Desert svaki dan posle večere uobičajena je praksa u SAD – od sladoleda preko torte do kolačića i još mnogo toga. Žudnja za nečim slatkim nakon slanog obroka ima smisla. Naše zadovoljstvo određenim profilom ukusa relativno brzo se smanjuje, a promena ukusa, temperature i teksture može da podstakne više uživanja i zadovoljstva od hrane. Ali desert generalno ima lošu reputaciju, zbog čega se ljudi osećaju krivim što ga redovno jedu.
Desert svaki dan može da poboljša naš odnos sa hranom
Kada sebi damo bezuslovnu dozvolu da jedemo hranu u kojoj uživamo to može unaprediti i stvoriti bolji odnos sa hranom. Ako uživamo u desertu, a ograničimo sebi unos tog našeg zadovoljstva, onda će nas to verovatno samo dovesti do toga da postanemo preokupirani njime. Patricia Pauyo, magistar kliničke ishrane i diplomirani socijalni radnik, vlasnica i osnivač Pathway Nutrition LLC, kaže:
– Sva hrana se uklapa u obrazac zdrave ishrane – uključujući i deserte. Prvi korak da sebi pomognete u ovome jeste da sebi date dozvolu da jedete deserte ako i kada želite bez osećaja krivice za to.
Kada dozvolite sebi da pojedete desert, možete uživati u njemu i nastaviti dalje sa dnevnim obavezama. Možete da pojedete količinu koja vas zadovoljava i sprečite štetni ciklus ograničavanja slatkiša danima za kojim sledi neizbežno konzumiranje velike količine. Osim toga, studija iz 2019. objavljena u American Journal of Health Promotion pokazuje da kada sebi bezuslovno dozvolimo da jedemo na osnovu pravila intuitivne ishrane možemo da poboljšamo samopoštovanje dok istovremeno smanjujemo depresiju i opsesivno-kompulzivnu ishranu.
Može da poveća vrednost hranljivih materija
Dostupan je veliki izbor deserta sa širokim spektrom nutritivnih profila. Pauyo kaže:
– Voće u našem desertu može dodati antioksidante i vlakna kako bi se smanjio rizik od bolesti i unapredilo zdravlje creva. Odabir deserta sa orasima i semenkama pomaže u dodavanju zdravih masti i proteina, što može biti korisno za zdravlje mozga. Dodavanje tamne čokolade i različitih začina takođe pomaže zdravlju zbog svojih antiinflamatornih svojstava
Štaviše, parfei od vruće čokolade ili jogurta na bazi mleka bogati su kalcijumom. Ovo su sve važne hranljive materije koje možemo dobiti iz određenih deserta.
Desert svaki dan može povećati rizik od bolesti masne jetre
Deserti poput sladoleda i peciva generalno su prilično bogati zasićenim mastima, što doprinosi nealkoholnoj masnoj bolesti jetre. Ovo stanje je rezultat nakupljanja masti na jetri i često je asimptomatsko. Međutim, kod nekih ljudi to može dovesti do zdravstvenih komplikacija poput ciroze. Prekomerna potrošnja zasićenih masti takođe može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Ipak, noviji pregledi istraživanja, uključujući studiju iz 2020. objavljenu u Journal of the American College of Cardiology, osporavaju validnost ovih tvrdnji. Uz to, Smernice o ishrani za Amerikance preporučuju ograničavanje zasićenih masti na 10 odsto vašeg energetskog unosa, dok Američko udruženje za srce preporučuje maksimalno 6 procenata. Kod ishrane od 2.000 kalorija, ovo znači 23, odnosno 14 grama dnevno.
Može povećati rizik od srčanih bolesti
Konzumiranje velikih količina dodatog šećera povezano je sa kardiovaskularnim oboljenjima, kao što je pokazala studija iz 2019. godine u European Journal of Preventive Cardiology. Prema Smernicama o ishrani za Amerikance, deserti su jedan od glavnih izvora dodatog šećera u SAD. Ove smernice preporučuju ograničavanje ukupnog unosa dodatog šećera na 10 odsto dnevnog energetskog unosa, što znači 48 grama ili 12 kašičica za ishranu od 2.000 kalorija.
Američko udruženje za srce ima strože preporuke, sa maksimalno 6 kašičica dnevno za žene i 9 kašičica za muškarce. Zbog toga, veoma je važno da znamo vrsta deserta koje jedemo i kako se uklapaju u naš opšti obrazac ishrane. Ne bi bilo loše da za zaslađivanje uključimo kombinaciju prirodnih i dodatih šećera. Ako slušamo signale svog tela, verovatno da nećemo imati želju za desertom ceo dan, svaki dan. Povežite se sa svojim telom i vodite računa o uključivanju voća, povrća, proteina, nezasićenih masti i celih žitarica u svoj redovan obrazac ishrane.
Šta tražimo i očekujemo od svog deserta
Kada je u pitanju desert, moguće je zadovoljiti svoje žudnje, a istovremeno praktikovati umerenu ishranu. Vodite računa o tome šta ima dobar ukus i čini da se vaše telo oseća dobro. Koncentrišite se na to kako vas ukus, tekstura, temperatura i količina zadovoljavaju i kako se fizički osećate zbog onoga što jedete. Neko, na primer, može da dobije bolove u stomaku kada jede određene deserte ili veliku količinu. Ako u toku dana niste jeli mnogo voća ili povrća, možda će vam više prijati lakši desert na bazi voća i jogurta. Ako ste pojeli toplu, slanu večeru, možda ćete poželeti sladoled. Ako imate hronično zdravstveno stanje poput dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti, možda ćete morati posebno da vodite računa o sadržaju zasićenih masti ili dodatog šećera u svom desertu.
Suština je u tome da desert apsolutno može da se uklopi u uravnoteženu ishranu. Umanjivanje i vođenje računa o ukupnom obrascu ishrane važnije je od hiperfokusiranja na jednu hranu. Ako dozvolite sebi da pojedete desert bez osećaja krivice, to može da vam pomogne da poboljšate svoj odnos sa hranom i da se osećate zadovoljnim. Ako imate hronična zdravstvena stanja koja zahtevaju pažljivo praćenje potrošnje zasićenih masti i dodatog šećera, odlučite se za deserte različitih nutritivnih profila, od voća do crne čokolade.
