Palenta: Može li ova namirnica da smanji rizik od kolorektalnog karcinoma

Palenta obiluje askorbinskom kiselinom i beta-karotenom, kao i odgovarajućom količinom ugljenih hidrata i masti. Istraživanja su pokazala da deluje pozitivno na ćelije debelog creva, a pored protektivne funkcije palenta će delovati antioksidativno ne samo na njih, već i na ceo organizam. Idealna je za decu zbog uticaja na mikrobiotu, što sprečava nagli pad imuniteta.

Zašto je palenta zdrava, a šta kažu studije o prevenciji karcinoma

Smanjenje rizika od nekih vrsta karcinoma je jedna od prednosti koje palenta pruža kada je uključimo u jelovnik. Istraživana je u kliničkim studijama širom Amerike, ali i Mediterana. Tako su pojedina istraživanja dala dokaze da konzumiranje palente značajno smanjuje rizik od razvoja maligniteta. Prema navodima iz italijanske studije, palenta može da manji rizik od raka debelog creva, kao i pojave hemoroida.

Takođe, utiče na niži nivo holesterola zahvaljujući dobrim mastima koje sadrži, vlaknima i složenim ugljenim hidratima. Konzumiranje ovog zdravog obroka takođe donosi koristi kada je u pitanju zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema.

Zanimljiva je i korisna napomena da se prilikom doziranja i pripreme palente savetuje upotreba drvene kašike umesto metalne, kako bi se sprečila oksidacija.

Koje pozitivne promene u telu može da napravi palenta

Ishrana koja uključuje palentu je korisna za naše opšte zdravlje, a podstiče bolju funkciju creva. Kaša od palente preporučuje se i u redukovanim režimima ishrane za gubitak kilograma. Stimuliše zdravo varenje i poboljšava peristaltiku creva.

Palenta pomaže i u čišćenju  creva, dok istovremeno telo obezbeđuje velikom količinom energije. Niskokalorična namirnica je, pa u 100 grama ima oko 70 kalorija. Zbog toga je takođe pogodna za konzumaciju osoba koje žele da izgube višak kilograma.

Prevencija kolorektalnog karcinoma: Korisni saveti o ishrani i životnim navikama

Prema navodima Nutrition Services for Cancer Patients (Stanford Medicine Health Care), određeni faktori rizika za kolorektalni karcinom mogu se smanjiti sledećim metodama:

Kontrola telesne težine

Ako imate višak kilograma, prvi korak u smanjenju rizika od razvoja i recidiva kolorektalnog karcinoma jeste redukcija težine  Taj povećani rizik može biti posledica povišenih nivoa insulina u krvi i određenih hormona za koje se potvrdilo da mogu da pospeše razvoj i rast malignih ćelija. Preporučenu indeks telesne mase (BMI) je od 18,5-24,9. Međutim, čak i ako imate viši BMI,  gubitak 10 odsto telesne može da  smanji rizik od maligniteta, kao i kolorektalnog karcinoma.

Budite i ostanite fizički aktivni

Svaka redovna fizička aktivnost od najvećeg je značaja za prevenciju brojnih bolesti. Ako uspete da imate pola sata barem umerene fizičke aktivnosti, na dobrom ste putu prevencije.

Vožnja bicikla, lagana šetnja ili vežbe istezanja, joga, plivanje ili kuglanje – izaberite aktivnost koja vam najviše odgovara i u kojoj ćete uživati, a telo će biti i zahvalno i zdravo.

Napravite raznovrsan i adekvatan izbor hrane

Pokazalo se da ishrana čija su osnova namirnice biljnog porekla bogate vlaknima, uz umerenu upotrebu crvenog mesa i munimumom prerađevina, uz izbegavanje alkohola, smanjuje rizik od raka debelog creva.

Preporučljive namirnice za smanjenje rizika od raka debelog creva

Povrće:

• Zelena salata, šargarepa, paradajz, luk, brokoli, patlidžan… Istraživanja pokazuju da je beli luk koristan u prevenciji kolorektalnog karcinoma.

Voće:

• Bobičasto voće, kruške, dinja, jabuke, pomorandže, banane – uz izbegavanje ceđenih sokova, jer su voćke najzdravije cele, uključujući i pulpu.

Integralne žitarice i mahunarke:

• Pasulj, ovas, kinoa, smeđi pirinač i sočivo obiluju vlaknima, koja su veoma važna za prevenciju kolorektalnog raka. Važno je uneti što više hranljivih sastojaka iz hrane, umesto da ih nadoknađujemo suplementacijom.

Hrana koju treba izbegavati

U ovome su saglasni i lekari i nutricionisti, pa bi bilo dobro pratiti preporuke i izbegavati:

• crveno meso (govedina, jagnjetina, svinjetina)
• mesne prerađevine (naresci, viršle, kobasice, salama) – sadrže veliku količinu nitrata i natrijuma, koji imaju kancerogena svojstva
• brza hrana je masna, kalorična i štetna za sve organe
• alkohol oksidira i pretvara se u našem telu u jedinjenja koja pokreću maligne procese i koja oštećuju sluznicu creva.