Morska voda i vazduh su lek i najbolja preventiva mnogih bolesti. Ukoliko patite od nesanice na moru ćete bolje spavati, jer je morski vazduh bogat negativnim jonima vodonika. Boravak na moru posebno se preporučuje plućnim bolesnicima, deci koja pate od respiratornih problema. I kratak odmor je odličan eliksir za psihičko i fizičko zdravlje. Stručnjaci savetuju ukoliko smo u mogućnosti da izdvojimo za boravak, na moru, banji ili planini 21 dan kako bi smo iskoristili sve zdravstvene predanosti.
Spoj morskog i plalinskog vazduha
Lekari ističu da morska voda i vazduh nisu samo prevencija. Potvrđene su lekovite prednosti morske klime. Što duži boravak na moru savetuje se posebno astmatičarima, bolesnicima sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, osobama koje pate od alergija. Morska so ima svojstva antiseptika i antihistamina, vazduh je zasićen negativnim jonima koji olakšavaju disanje.
– More pogoduje lečenju respiratornih organa, posebno su dobri centri gde se spajaju planinski i morski vazduh i gde je velika koncentracija joda. Talasoterapija je najbolja terapija koja postoji. Na moru nas ništa ne boli, nema povišenog krvnog pritiska. More preporučujem svima, osim osobama koje su alergične na sunce ali i one mogu da budu u hladu. Sam osećaj da smo rasterećeni, bez gledanja na sat, blagotvorno deluje na psihu, pa nam je odmah i bolje – kaže za portal eKlinika specijalista opšte medicine dr Dragan Miljković.
Šta kada je organizam stariji od 50 godina
Morska voda sadrži natrijum, magnezijum, kalcijum, kalijum, silicijum. Kada se kupamo u moru morska voda prodire u kožu i na taj način je moguće delovanje svih ovih minerala u tragovima. Stručnjaci smatraju da morska voda i vazduh jačaju imunitet, pomažu kod reumetskih i kardiovaskularnih tegoba, snaže psihičko zdravlje.
– Odmor nam je potreban i to ne jednom godišnje, već dva puta godišnje, ili jednom u tri meseca, kratak odmor od 7 dana posebno kada je organizam stariji od 50 godina. Planina, banja, spa centar, voda, vazduh, prostor, širina, kiseonik, zelenilo deluju opuštajuće i blagotvorno na organizam – kaže dr Miljković.
Morska voda i sinusi
Doktor Miljković ističe da je morska voda posebno dobra za sinuse, kaže da čista morska voda, „može i malo da se proguta i da očisti sinuse“.
– Ova voda sadrži dosta kvalitetne morske soli, što je dobro i za čišćenje grla i ždrela. Morska voda i vazduh su posebno dobri za decu, preporučujem da se deca vode na more, ali da ih ne teramo u vodu u 10 sati kada je more još hladno. Dete treba pustiti da samo uđe u vodu kada hoće, a more je najtoplije poslepodne – dodaje dr Miljković.
Morska voda i vazduh savetuju se i anemičnim osobama. Smatra se da morska voda jača vrednosti hemoglobina. More je lek i za osobe koje pate od nekih poremećaja endokrinog sistema. Morski talasi i slana voda su i odlična masaža. More može da nas raspoloži zbog sunčeve svetlosti i plavetnila, a i brom kojeg ima u morskoj vode ima umirujuće delovanje na nervni sistem.
Zdravlje i boravak u prirodi
Kako stručnjaci smatraju morska voda olakšava bol, opušta i podstiče oslobađanje viška tečnosti iz tela. Dr Miljković naglašava da boravak u prirodi leči čoveka, priča da su prema njegovom iskustvu, zdravije osobe koje više vremena provode u prirodi na otvorenom prostoru.
– Pune su čekaonice pravnika, advokata, menadžera, metalostrugara, lekara. Ljudi su na asfaltu i sa 40 godina pred infarktom. Puno je stresa i brzine, brzog novca, sve je brzo i život i auto. Odmor u prirodi je potreban kako bismo vratili ravnotežu i imali bolje zdravlje – kaže dr Miljković.
O čemu moramo voditi računa na moru
Kada se ulazi u vodu potrebno je da se polako raskomotimo i omogućimo telu da se adaptira, nekih pola sata pre ulaska u vodu, objašnjava dr Miljković.
– Ne sme se naglo skakati u vodu, jer je u takvim situacijama moguć i infarkt. Potrebo je dopustiti organizmu da se adaptira, prvo potopiti noge, pa ući do pojasa, pokvasiti pojas, pa polako krenuti ka dubini. Pri temperaturi vazduha od 34 stepena Celzijusa, nema skakanja u vodu čija je temperatura oko 20 i neki stepen, jer velika temperaturna razlika dovodi do zdravstvenih problema – upozorava dr Dragan Miljković.
Koliko nam je odmora potrebno?
Stručnjaci preporučuju starijim hroničnim bolesnicima i banje. Dr Miljković kaže da je potreban 21 dan kako bi se organizam adaptirao i imao pune koristi od boravka u banji.
– Ukoliko smo u mogućnost bilo bi dobro i duže od 21 dana. U banje se ide na tri do pet dana samo da se predahne, ali da bi banja ojačala zdravlje potrebno je boraviti u njoj 21 dan, da se umiri organizam i da počne na pravi način da funkcioniše i štitna žlezda – precizira dr Miljković.
Osobama sa oslabljenom funkcijom štitne žlezde savetuje se i boravak na moru. Apsorpcija joda iz morskog vazduha može dobro delovati na štitnu žlezdu. Dovoljno je samo udisati morski vazduh.
Visoke koncetracije joda
Lekari ipak upozoravaju da boravak na jakim letnjim vrućinama može pogoršati simptoma astme, zato je korisno za ove pacijente da tokom velikih vrućina izbegavaju boravak na otvorenom prostoru. Doktor nas podseća i da izbegavamo direktno izlaganje sunčevoj svetlosti od 11 do 16 sati.
– Idealno je sada dok su duži dani, od 17 do 20 časova boraviti na moru zbog visoke koncentracije joda. Hronični bolesnici pre odlaska na letnji odmor, mogu u dogovoru sa svojim lekarom i da smanje doze terapije koju svakodnevno koriste – kaže dr Dragan Miljković.
