Gingivitis je oboljenje koje se manifestuje zapaljenjem desni. Postoje različite forme gingivitisa u zavisnosti od toka, etiologije i kliničkih karakteristika. Iako je većina gingivitisa izazvana ili modifikovana dentalnim plakom, u retkim slučajevima može nastati i bez dejstva dentalnog plaka.
Dentalni plak predstavlja naslagu na desnima i zubima koja je naseljena velikim brojem mikroorganizama. Može biti prisutan na zubima, u gingivalnim i parodontalnim džepovima, gingivalnom sulkusu (prostoru između zuba i zdravih desni), protetskim radovima i ortodontskim aparatima. Često se dešava da tokom pranja zuba određene površine ili međuzubni prostori ostanu neočišćeni zbog neodgovarajuće tehnike pranja ili nekorišćenja interdentalnih četkica ili konca za zube. Naslage hrane na neočišćenim površinama zuba uz ivice i ispod desni brzo postaju odlična podloga za mikroorganizme iz usne duplje koji se tu naseljavaju i različitim mehanizmima utiču na pojavu zapaljenja i destrukciju tkiva.
Mnoge studije su pokazale da dentani plak nije samo glavni uzročnik gingivitisa i parodontopatija, već je povezan i sa nastankom raznih oboljenja kao što su bolesti srca i pluća, dijabetesa, Alchajmerove bolesti i drugih.
Simptomi
Gingivitis se razvija u fazama, ali sam prelazak iz faze u fazu nije primetan za pacijenta. Simptomi i znaci se mogu razlikovati u zavisnosti od forme gingivitisa, ali ono zbog čega se pacijenti najčešće javljaju su:
- Upadljivo crvenilo čitavih desni ili ivica desni
- Uvećanje desni (pogotovo između zuba – loptasta izbočenja)
- Krvarenje desni prilikom pranja
- Bol ili povećana osetljivost desni
- Zadah iz usta
Faktori rizika
Idealni uslovi za nastanak gingivitisa se mogu stvoriti dejstvom različitih faktora, pri čemu dentalni plak može biti samo krajnji inicijator zapaljenske reakcije.
U ove faktore spadaju:
- Hormonske promene u toku trudnoće čine da desni burnije reaguju na pojavu dentalnog plaka. Zato se trudnicama savetuje besprekorna oralna higijena.
- Opšta oboljenja poput dijabetesa i HIV-a menjaju imuni odgovor organizma, i lakše dolazi do pojave gingivitisa.
- Određeni lekovi koji se daju za lečenje epilepsije, srčanih oboljenja i u prevenciji odbacivanja transplantata mogu dovesti do uvećanja gingive. Ovo uvećanje nije gingivitis, već je zbog uvećane gingive nemoguće ukloniti plak koji se nalazi ispod desni na zubima, što dovodi do pojave zapaljenja odnosno gingivitisa.
- Deca i mladi mogu dobiti gingivitis zbog loših navika kao što su neadekvatna oralna higijena i disanje na usta.
Dijagnoza gingivitisa
Ukoliko primetite neke od ovih simptoma važno je da se javite svom stomatologu na vreme da biste sprečili nastanak komplikacija.
Stomatolog postavlja dijagnozu na osnovu kliničkog pregleda i razgovora sa vama. Kada gingivitis traje duže vreme, može se posumnjati i na početnu fazu parodontopatije, zbog čega doktor može uraditi dodatne analize i uputiti vas na rendgen snimanje obe vilice. (Ortopan snimak).
Terapija gingivitisa
Lečenje gingivitisa podrazumeva mehaničko uklanjanje dentalnog plaka, kamenca ali i drugih faktora koji su doprineli nastanku. Takođe, važno je i eliminisati faktore koji pogoduju nakupljanju plaka kao što su loše urađene nadoknade na zubima (krunice, mostovi, viniri), karijesni zubi, neadekvatni ispuni (plombe), kao i anomalije u rasporedu zuba.
Uz ovu terapiju može se kombinovati i primena oralnih antiseptika, koji deluju antibakterijski i potpomažu u sprečavanju ponovnog nakupljanja dentalnog plaka.
Akutni ulceronekrozni gingivitis ima poseban protokol terapije, u koji se uključuju hemioterapeutici ili antibiotici, o čemu će vas obavestiti vaš stomatolog.
Najbitniji deo terapije je obuka o održavanju oralne higijene, jer samo na taj način se može postići potpun terapijski uspeh i sprečiti pojava recidiva.
U slučajevima kada je pojava gingivitisa bila uslovljena uvećanjem gingive zbog upotrebe određenih lekova, stomatolog će konsultovati lekara koji vodi osnovno oboljenje radi promene terapije.
Prevencija gingivitisa
Nastanak gingivitisa se može sprečiti pravilnom oralnom higijenom koja podrazumeva :
- Pranje zuba najmanje dva puta dnevno, u trajanju od minimum 2 minuta.
- Čišćenje zuba koncem ili interdentalnim četkicama jednom dnevno (najbolje pred spavanje i pre pranja zuba četkicom).
- Povremeno ispiranje oralnim rastvorima koji sprečavaju formiranje naslaga, pogotovo u uslovima otežanog pranja zuba;
- Redovna profesionalna čišćenja od strane stomatologa na 3 ili 6 meseci u zavisnosti od nivoa oralne higijene.
