Apgar skor je prva ocena tek rođene bebe, koja predstavlja zbir ocena pet parametara -disanja, srčane radnje, mišićnog tonusa, boje kože i odgovora na stimulaciju. Svaki parametar ocenjuje se od 0 do 2, najbolja moguća zbirna ocena je 10, a najlošija 0. Ovu ocenu beba dobija u prvih 5 minuta nakon rođena, kaže za eKliniku objasnila je prof. dr sci. med. Slavka Durutović-Gligorović, pedijatar.
– To je ta prva bebina ocena, Apgar skor. To je zbir poena, koji daje lekar specijalizovan za akušerstvo i ginekologiju, odnosno ginekolog opstetičar koji je porađao majku – kaže prof. dr Durutović-Gligorović, pedijatar u penziji sa sa velikim iskustvom rada na Odeljenju za novorođenu decu Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
U opštoj javnosti često vlada mišljenje da je ova bebina ocena bitna i za dalje zdravstveno stanje deteta, međutim, to nije tačno.
– Novorođenče koje dobije u prvom minutu manju ocenu od 7, a posebno manju od 4 zahteva posebne mere. To su reanimacija, oslobađanje disajnih puteva, primena terapije kiseonikom, masaža srca ili primena lekova. Najčešće se zdravstveno stanje novorođenčeta ubrzo poboljša, pa se i ocena u petom minutu popravi. To zapravo ukazuje da novorođenče ima odličnu sposobnost adaptacije. Ukoliko i posle pet minuta Apgar skor ostane manji od 7, bebi je obično potrebna dodatna medicinska nega – objašnjava naša sagovornica.
Ovaj indeks se pokazao vrlo praktičnim u brzoj proceni vitalnosti novorođenčeta, a na osnovu koje lekar odlučuje o daljim postupcima vezanim za dete i od velike je pomoći lekarima u klinici, dodala je ona. Ocena 10 je najbolja, a devet, osam i sedam, prema njenim rečima, klinički pedijatri, takođe, smatraju dobrim.
Ocenjivanje nakon jednog i nakon pet minuta
Beba se ocenjuje nakon jednog i nakon pet minuta od rođenja. Apgar skor je veoma važan zbog prognostičkog značaja i najznačajniji je putokaz lekarima da li je detetu potrebno ukazati posebnu pažnju, što se dešava kada je ocena ispod 7. Kad je beba slabo vitalna, proverava se i ocenjuje i nakon 10 ili 15 minuta, kao i po završetku reanimacije (oživljavanja).
Bebe koje u petom minutu imaju 8 do 10 bodova, smatraju se vitalnim, ne zahtevaju nikakvu posebnu intervenciju i smeštaju se uz majku ili na odeljenje za zdravu decu.
Novorođenčad koje su ocenjene sa 4 do 7 bodova označavaju se kao blago do umereno asfiktična. Asfiksija je stanje nedovoljne snabdevenosti kiseonikom koje zahteva primenu kiseonika, najpre maskom, a ukoliko je potrebno i preko hauba. Uobičajeno je da novorođenče pravilno prodiše u toku same intervencije.
– U prvim satima i danima života, ove bebe pedijatri pažljivo prate jer ukoliko dođe do pogoršanja stanja od normalnog kliničkog nalaza primenjuju se odgovarajuće dijagnostičke metode i terapijski postupci. Na sreću, a uz pomoć pedijatara bebe sa mamama ubrzo oporavljene idu kući. Svaka asfiksija koje su bebe imale pri rođenju zahtevaju da se njihovo stanje prati u prvim mesecima života i u dečijem dispanzeru – dodaje prof. dr Durutović-Gligorović.
Naša sagovornica objašnjava i slučajeve kada dolazi do većih problema.
– Teška asfiksija, koja zahteva neodložnu reanimaciju upotrebom svih raspoloživih sredstava, neophodne su bebama sa ocenom do 3. Kada beba ne može da uspostavi spontano disanje, tada se to vrši uz pomoć respiratora. U svakom slučaju, ova novorođenčad se smešta u inkubatore sa dodatnim kiseonikom u jedinicu za intenzivnu negu neonatološkog odeljenja pri porodilištu, ili se transportuje u odgovarajuću ustanovu i prvih dana se hrani isključivo preko vene – kaže pedijatar prof. dr Slavka Durutović-Gligorović.
Ocenjivanje se vrši nakon 1 i nakon 5 minuta od rođenja Foto: Shutterstock
Iskusno medicinsko osoblje i pre isteka prvog minuta uočava tešku asfiksiju i započinje reanimaciju odmah, jer je svaki sekund dragocen za prognozu takvog deteta i zahvaljujući tome većina beba sa mamama budu otpuštene iz porodilišta u dobrom zdravstvenom stanju.
Na sniženje Apgar indeksa mogu uticati i neka druga patološka stanja. Neka od njih su nezrelost deteta, porođajna trauma, davanje lekova majci, kao što su anestetici ili depresivi. To se dešava i u slučajevima kada je pojačano krvarenje porodilje, ukoliko postoje urođene anomalije, dođe do infekcija…
Važno je napomenuti i da Apgar skor pokazuje stanje deteta, a ne pokazuje uzroke tog stanja, rekla je naša sagovornica.
Da li slaba ocena na rođenju ukazuje na lošu prognozu deteta?
Apgar skor pomaže da se predvidi krajnji ishod. Visoko rizične su bebe sa veoma niskim ocenama, do 3, i njihovo zdravstveno stanje se prati u razvojnom savetovalištu duži vremenski period. Ocena vitalnosti nakon prvog minuta značajnija je za osobu koja izvodi reanimaciju, dok je procena nakon petog i desetog minuta značajnija za novorođenče i njegov kasniji ishod.
Niska ocena je u nekim situacijama očekivana, tako da bi bilo dobro da i majke budu upoznate sa tim, kako ne bi dolazilo do panike, kaže prof. dr sci. med. Slavka Durutović-Gligorović.
Na primer, ako se majka porodi ranije, pre termina, preterminska novorođenčad uglavnom imaju niži tonus, može da dođe do otežanog disanja jer mogu imati ’’nezrela pluća’’. Očekivane su i lošije ocene kod novorođenčadi iz visokorizičnih trudnoća i kod teških porođaja usled zamora bebe. Dešava se ponekad i da kod porođaja pri nekim vrstama anestezije, lekovi putem krvi sa majke dođu do fetusa. To takođe može da u prvim minutima utiče na manju ocenu, objašnjava prof. dr sci. med. Slavka Durutović-Gligorović .
Apgar skor datira iz 1952. godine
Za brzu procenu kliničkog stanja bebe neposredno nakon rođenja širom sveta se najviše koristi sistem ocenjivanja Apgar skor. Dr Virdžinija Apgar, anesteziolog i pedijatar, osmislila je ovaj test 1952. godine. Uveden je u cilju brže i preciznije orijentacije o stanju deteta. Radi se neposredno nakon rođenja i ukazuje na potrebu za dodatnom ili hitnom medicinskom negom.
