Kod osoba čija je dijagnoza multipla skleroza (MS), pravilna ishrana može da odigra važnu ulogu u ublažavanju simptoma i unapređenju opšteg zdravlja. Iako ne postoji dijeta koja direktno utiče na razvoj ili tok bolesti, pažljiv odabir namirnica može pomoći u svakodnevnom funkcionisanju i povećanju kvaliteta života.
Snaga voća i povrća: Ishrana i multipla skleroza moraju biti u saglasju
Istraživanja ukazuju da ishrana bogata voćem i povrćem može doprineti smanjenju simptoma kao što su umor, bol i depresija. Ove namirnice obiluju antioksidansima koji štite ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Preporučuje se pet porcija dnevno u što više boja, kako biste uneli raznovrsne hranljive materije. Ukoliko ne možete da ispoštujete pet porcija, „uobročite“ se sa koliko god vam je izvodljivo.
Vitamin C i E, prisutni u povrću poput brokolija, paprika, paradajza, agruma, lisnatog povrća i orašastih plodova, naročito su značajni jer deluju protivupalno, jačaju i osnažuju imunski sistem.
Multipla skleroza, ishrana i dobre i loše masti
Zasićene i trans masti trebalo bi ograničiti ili izbaciti. One se najčešće nalaze u mesu, punomasnim mlečnim proizvodima, margarinu, prženoj i industrijski prerađenoj hrani. Osobe sa MS imaju povećan rizik od srčanih bolesti, pa je važno paziti na unos ovih masnoća.
S druge strane, nezasićene masti poput onih u maslinovom ulju, avokadu, semenkama, ribi i orasima mogu pomoći u smanjenju upala i regulaciji holesterola. Posebno se izdvajaju omega-3 masne kiseline, iako su rezultati studija o njihovoj koristi kod MS-a podeljeni. U svakom slučaju, pre uzimanja suplemenata, potrebno je konsultovati se sa lekarom.
Sa proteinima pažljivo kao i sa mlečnim proizvodima, evo zašto
Prednost treba dati nemasnim izvorima proteina: ribi, piletini bez kožice i biljnim izvorima poput pasulja i tofua. Crveno i prerađeno meso (kobasice, slanina) trebalo bi jesti retko, jer može povećati rizik od srčanih problema. Kod nekih pacijenata konzumacija kravljeg mleka može pogoršati simptome. Zbog toga se često preporučuje prelazak na biljne alternative (mleko od badema, soje, badema…).
Važnost hidratacije
Nedovoljan unos tečnosti može dovesti do izraženijeg umora i osećaja mentalne magle. Zato je važno redovno unositi vodu tokom dana. To pomaže i varenju, i funkciji mozga, i pravilnoj cirkulaciji.
Šećer i so: Manje je više
Veće količine šećera mogu dovesti do energetskih padova i povećanog umora, a višak soli do povišenog pritiska. Zato je preporučljivo izbegavati gazirane napitke, grickalice, brzu i konzerviranu hranu. Veštački zaslađivači poput aspartama mogu dodatno da iritiraju organizam.
Alkohol – dodatni rizik
Alkohol može da pojača probleme sa ravnotežom i umor, te negativno uticati na raspoloženje i koordinaciju. Neka istraživanja čak povezuju njegovu upotrebu sa većim rizikom od razvoja MS.
Vitamin D: Konzumacija uz nadzor
Dugo se proučava njegova uloga u zaštiti od MS, ali suplementacija visokim dozama može imati neželjene efekte. Vitamin D se prirodno nalazi u ribi, pečurkama, biljnim mlečnim napicima i žitaricama. Pre nego što posegnete za dodacima ishrani, proverite nivo vitamina D u krvi uz savet lekara. Ovo važi i za zdrave osobe, a posebno za one sa autoimunim bolestima.
