Prim. dr Ljiljana Stanković, neonatolog, nacionalni koordinator za dojenje i predsednik RSK za podršku dojenju Foto:Screenshot
Radno angažovane majke mogu da prime vakcinu protiv korona virusa, i zbog toga ne treba da prekidaju dojenje – zvaničan je stav Kriznog štaba za borbu protiv korone. Primariju dr Ljiljana Stanković, neonatolog, nacionalni koordinator za dojenje i predsednik Republičke stručne komisije (RSK) za podršku dojenju otkriva da su dobijali mnogo pitanja na ovu temu, i pozivajući se na sva dostupna saznanja, kaže za eKliniku da dojilje treba da se vakcinišu, i što je najvažnije, da detetu kroz mleko ne mogu da naškode.
– Na osnovu svih dostupnih saznanja dojilje, koje su radno angažovane i u profesionalnom riziku za oboljevanje (lekari, sestre, negovatelji, spremačice u bolnicama…) treba da se vakcinišu i nastave da doje svoju decu. Antitela i T-ćelije stimulisane vakcinom prelaze u mleko. Nakon vakcinacije, IgA antitela se mogu otkriti u mleku u roku od 5 do 7 dana. Stvorena antitela koja se prenose u mleko, mogu da zaštite odojče od infekcije SARS-Cov 2 – kaže dr Stanković.
Na početku vakcinacije je bilo dileme da li postoje kontraindikacije kod dojilja, jer nije bilo mnogo studija koje su validne. Na osnovu zvaničnih objava struke, kao što su preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), UNICEF i iskustva iz drugih zemalja, najvažnije je da se zna da detetu vakcinisana majka kroz mleko ne može da naškodi – objasnila je prim. dr Ljiljana Stanković, neonatolog.
U preporučenim merama za sprečavanje prenosa infekcije, SZO navodi i da virus koji izaziva covid 19 do sada nije nađen u mleku nijedne majke sa suspektnom ili potvrđenom infekcijom, kao i da za sada ne postoje dokazi da se virus prenosi dojenjem.
Utvrđeno je da porodilja sa sumnjivom ili potvrđenom infekcijom covid 19 (sa lakšom kliničkom slikom ili nekomplikovanom pneumonijom) može da doji svoje dete ili da se izmlaza. Primena svih higijenskih mera za sprečavanje prenosa infekcije je obavezna.
– Proizvođači vakcina Pfizer-BioNtech, Moderna i AstraZeneca, a koliko sam upoznata ni ruska Sputnik V, nisu naveli dojenje kao jednu od kontraindikacija – dodaje prim dr Ljiljana Stanković za naš portal.
Kineska vakcina Sinopharm zasnovana je na tradicionalnoj tehnologiji koja koristi umrtvljeni virus. Putem vakcine u organizam se ubacuje umrtvljeni virus, imuni sistem se bori i stvara antitela protiv S-proteina. Ova vakcina je, po tehnologiji kojom je napravljena, slična vakcini koja se svake godine prima protiv sezonskog gripa i bezbedna je primena u periodu laktacije – stoji u objašnjenju za ovu vakcinu.
Da podsetimo stručnjaci su objasnili da su vakcine kompanija Pfizer-BioNtech i Moderna su mRNK vakcine. To znači da se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u organizam i u njemu izaziva proizvodnju virusnog proteina, ali ne i ceo virus, što je dovoljno da se imuni sistem istrenira da napadne. Napravljena je od lipidnih nanočestica.
Ono što je važno za majke koje doje bebe za ovu vakcinu je:
–Tokom laktacije malo je verovatno da bi lipidi vakcine ušli u krvotok i došli do tkiva dojke. Ako se to dogodi, još je manja verovatnoća da će se ili netaknuta nanočestica ili mRNK preneti u mleko. U malo verovatnom slučaju da je mRNK prisutna u mleku, dete bi moglo da je probavi i verovatno neće imati bilo kakvih bioloških efekata. Nema kliničkih podataka u vezi sa sigurnošću ove vakcine kod dojilja. Ali ne postoji kontraindikacija od strane proizvođača – piše za ovu vakcinu.
Za AstraZeneca vakcinu piše sledeće:
-Očekuje se da će efikasnost vakcine biti slična kod dojilja kao i kod drugih odraslih. Nije poznato da li se AstraZeneca 1222 izlučuje u majčino mleko. Vakcina AstraZeneca 1222 vakcina se ne replicira i malo je verovatno da predstavlja rizik za dete koje sisa. Na osnovu ovih razmatranja, dojilja, koja je deo grupe preporučene za vakcinaciju, npr. zdravstveni radnici, treba da ima mogućnost da primi vakcinu. SZO ne preporučuje prekid dojenja nakon vakcinacije.
Ni u jednoj od vakcina ne postoji kontraindikacija od strane proizvođača – objašnjava naša sagovornica.
Dokazano je da dojenje/ishrana majčinim mlekom doživotno utiče na imunitet
U preporukama Strateške savetodavne grupe stručnjaka SZO ( SAGE SZO Scientific Advisory Group for Emergencies) u vezi sigurnosti i delotvornosti vakcina koje treba da dobiju majke koje doje ili izmlazaju mleko stoji da se očekuje da će delotvornost vakcine kod dojilja biti slična kao i kod žena koje ne doje.
