Istraživanje o poreklu osećaja bola dovela je do razvoja novog i trajnog lečenja hroničnog bola, koji bi mogao da bude alternativa opioidima i koji dosta obećava. Predkliničko istraživanje sproveli su neuronaučnici i farmakolozi, svi sa Jacobs School of Medicine and Biomedical Sciences sa University at Buffalo, objavljeno je juče u časopisu Nature Communications.
Peptidi dugotrajno ublažavaju bol
Istraživanje je dovelo do toga da je University at Buffalo (UB) podneo patente na dva seta novih lipidiranih peptida – peptida modifikovanih molekulima lipida, koji se ubrizgavaju na mesto povrede.
– Naši mali peptidi mogu prodreti u nervne završetke i obezbediti dugotrajno ublažavanje hroničnog bola nakon jedne primene – izjavio je dr Arin Bhattacharjee, profesor farmakologije i toksociologije u Jacobs School of Medicine and Biomedical Sciences. Istraživači UB istraživali su senzorne neurone nazvane nociceptori, koji se aktiviraju kao odgovor na bol izazvan povredom.
Neuroni bola prenose svoje informacije u mozak
– Bol se obično smatra simptomom povrede. Neuroni bola prenose svoje informacije u mozak, informišući mozak kako o lokaciji povrede, tako i o njenoj težini. Na molekularnom nivou, naše istraživanje pomaže u otkrivanju načina na koji povreda tkiva signalizira neuronima koji osećaju bol. Ako možemo da razumemo ovo na molekularnom i ćelijskom nivou, tada možemo identifikovati nove ciljeve koji „ubijaju“ bol – objasnio je dr Bhattacharjee. On i njegov kolega dr Rasheen Powell, otkrili su da je za signalizaciju bola potrebna specifična vrsta neurona boli – endocitoza, proces kojim ćelije zahvataju spoljne materijale ili materijale na membrani. Ti neuroni, nazvani neuroni bola koji sadrže kalcitonin-gen (CGRP), koji sadrže neurone bola, preferencijalno izražavaju specifičnu podjedinicu endocitoze zvanu AP2A2, što drugi senzorni neuroni inače ne čine.
Endocitoza neophodna i za razvoj i za održavanje bola
– Ovo otkriće je posebno uzbudljivo jer specifičan podskup neurona bola u dorzalnim korijenskim ganglijima (DRG) u perifernom nervnom sistemu prikazuje AP2A2, dok druge populacije senzornih neurona u DRG to ne čine. Ovo ukazuje da ova podjedinica ima važnu ulogu u ovim specifičnim neuronima bola, koji su odgovorni za većinu upalnih manifestacija bola, uočenih kod glodara i ljudi – istakao je dr Powell, saradnik Odeljenje za neurologiju na Harvard Medical School. Koristeći genetske i farmakološke pristupe, istraživači su otkrili da je endocitoza u tim neuronima neophodna i za razvoj i za održavanje upalnog bola.
Duboko smanjenje bola
– Ali, kada sprečimo endocitozu bilo genetskim ili farmakološkim pristupom, primećujemo duboko smanjenje ponašanja koje ukazuje na bol – naveo je dr Powell. Čak i pod uslovima koji promovišu hiperaktivnost u neuronima bola, istraživači su otkrili da bi mogli značajno da smane ovu hiperaktivnost, a samim tim i percepciju bola, kada su sprečili endocitozu svojim novim molekulom peptida.
– Zaustavljanjem endocitoze u mogućnosti smo da sprečimo neurone koji osećaju bol da prenose informacije o bolu u centralni nervni sistem – istakao je dr Powell.
Lokalni pristupi za blokadu bola
Ključna prednost peptida koje su istraživači razvili je to što remete endocitozu kada se lokalno primenjuju na bolnim nervnim završecima.
U kliničkoj praksi sve vreme koristimo lokalne pristupe da blokiramo bol. Anestetici su efikasni u blokiranju bola, ali problem je u tome što blokiraju sve senzorne neurone, pa pacijent oseća otupeo i vrlo kratkotrajan bol. Nakon što dejstvo anestetika prestane za nekoliko sati, često su ponovo potrebni lekovi protiv bolova.
– Utvrdili smo da je, kada se lokalno primenjuje, naš peptid do 6 dana smanjio hronični bol u više modela inflamatornih bolova – rekao je Bhattacharjee. Prednost lokalno isporučenih lekova je u tome što se izbegava većina neželjenih efekata, posebno rizik od zavisnosti. Neželjeni efekti su takođe ključni razlog zašto novi lekovi često ne uspevaju da dobiju odobrenje američke Uprave za hranu i lekove. Dr Bhattacharjee je primetio da lokalna isporuka lekova može, međutim, imati svoja ograničenja – oni imaju tendenciju da se brzo rasipaju sa mesta na kome su davani.
– Čini se da naša nova tehnologija rešava ovaj problem tako što ulazi u nervne završetke i ostaje tamo. Rezultat je dugotrajno smanjenje hroničnog bola – naglasio je dr Bhattacharjee .
Rodne razlike u osećaju bola
Istraživanje University at Buffalo takođe je naglasilo da muškarci i žene različito doživljavaju bol. U studijama na životinjama koje su sproveli, ako je bol već ustanovljen, ženke nisu reagovale tako dobro na peptid u poređenju sa muškarcima. Ali, ako je peptid davan u vreme povrede, ženke su mnogo manje osećale bol nego mužjaci.
– Ovi podaci prate kliničke studije na ljudima gde postoji polna razlika i u prevalenciji i u intenzitetu hroničnog inflamatornog i postoperativnog bola kod ljudi. Takođe, ovo podvlači važnost razmatranja polova u razvoju analgetika – istakao je dr Arin Bhattacharjee.
