Ukoliko ste u skorije vreme primili vakcinu protiv gripa ili herpesa možete da se vakcinišete i protiv covida 19, ali uz konsultaciju sa nadležnim lekarom, tvrde stručnjaci. Jedna grupa smatra da je bitno napraviti razmak između dve različite vakcine i sačekati da organizam ponudi imuni odgovor. Druga grupa, tvrdi da razmak nije toliko presudan, ali svi su saglasni da pričekate na vakcinaciju ukoliko imate akutno ispoljeno neko oboljenje.
– Ljudi koji su se u skorije vreme vakcinisali protiv neke druge bolesti, mogu da prime vakcinu protiv covid 19. Ukoliko su se vakcinisali protiv tetanusa ili gripa, smeju da se vakcinišu i protiv korone bez bilo kakvog vremenskog ograničenja. Naravno kada su u pitanju hronična oboljenja valja biti obazriv. Ukoliko imate, primera radi, akutno ispoljenu alergiju sačekajte da ona prođe, jer je tada vakcinacija mnogo bezbednija – kaže za eKliniku epidemiolog primarijus dr Radmilo Petrović.
U ovakvim situacijama od ključne važnosti je posavetovati se sa lekarom koji je upućen u tok vakcinacije ili primarne bolesti.
– Nije dovoljno samo kazati idem da primim vakcinu. Potrebno je da pacijenti odu kod lekara za primarnu bolest i on će im reći kada je najbolji trenutak za vakcinaciju – jasan je dr Petrović.
Zašto pričekati na vakcinaciju?
Nauka tvrdi da su vakcine bezbedan i efikasan način da se spreči bolest. Savremenom čoveku su dostupne vakcine protiv više od 20 bolesti, kao što su pneumokokna bolest, difterija, tetanus, veliki kašalj, male boginje, hepatitis B, grip. Prema zvaničnim podacima, primenom vakcina protiv ovih zaraznih bolesti, spasava se više od tri miliona života svake godine.
Profesor dr Borislav Kamenov, imunolog, profesor niškog Medicinskog fakulteta u penziji i bivši direktor Kliničkog centra Niš, upozorava u izjavi za eKlinuku da svaka vakcina, dok ne postigne imuni odgovor angažuje telo.
– To vam je slično kao kada radite nešto, pa vas neko umorne tera da prionete i na neki drugi posao. Moj savet je da posle vakcinacije od neke druge bolesti treba sačekati sa vakcinacijom protiv covid 19, najmanje mesec, pa i dva meseca, u zavisnosti od vrste bolesti – navodi dr Kamenov.
On ističe da su neki ljudi mnogo uplašeni i da ne vide neke bitne stvari.
– Pre vakcinacije protiv covid 19, moramo da znamo da li postoji poremećaj imuniteta, da li je pacijent već preležao virus. Da li mu smeta neka hrana, da li možda ima neki nedostatak vitamina, kao što je vitamin D. Ne savetuje se da se u roku od mesec dana primi više različitih vakcina. Organizam mora da napravi odgovor, pre nego što ga uposlimo nekom drugom vakcinom – ističe Kamenov.
Ne bi trebalo opteretiti organizam
Doktor upozorava da nikako ne bi trebalo opteretiti organizam, kako ne bi došlo do neželjenih reakcija.
– Ukoliko postoji neki zdravstveni problem od ranije, obavezno se pri odabiru vakcine posavetujte sa svojim lekarom – navodi Kamenov.
On objašnjava i da je potrebno biti upućen u podatak da su kineska i ruska vakcina protiv virusa covid 19 bliže klasičnim vakcinama.
– Kod ovih vakcina ubacuje se umrtvljeni virus ili deo virusa, one su manje rizične jer su nam poznate. S druge strane Pfizer/Biontech vakcina, koja je nova, i pre ove epidemije nigde nije bila odobrena, još uvek je prilična nepoznanica – kaže on.
Reakcije češče posle druge doze
Lekari upozoravaju da svaki lek i vakcina može da ima neželjene reakcije, pa tako i vakcina protiv covid 19. Crvenilo, osip, lokalna bol, jednodnevna temperatura ili glavobolja najčešće su reakcije, koje se uglavnom, kako navode stručnjaci ispoljavaju posle druge doze.
Svaka vakcina može da izazove i retke posledice kod bolesnika. Različite alergijske reakcije, na primer, najčešće se pojavljuju unutar prvih nekoliko sati, najviše 24 sata posle vakcinisanja.
Njihova učestalost, prema do sada poznatim podacima, izrazito je niska. Doktori upozoravaju da je i bitno znati da u virusu covid 19 ima na desetine proteina, a u vakcini samo jedan. Što znači da su komplikacije od virusa veće nego komplikacije od vakcine.
