Iako nema čvrstih dokaza koji ukazuju na to da bilo koja dijeta utiče na rizik ili napredovanje multipla skleroze (MS), izbor zdravije hrane može da pomogne u ublažavanju nekih simptoma bolesti. Uravnotežena ishrana u kombinaciji sa svakodnevnim vežbanjem uticaće na smanjenje umora, problema sa crevima ili bešikom. Takođe, može poboljšati zdravlje kože, kostiju, zuba i desni, ojačati srce i povećati snagu i fleksibilnost mišića. Pažljiv režim ishrane uticaće i na kontrolu kilaže i smanjiti rizik od srčanih oboljenja i osteoporoze kod osoba obolelih od MS.
Voće i povrće
Više studija je pokazalo da konzumiranje većih količina voća i povrća može da pomogne u smanjenju simptoma kao što su umor, bol i depresija. Voće i povrće sadrži visoku koncentraciju antioksidanata koji pomažu u smanjenju stvaranja molekula poznatih kao slobodni radikali, koji uzrokuju oštećenja tkiva. Američko Nacionalno udruženje za MS preporučuje konzumiranje pet porcija voća i povrća bogatih antioksidantima dnevno. Poželjno je u što je moguće više različitih boja, što doprinosi kombinovanju antioksidanata. S obzirom na bogatstvo hranljivih materija i vlakana, daće vam efekat sitosti, a zbog male količine kalorija, odličan su izbor ako želite da izgubite kilograme ili kontrolišete kilažu.
Vitamini C i E u povrću
Ovi vitamini su među najvažnijim antioksidantima. U biljnu hranu bogatu vitaminom C spadaju prvenstveno brokoli, prokelj, slatki krompir, jagode, lisnato zelenilo, agrumi poput pomorandži, paradajz i paprika. Vitamin E je prisutan u lisnatom zelenom povrću, paprici, avokadu, orašastim plodovima i semenkama, bademima i semenkama suncokreta.
Zasićene i trans masti
Bez obzira da li imate MS ili ne, zasićene masti treba izbegavati što je više moguće. One su povezane sa više zdravstvenih problema, poput bolesti srca, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i nekih oblika karcinoma. Uz to, neka istraživanja su sugerisala da unos zasićenih masti može biti povezan sa rizikom od recidiva MS i progresijom bolesti. Ove masti se prvenstveno nalaze u namirnicama životinjskog porekla, poput mesa, jaja, mleka, pileće kožice i sira. Neke namirnice biljnog porekla, poput kokosovog ili palminog ulja takođe su bogate zasićenim mastima.
Trans masti ne treba konzumirati jer mogu doprineti stanjima kao što su bolesti srca. One su obično veštački proizvodene i, poput zasićenih masti, čvrste su na sobnoj temperaturi, kao što je margarin, na primer. Takođe, mogu se naći u prženoj hrani, kolačima i drugoj prerađenoj hrani.
Nezasićene masti i suplementacija
Nezasićene masti su poznate kao „dobre“ masti. Suprotno zasićenim mastima, oni mogu smanjiti nivo holesterola u krvi, smanjujući tako i rizik od srčanih oboljenja ili dijabetesa. Takođe, mogu pomoći u ublažavanju upala. Postoje dve vrste nezasićenih masti: mononezasićene i polinezasićene masti. Dobri izvori mononezasićenih masti su maslinovo i ulje repice, avokado i mnoge vrste orašastih plodova i semenki. Polinezasićene masti se mogu naći u suncokretovom i kukuruznom ulju, orasima, lanenom semenu i ribi.
Omega-3 masne kiseline koje spadaju u polinezasićene masti, a koje se u najvećoj količini nalaze u ribama, proučavane su u slučajevima MS sa različitim rezultatima. Jedno istraživanje je otkrilo da ishrana bogata ribom doprinosi manjem riziku od MS, dok je druga otkrila da uzimanje dnevnih suplemenata Omega-3 nema uticaja na aktivnost bolesti. Institucije savetuju oprez obolelima od MS sa suplementacijom Omega-3, jer interakcija sa određenim lekovima nije u potpunosti proučena i može da smanji njihovu efikasnost. Za obolele od multipla skleroze važno je da se pre unošenja suplemenata obavezno konsultuju sa svojim lekarom.
Proteini – nemasno meso i riba
Generalno, trebalo bi ograničiti izvore proteina na one sa niskim sadržajem zasićenih masti, kao što su nemasno meso i riba. Crveno meso, živina i prerađeno meso, kao što su delikatesni proizvodi, kobasice i slanina, mogu dovesti do većeg rizika od srčanih oboljenja, od kojih su pacijenti sa MS već u opasnosti. Izvori proteina biljnog porekla kao što su tofu i pasulj ne sadrže zasićene masti i imaju više vlakana od mesa, živine i ribe.
Da li izbegavati mlečne proizvode?
Neka istraživanja ukazuju na to da bi pacijenti sa MS trebalo da izbegavaju mlečne proizvode, posebno one od kravljeg mleka, jer njihova konzumacija može da pojača aktivnost bolesti. Punomasni mlečni proizvodi takođe često sadrže zasićene masti koje treba izbegavati. Alternativa mlečnim proizvodima mogu biti druge vrste mleka, prvenstveno biljna, poput onih od soje, badema, zobi i konoplje.
Smanjiti ili izbaciti šećer, ali i so
Ljudi koji osećaju umor, često su u iskušenju da unesu velike količine šećera. Iako slatka hrana može da pruži brzi i trenutni nalet energije, ona često dovodi do pada energije, a na kraju do kontraefekta – jačanja umora. Šećer znatno povećava broj kalorija i može doprineti povećanju telesne težine, a energetski pad može uticati na vas da poželite više slatkiša kako biste ponovo povećali nivo šećera u krvi. Veštački zaslađivači, poput aspartama, mogu iritirati bešiku i izazvati probleme, pa ih treba izbegavati.
I upotrebu soli bi trebalo svesti na minimum jer može dovesti do zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska. Konzervirana i brza hrana uglavnom sadrže i ogromne količine soli.
Dovoljno vode i izbaegavanje alkohola
Konzumiranje dovoljno vode važno je za pacijente sa MS, kao i za opštu populaciju. Voda je neophodna za mnoge bitne funkcije u telu, uključujući varenje, pravilnu funkciju mozga, regulaciju telesne temperature, dobro kretanje krvi i hranljivih materija. Ako ne unose dovoljno vode, pacijenti sa MS mogu osećati umor ili zamagljen um, a potrebe za unošenjem vode mogu se razlikovati od osobe do osobe.
Kod osoba sa MS, alkohol može da pogoršati probleme sa ravnotežom i koordinacijom. Prekomerno konzumiranje alkohola takođe može pojačati simptome anksioznosti ili depresije, i pojačati umor. Jedna studija je takođe pokazala da upotreba alkohola, njegova zloupotreba i zavisnost mogu biti značajno povezani sa povećanim rizikom od razvoja MS.
Vitamin D
Vitamin D je dugo bio tema interesovanja MS zajednice, a više studija sugeriše da vitamin D može pružiti zaštitni efekat protiv rizika od MS. Međutim, studija sprovedena na miševima 2020. godine je otkrila da vitamin D u visokim dozama može doprineti relapsu bolesti. Vitamin D se prirodno može naći u namirnicama kao što su neke vrste ribe, pečurke, kravlje ili sojino mleko, sok od pomorandže, ovsena kaša i neke žitarice. U cilju određivanja idealne količine vitamina D, obavezno se obratite lekatu koji će naložiti analize provere nivoa.
Super