Kompot je ne samo ukusan i zdrav napitak koji je lako pripremiti, već može da posluži i kao prirodna pomoć kod brojnih zdravstvenih stanja koja nas muče. Prednost kompota je i ekonomičnost, jer su razne vrste voća dostupne tokom cele godine.
Kako pripremiti najzdraviji kompot i sačuvati što više hranljivih sastojaka
Kompot možemo da pripremimo od svežeg, smrznutog ili sušenog voća, a dostupan je i u konzerviranom obliku. Mnogi ljudi izbegavaju konzervirane namirnice zbog aditiva, a nutricionisti ipak savetuju pripremu kompota od svežeg ili sušenog voća. Međutim, ne treba zaboraviti da termička obrada uništava vitamine i minerale i da ih najbolje apsorbujemo u svežem stanju.
Zbog toga je kompot najbolje pripremiti tako što što ih nećemo prekuvati, već skloniti sa vatre kada uhvati „prvi ključ“. I još nešto važno: kompot nije lek, već može da pomogne da budemo bolje hidrirani i unesemo korisne vitamine i minerale. Takođe, postoje i određena ograničenja za neke kategorije stanovništva, pre svega zbog količine šećera koju kompoti sadrže.
Šta sadrži kompot i od čega zavisi nutritivna vrednost
Kompoti su korisni za zdravlje jer sadrže različite vitamine, pektine, minerale i voćni šećer (fruktozu). Pored pektina, u sušenom voću se nalazi i bromelain, a obe supstance su dragocene za dobro varenje. Šljive, na primer, obiluju magnezijumom, gvožđem, jodom, cinkom, i bogate su vitaminima C i A. Svi ti sastojci su efikasni u poboljšanju funkcionisanja gastrointestinalnog sistema. Uz to, kompot od suvih šljiva može da pomogne kod detoksikacije i regulisanja nivoa holesterola.
Suvo grožđe sadrži puno joda i veoma je efikasno za pravilan rad štitne žlezde, a takođe je i preventivni alat za osteoporozu. Ovo suvo voće može ojačati kardiovaskularni, nervni i respiratorni sistem.
Kompotu mogu da se dodaju i razni začini po ukusu, koji će takođe podići nutritivnu vrednost (karanfilić, biber, cimet…).
Koji kompot je najbolje izabrati za prehladu, koji za reumu a koji za pomoć kod anemije
- najefikasniji kompot za dijareju je od jabuka
- kompot od svežih kajsija može da pomogne onima koji imaju probleme sa cirkulacijom i probleme sa jetrom i bubrezima, a kompot od sušenih kajsija može biti delotvoran kod osoba koje imaju probleme sa visokim pritiskom i anemijom
- kompot od krušaka dobar je kod stomačnih virusa, bolesti bubrega i srca
- kompot od šljiva može dobro da utiče na bubrege, želudac i jetru, kao i da doprinese u lečenju anemije, ateroskleroze, reumatizma i gihta, kao i zatvora
- kompoti od dunju deluje protivupalno jer sadrže pektine i tanine, a pomažu i u sprečavanju bolesti creva
- kompoti od malina i ruže sadrže vitamin C, efikasni su kod prehlade
- kompot od grožđa je odličan diuretik.
Mane kompota: Ko ne bi trebalo da ga konzumira previše
Osobe sa dijabetesom ne bi trebalo da konzumiraju kompote od voća sa velikom količinom šećera. Ljudi koji imaju problema sa želucem ili crevima, kao što su gastritis ili čir trebalo bi da uzbegavaju kompote od kiselog ili bobičastog voća. Trudnice u prvom trimestru trudnoće i osobe sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom ne bi trebalo da konzumiraju kompot u prekomernim količinama i svakodnevno.
Takođe, kompoti mogu da izazovu alergijske reakcije ako je neko alergičan na voće koje je osnova kompota, jer termička obrada neće uticati na ublažavanje alergije.
