Brojne zdravstvene koristi koje ima beli luk potvrđene su kliničkim istraživanjima, ali studije koje istražuju vezu između belog luka i multiple skleroze (MS) su retke. Ipak, naučnici su optimistični i sugerišu određene potencijale.
Korišćenje belog luka u kulinarske i medicinske svrhe datira vekovima unazad i prisutno je u mnogim kulturama širom sveta. Beli luk se često koristi za prevenciju i lečenje raznih zdravstvenih stanja, od prehlade do visokog krvnog pritiska.
U belom luku je identifikovano oko 40 različitih bioaktivnih jedinjenja. Naučnici i dalje istražuju jedinjenja koja mogu pozitivno uticati na zdravlje. Glavni bioaktivni sastojci belog luka su aminokiseline, enzimi, minerali i sumporna (organosumporna jedinjenja).
Postoji nekoliko vrsta svežeg belog luka koje se često koriste, sa različitim ukusom, ali gotovo jedinstvenim potencijalnim koristima za zdravlje. Beli luk sadrži bioaktivna jedinjenja u različitim koncentracijama, supstance koje mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje i telo. Koristi zavise od vrste, potreba korisnika i mogućnosti aprorpcije.
Istraživanja o uticaju belog luka na zdravlje pacijenata su ograničena. Međutim, beli luk može pružiti određene koristi zahvaljujući svojim neuroprotektivnim efektima, koji pomažu u sprečavanju kognitivnog oštećenja, poboljšanju učenja i boljem zadržavanju memorije. Posebno se smatra da beli luk doprinosi opštem boljem zdravlju mozga i da njegovi neuroprotektivni efekti mogu biti podrška u sprečavanju odumiranja neurona i neurodegeneracije.
Kada neuroni kod zdravih pojedinaca postanu oštećeni, upaljeni ili povređeni, prolaze kroz proces samouništenja poznat kao apoptoza (ćelijska smrt). Pretpostavlja se da disfunkcionalna apoptoza igra ulogu u pojavi i razvoju multiple skleroze. Beli luk, kažu dostupna istraživanja, može pomoći u sprečavanju disfunkcionalne apoptoze kod osoba sa MS-om, čime se može usporiti ili sprečiti neurodegeneracija.
Antioksidativna svojstva belog luka mogu zaštititi neurone od toksičnosti, oksidativnog stresa, prirodnih efekata starenja i stanja centralnog nervnog sistema. Pojedina istraživanja tvrde da beli luk može imati deo zaštitne uloge u neurodegenerativnim stanjima kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest, a potencijalno i MS. Studije na životinjama pokazale su da beli luk poboljšava oštećene kognitivne funkcije i pamćenje, što su česti simptomi MS-a.
Osobe sa MS-om mogu imati povećan rizik od komorbiditeta (drugih zdravstvenih stanja), abeli luk može pomoći u prevenciji ili upravljanju nekim stanjima na koja su osobe sa MS-om podložnije, kao što su kardiovaskularne bolesti, određene vrste raka (poput kolorektalnog i raka prostate), metabolički poremećaji (dijabetes tipa 2) i hiperlipidemija.
Generalno, smatra se sigurnim za konzumaciju. Ipak, podaci o sigurnosti upotrebe belog luka ili suplemenata su ograničeni. Njegova antikoagulantna svojstva koja mogu povećati rizik od krvarenja, posebno kod osoba koje koriste lekove za razređivanje krvi.
Neka istraživanja ukazuju na to da beli luk može pojačati rad imunskog sistema, dok druga sugerišu da ga normalizuje. Kod osoba sa MS-om, čiji imunološki sistem ne funkcioniše normalno, povećana aktivnost imunog sistema možda neće biti korisna već kontraproduktivna.
Najčešća nuspojava konzumacije belog luka je neprijatan miris daha i tela. Blage nuspojave uključuju stomačne tegobe, kao što su nadimanje, dijareja, gasovi, gorušica, mučnina i povraćanje. Trenutno ne postoje istraživanja o interakciji belog luka ili suplemenata belog luka s lekovima za MS. Uvek obavestite svog lekara o svim lekovima i suplementima koje koristite.