu objektivnog merenja bola
Dr Vernon Williams, sportski neurolog, specijalista za upravljanje bolom i osnivački direktor Centra za sportsku neurologiju i medicinu bola na Cedars-Sinai Kerlan-Jobe Institute u Los Anđelesu, koji nije bio uključen u ovu studiju, objasnio je za MNT:
– Bol se definiše kao neprijatno čulno i emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva ili nalik na ono povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva. To nije „osećaj”, to je „iskustvo”. Kao takvo, ono je uvek lično i individualno, i subjektivno. Dakle, nije iznenađujuće da se gama oscilacije značajno razlikuju od osobe do osobe.
Ne samo da se obrazac gama oscilacija razlikovao između pojedinaca, već su istraživači otkrili da je, za svakog pojedinca koji radi ponovljeni eksperiment, obrazac ostao konstantan.
– Naš rad jasno pokazuje da postoji izuzetna stabilnost: Učesnici sa visokom/odsustvom gama aktivnosti i visokim/bez ocena bola na prethodnom snimku imali su visoku/odsustvo gama aktivnosti i visok/bez bola dve nedelje kasnije objasnio je dr Valentini.
Dr Williams smatra da bi ovo moglo biti korisno za upravljanje bolom:
– Interesantno je da se nalazi ponavljaju kod pojedinca i da mogu imati buduće implikacije u pogledu objektivnih mera bola i objektivnih mera za procenu intervencija/tretmana bola – posebno kratkoročno.
Međutim, dr Valentini dodao je napomenu i upozorio na oprez:
– Naša studija naglašava da je značaj gama oscilacija za obradu bola možda veoma precenjen. On deluje kao blagovremeni podsetnik da čak i kada se jaka korelacija na nivou grupe replicira u nekoliko studija, još uvek možemo da se prevarimo u izvlačenju uzročno-posledičnih tumačenja.
Da li nalazi imaju klinički značaj
– Ukratko, predlažemo da gama oscilacije nisu potrebne za bol, ali kada su prisutne, one su stabilna i replicirana karakteristika pojedinca – kaže dr Valentini.
Njihovi nalazi mogli bi da dovedu do personalizovanijeg upravljanja bolom, i kako je dr Valentini nastavio i objasnio:
– Naš rad argumentovano razmatra ideju personalizovane medicine u kojoj se kliničari mogu fokusirati na biološke obrasce određene osobe kako bi postigli bržu i bolju dijagnozu ili lečenje. Dakle, iako naši nalazi nemaju neposredne kliničke implikacije, oni utiru put preciznijoj proceni neuronskih odgovora koji posreduju u doživljaju bola – rekao je dr Valentini.
Dr Williams se slaže da ima osnova za optimizam.
– U studijama, „ponovljivo” znači da su pojedinci imali slične nalaze kada su testirani u razmaku od dve nedelje – rekao je i dodao:
– To možda nije tačno ako se testira u razmaku od 2 meseca ili 2 godine, ili ako postoje promene u biološkim, psihološkim ili socijalnim uslovima između testova. Ako se promene dešavaju pod različitim uslovima, to može značiti da se „otisak prsta” osobe može promeniti tokom vremena, ili ako se okolnosti promene.
– To je razlog za optimizam, jer bi to značilo da se njihovo iskustvo (bol koji osećaju) može smanjiti, poboljšati ili eliminisati pravom kombinacijom intervencija. Hronični bol ne mora da bude „zauvek” – primetio je on.
Dr Valentini planira dalja istraživanja:
– Zajedno sa mojim saradnicima, smatramo da su gama i druge moždane oscilacije ključno polje istraživanja neuronauke bola. Možda će neki od nas moći da repliciraju ove analize kod pacijenata sa hroničnim bolom ili pacijenata sa akutnim bolom, čime ćemo se direktnije pozabaviti kliničkom relevantnošću našeg istraživanja.
