Parvovirus B19 izaziva infektivi eritem koji se zove i osipna groznica, peta bolest Foto: Shutterstock
Parvovirus B19 je najmanji DNK virus koji se najčešće manifestuje osipom po obrazima i simptomima sličnim prehladi. Parvovirus B19 izaziva infektivni eritem koji dovodi do osipne groznice, pete bolesti. Infekcija ovim virusom najzastupljenija je u dečjem dobu moguća je i kod odraslih osoba i onda je uglavnom praćena bolom i otokom u zglobovima. Stručnjaci kažu da ovaj virus može duže da opstane u spoljnoj sredini, kako se pretpostavlja zbog jednostavne građe. Širi se respiratornim (kapljičnim) putem ili kontaktom sa krvlju bolesne osobe.
Infekcija se zove i peta bolest, zato što je peta najčešća virusna osipna bolest u dečijem uzrastu. „Mini epidemije“ parvovirus B19 javljaju se svake tri do četiri godine. Veruje se da se u razvijenim zemljama većina osoba u jednom momentu, a najčešće u detinjstvu, dobije ovaj virus, navodi National Library of Medicine.
U većini slučajeva parvovirus B19 je praćena blagim simptomima. Moguće je da neke osobe neće uopšte imati simptome, dok će neke osećati glavobolju, jezu, povišenu telesnu temperaturu, uz kašalj i bol u grlu. Najizrazitiji simptom u kasnijoj fazi bolesti je homogen i izražen eritem obraza praćen mrežastim osipom. Osip može da se pojavi i na ekstremitetima i trupu.
U nekim slučajevima kao simptom se javlja i bol u zglobovima, moguće je da će odrasle osobe osećati samo ovu tegobu koja može da traje nekoliko nedelja i čak mesec dana posle infekcije. Osip traje 7 do 10 dana, pojava osipa označava da osoba više nije infektivna.
Zdrave osobe se uglavnom brzo oporave i bez nekog posebnog oblika lečenja, s tim da su komplikacije moguće kod hroničnih pacijenata.
Pacijenti sa anemijom, posebno anemijom srpastih ćelija i osobe sa kompromitovanim imunološkim sistemom mogu da imaju komplikacije, usled delovanja virusa, moguće je da dođe do pada broja crvenih krvnih zrnaca, navode stručnjaci klinike Mayo.
Postoji opasnost i da trudnice prenesu virus na fetus, da dođe do razvoja anemije koja može da izazove pobačaj. Savet je da se trudnice i pacijenti sa ozbiljno narušenim imunim sistemom zato u slučaju zaraze obrate lekaru. U riziku su pacijenti koji se leče od karcinoma, leukemije, HIV pozitivne osobe, pacijenti posle transplantacije organa.
Dijagnoza se pored kliničke slike, postavlja i na na osnovu antitela na parvovirus B19 ili na njegov DNA. Lekari kažu da zaštitna antitela ima skoro 90 odsto odraslih osoba koje su bili u dodiru sa virusom. Bolest se leči simptomskom terapijom, na primer analgeticima koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaju u slučaju bolova i oticanja zglobova. Infekcija najčešće spontano prolazi, zdrave osobe i deca se brzo oporave.
Ne postoji medikament ili vakcina koja može da nas zaštiti od parvovirusa B19, ali zaraza može da se spreči dobrim higijenskim merama – redovnim pranjem ruku sapunom i vodom, zaštitom usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja. Kako se infekcija ne bi širila potrebno je da izbegavamo dodirivanje očiju, nosa ili usta, kontakt sa infektivnom osobom, da ne vodimo bolesno dete u vrtić ili da idemo na posao.