Korona

U Srbiji počelo istraživanje o stvaranju antitela posle primljene covid 19 vakcine, dr Gnjatović otkriva prve rezultate

Piše: Branka Lazić

Prvi rezultati naučnika u Srbiji pokazali efekte posle primanja američko – nemačke Pfizer – BioNTech, ruske Sputnik V i kineske Sinofarm vakcine  

U Srbiji je počelo istraživanje o stvaranju antitela posle primanja vakcina protiv covid 19, a prvi preliminarni rezultati, koje je za eKliniku otkrila dr Marija Gnjatović, doktor nauka tehnološkog inženjerstva-biotehnologija, istraživač saradnik Instituta za primenu nuklearne energije INEP, već pokazuju koja vakcina stvara brže, koja sporije, a koja dugoročnija antitela na korona virus.

-Počeli smo da pratimo efekte vakcina protiv korona virusa i prema mojim informacijama pratiće se efekti na 100.000 ljudi. Ovo je naša mini naučna studija, tako da već imamo neke preliminarne podatke od grupe lekara sa Kliničkog centra Srbije. Upravo smo dobili informacije da američko – nemačka Pfizer – BioNTech vakcina zaista jeste efikasna, da stvarno indukuje ozbiljan imunološki odgovor, i stvaranje antitela čak i pre revakcine. Za rusku vakcinu Sputnik V imamo manje informacija, za sada znamo da ona počinje da deluje malo kasnije u odnosu na prethodnu, što ne znači da je lošija, već samo da se sinteza antitela stvara malo kasnije i sporije, ali će zato možda trajati duže. Svi ispitani su imali antitela, malo nižih vrednosti. Za kinesku vakcinu Sinofarm još uvek skupljamo informacije jer je kasnije stigla- kaže dr Marija Gnjatović za eKliniku.

Dodaje da se celokupan efekat uočava i dve nedelje posle primljene druge doze vakcine.

Važnost antitela u borbi protiv covid 19

Ističe da pacijenti koji su preležali covid 19, definitivno imaju zaštitu, a da je bilo svega nekoliko slučajeva da su se pponovo zarazili.

-Pacijenti koji su preležali covid 19 definitivno imaju zaštitu i evo za skoro godinu dana, koliko mi pratimo u Institutu za primenu nuklearne energije potvrđeno je da su antitela značajna u borbi protiv ovog virusa. Skoro sve osobe koje su bile zaražene su bile zaštićene od reinfekcije- kaže Gnjatović:

– Kod lekara iz covid zona desilo se da dođe do reinfekcije, i to upravo kod onih kojima su antitela iz krvi ubrzo nestala. Naime, kod većine koji su bili bolesni stvoren je veliki broj antitela i to dugotrajno, jer mnogi čije rezultate pratimo imaju slične vrednosti antitela, kao i u martu prošle godine, kada su oboleli. Zaključak je da do sada antitela nemaju tendenciju značajnog pada vrednosti. U slučajevima kada je došlo do reinfekcije, a koji su retki, bili su oni koji su se zarazili sa malim dozama virusa i zato ne mogu da indukuju dugotrajni odgovor, odnosnu da izazovu imunološku dugoročnu zaštitu. Kod takvih pacijenata antitela nestaju posle nekoliko meseci.

Ukoliko neko želi da sazna kakvo je trenutno stanje antitela, odnosno imunološki status prema toj bolesti, to mora da potvrdi  testom podseća naša sagovornica.

-Prisustvo antitela u organizmu ne smeta da se primi vakcina. Naprotiv. Ali, ipak, treba dati prednost onima koji su hronični bolesnici – dodaje dr Marija Gnjatović.

Specifična antitela spas za teško obolele pacijente

Važnost antitela ogleda se i u tretmanima krvnom plazmo, koja je u Srbiji od osoba koje su preležale korona virus počela da se uzima u aprilu prošle godine. Tada je zvanično počelo i lečenje obolelih krvnom plazmom.

Dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije pojašnjava za eKliniku da se u rekonvalescentnoj plazmi, izdvojenoj od osoba koje su preležale covid 19, nalaze specifična antitela koje je osoba stvorila u borbi sa virusom.

– Ova antitela primenjuju se kao deo složene terapije bolesnicima koji imaju tešku kliničku sliku covid 19 i koji su hospitalizovani, stvarajući privremenu zaštitu od virusa, i ima smisla primeniti ih u ranoj fazi bolesti, kada je to najpotrebnije – objašnjava dr Bosnić:

-Program plazmafereze podrazumeva automatizovanu proceduru izdvajanja plazme bogate antitelima – uz istovremeno vraćanje (reinfuziju ostalih krvnih elemenata), što omogućava bezbedno doniranje na 15 dana. Rekonvalescentnu anti covid 19 plazmu trebuju klinički lekari i to prema strogim kriterijumima (skoringu) za hospitalizovane pacijente.

Kako kažu iz Instituta za transfuziju krvi Srbije treba sakupiti dosta podataka kako bi se pratio izolovani efekat plazme na pacijenta. Dodaju, međutim, da su rezultati ispitivanja njihovih kolega iz Evrope obećavajući u odbrani od covid 19.