Dr Đorđe Petrović: Svaki sledeći carski rez povećava broj mogućih komplikacija Foto: Shuterstock/Lj.Petrović
U poslednjih 15 godina svuda u svetu se povećava broj carskih rezova, pa taj trend nije obišao ni naše podneblje. Prema rečima načelnika porođajnog bloka Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesora dr Đorđa Petrovića, u novosadskom porodilištu carski rezovi čine 35 odsto svih porođaja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da to bude 15 odsto, ali u nekim zemljama taj broj ide čak i do 85 odsto.
Mnogi su razlozi zašto se povećava broj carskih rezova. Na primer, tokom 90-ih godina, kada beba krene karlicom napolje, više od 80 odsto se završavalo vaginalnim porođajem. Krajem prošlog veka, literatura i naučni radovi ukazali su da je karlični porođaj nešto rizičniji od onog gde beba ide prvo glavom napolje, i to je onda dovelo do smanjenja broja vaginalnih porođaja kad prednjači karlica ploda. Dr Đorđe Petrović kaže kako se danas 90 odsto takvih porođaja završava carskim rezom, a svega 10 odsto vaginalnim porođajem.
– Mi pratimo trendove sa zapada i tamo je bum za carske rezove bio ranije. Nakon izvesnog vremena, pošto su svedeni podaci o učinku povećanja carskih rezova na populaciju, u razvijenijim zemljama ponovo se počela buditi ideja o blagodetima vaginalnog porođaja. S obzirom da smo mi samo malo kasnili za tim trendom, kod nas je do skoka došlo kasnije, a sada je i kod nas nastupila stagnacija u broju carskih rezova, jer kod trudnica polako počinje da se razvija svest da je vaginalni porođaj bolji, i rešile su da idu na njega. Carski rez je u stvari nužno zlo. To je akušerska operacija koja se radi kada je iz nekog razloga ugrožen vaginalni porođaj. Apsolutne indikacije za carski rez su npr. ako beba stoji popreko ili ako posteljica zatvara porođajni izlaz – navodi profesor Petrović.
Prema njegovim rečima, stigli smo u civilizacijsko vreme kada ne prihvatamo ni popravku zuba bez anestezije, te je stoga razumljivo da bi trudnice volele da porođaj prođe sa što manje bola, a što više komfora. Ukoliko im to nije omogućeno, „beže“ u ideju da će im carski rez to omogućiti. Profesor Petrović naglašava kako nema carskog reza „po želji“. Napominje kako postoje situacije da ga žene traže, ali ne mogu i da ga dobiju samo na osnovu toga.
– U pitanju je ozbiljna operacija koja nosi više komplikacija od vaginalnog porođaja. Potencijalni problem može biti sama anestezija, moguće je krvarenje i povrede drugih organa. Moguće su i infekcije ili pojava naknadnih krvarenja, pa je nekada potrebna i reoperacija. Sledeći nivo o kome možemo razmišljati kada se odlučujemo za put porođaja je i uticaj na novorođeno dete, jer nema vaginalne mikrobiote koja treba da pređe na dete, što može kasnije da ima posledice po stvaranje ispravnog imunog sistema deteta – istakao je dr Petrović.
Kako napominje, postoji mogućnost problema i u kasnijim trudnoćama. Naime, od carskog reza ostaje ožiljak na materici, a pitanje je koliko je on čvrst i koliko trudnoća može da izdrži.
– Svaki sledeći carski rez povećava broj mogućih komplikacija. Upravo zbog primene carskog reza imamo i patološko usađivanje posteljice. U normalnoj trudnoći posteljica se vezuje za matericu tako što „progrize” deo tkiva i povezuje se sa krvnim sudovima. Kada postoji ožiljak od carskog reza, posteljica ga ponekad ne prepozna, jer je u pitanju drugačije tkivo i ne zaustavi se na vreme. Ona nastavi dalje i prorasta kroz matericu. Ako prorasta celu debljinu materičnog zida, može da prođe i na susedne organe, kao što su bešika ili creva – upozorava dr Petrović i dodaje kako je carski rez kod ove komplikacije često povezan sa obilnim krvarenjem i ponekad je zarad spasavanja života neophodno da se izvadi cela materica u toku carskog reza.
Smatra da je vaginalni porođaj mnogo bolji i za majku i za bebu. Navodi kako prolaskom kroz porođajni kanal beba izbacuje tečnost iz pluća i pravi prvi udah čim izađe. Za majku je ovaj porođaj bolji zato što, ako je sve u redu, ona za 24 sata ide sa bebom kući, a ako se radi carski rez ostaje u bolnici najmanje četiri dana, a dešava se da žene kod komplikovanih slučajeva ostanu i po mesec dana u porodilištu.
Navodi kako je u poslednjih 20 godina broj epiziotomija, odnosno sečenja međice, smanjen sa 50 na 25 odsto. Objašnjava da se u novosadskom porodilištu žene porađaju u ležećem položaju, a tokom vaginalnog porođaja, tu su i babice koje kontrolišu izlazak deteta. Napominje kako se žene plaše sečenja međice, ali navodi da se to sada ređe radi nego ranije. Da bi izazak bebe bio u čistoj sredini, ženama daju klizmu da se isprazni debelo crevo pre porođaja.
– Žene se plaše prvog dela porođaja, odnosno bola. Maksimalno se trudimo da obezbolimo porođaj i za to imamo dve opcije. Jedna je intravensko davanje lekova koji smanjuju bol, a druga opcija je davanje epiduralne analgezije. Radimo na tome da uvedemo i anesteziju pomoću azotnog suboksida, što je u narodu poznato kao gas „smejavac“ – istakao je dr Petrović, ali je napomenuo i da obezboljavanje može da ima negativan uticaj, da žene ne osećaju kada treba da se napnu i guraju.
Kako navodi, godišnje se u porodilištu Novom Sadu rodi oko 6.500 beba, od čega se njih oko 2.200 rodi carskim rezom. Po rođenju deca se ocenjuju takozvanim Apgar skorom. Skor koji je od 7 do 10 podrazumeva dobar nalaz, skor od 4 do 6 govori da postoji manji problem, a skor od 0 do 3 govori da je u pitanju teža hipoksija, odnosno da je beba bila sa smanjenom količinom kiseonika.
– Žene očekuju uvek skor 10, a realno je da bebi moramo dati malo vremena da se prilagodi. Ne mogu sve bebe odmah krepko i snažno da proplaču. Nekima treba malo više vremena. Zbog toga je prihvatljivo da u prvom minutu skor bude i 7, i 6, ponekad čak i 5, a kasnije da bude viši i to zaista sa sobom nosi malu verovatnoću da će to dete imati problem – ocenjuje dr Petrović.
Kako napominje, danas se retko radi i porođaj uz pomoć vakuma ili forcepsa, kod svega 0,4 odsto porođaja. Strah od vakuma je prisutan zbog starih priča, a danas je to u najvećem procentu bezbedan porođaj. Potpuno je prihvatljivo da se kod epiduralne analgezije uz pomoć akušera, pomogne bebi da izađe postavljanjem vakuuma.
– Trudnice se plaše nepoznatog, plaše se bola, i onda donose ishitrene zaključke bazirane na neproverenim informacijama. Snažno ih podržavam da razgovaraju sa svojim ginekologom, da postavljaju pitanja u školicama za trudnice, jer samo će tako pomoći sebi da prođu kroz jedan fantastični fenomen zvani porođaj – zaključio je profesor dr Petrović.