– Dojenje je od vitalnog značenja za zdravlje odojčadi i njihovih majki. Istraživanjima vakcina protiv covid 19 nisu bile obuhvaćene dojilje niti su ta istraživanja uzimala u obzir uticaj mRNA vakcina ili nereplicirajućih vakcina na majke ili njihovu dojenu decu. Međutim, nedostatak dokaza ne znači da vakcina nije sigurna za dojilje ili njihovu decu. Zato se preporučuje nastavak dojenja nakon vakcinisanja dojiljama koje su vakcinisane u smernicama SAGE SZO.
U Nacionalnim smernicama za upotrebu lekova u periodu dojenja, koje je uradila Radna grupa ministarstva zdravlja, stoji da je imunizacija važna i za zdravlje majke i za zdravlje dojenog deteta. Naglašeno je da izuzev vakcine protiv velikih boginja, nijedna inaktivisana ili živa atenuirana vakcina nije kontraindikovana za davanje majci tokom dojenja i ne ugrožava bezbednost dojenog deteta. Antitela, koja se proizvode nakon imunizacije dojilje, se izlučuju mlekom i štite dojeno dete.
Brojne studije su ukazale da majčino mleko može da unapredi imunološki odgovor deteta na neke od vakcina koje primi. Dokazano je da dojenje/ishrana majčinim mlekom smanjuje mortalitet novorođenčadi, odojčadi i dece i doživotno utiče na imunitet. U epidemijama i svim prirodnim katastrofama to je najvažniji prirodni resurs za ishranu novorođenčadi i odojčadi.
Na osnovu iskustava sa drugim respiratornim infekcijama stručnjaci savetuju da se dojenje nastavi osim u slučaju kada je dojilji zdravlje ozbiljno ugroženo.
Povišena telesna temperatura nije kontraindikacija za dojenje, osim ako zdravstveno stanje majke ili terapija koju dobija nisu kontraindikovani i lekar ne savetuje prekid dojenja, kaže Snežana Malešev, direktorka Centra za trudnice “Bebologija” za eKlinika portal. Prema njenim rečima treba uvek imati u vidu, da je često uzrok povišene temperature, prepunjenost dojki. Pa bi prekid dojenja, u tom slučaju, mogao samo da dovede do pogoršanja problema.
–Ukoliko je majka prehlađena, ima grip i slično, savetuje se da nastavi sa dojenjem. Majka će preko mleka bebi preneti antitela, koja će je zaštititi od infekcije ili joj ublažiti simptome, ako se razboli. Savet je da redovno peru ruke, dezinfikuju ih i koriste masku. Takođe, treba da odlažu upotrebljene maramice na mesto predviđeno za to, kako bi zaštitile svoju bebu- kaže Snežana Malešev.
Korišćenje paracetamola i brufena kod dojilja su bezbedni za bebu, brufen se izlučuje u mleko u zanemarljivoj količini. Aspirin se ne savetuje, zbog potencijalnog štetnog efekta po bebu, dodaje naša sagovornica.
Važno je uvek, podsetiti majku da je dovoljan unos tečnosti neophodan. To je i zbog bolesti i povišene telesne temperature, ali i za dovoljnu produkciju mleka.
Prema njenim rečima ukoliko je majci potreban lek potrebno je da se posavetuje sa lekarom. Lekar će joj propisati lek bezbedan za korišćenje tokom laktacije. Izuzetno su retka stanja kada ne može da se nađe bezbedna alternativa, svakom leku. Zato treba naglasiti, još jednom, ne prekidajte dojenje na svoju ruku, ukoliko imate povišenu telesnu temperaturu, apelovala je Snežana Malešev.
– Tada je potrebno obratili se stručnom licu. Majkama takođe treba dati savete koliko je dojenje važno – naglasila je naša sagovornica.
Jedna od dilema je i da li dojilje koje imaju pozitivan test na covid 19, mogu da doje. SZO je dala preporuke kako treba da postupaju dojilje koje su pozitivne na virus korone i doje ako to žele.
Tokom trajanja infekcije virusom covid 19, preporučeno je da majka ima što manje direktnog kontakta sa bebom.
Snežana Malešev, direktorka Centra za trudnice “Bebologija” Foto: Bio Save
Kada je majka bolesna, negu bebe bi trebalo da preuzme tata ili neki drugi član porodice kad god je to moguće, objasnila je Snežana Malešev, direktorka Centra za trudnice “Bebologija”.
-Ukoliko mama i beba dele isti prostor, potrebno je da se čišćenje prostora izvodi češće nego uobičajeno. Površine koje se najviše koriste: natkasna, sto, pult za presvlačenje bebe obavezno dezinfikovati. Sobu u kojoj borave mama i beba potrebno je provetravati na 1-2 sata tokom dana – objašnjava Malešev.
Bezbedno dojenje tokom infekcije virusom covid 19, zahteva disciplinu. To podrazumeva, da se maska nosi tokom celog dana i da se poštuju preporuke za pravilno korišćenje maske. Higijena ruku treba da bude na najvišem nivou jer ruke nikada nisu dovoljno čiste. Naša sagovornica savetuje majke da pre podoja obavezno pored pranja i dezinfikuju ruke.
– Ukoliko se majka oseća loše i nije u stanju da doji, može da izmlaza svoje mleko. Čim se majka bude osećala bolje, kreće se sa relaktacijom (ponovnim uspostavljanjem dojenja), beba će čestim podojima podstaći proizvodnju mleka i za nekoliko dana će se sve vratiti u pređašnje stanje – objašnjava Snežana Malešev.
U ovim situacijama je dobro da majka ima stručnu podršku kako bi se lakše snašla u fazi oporavka.
Prema istraživanjima i ranijim iskustvima sa drugim virusima stručnjaci kažu da majke obolele od covid 19 u mleku proizvode imunološke faktore, odnosno antitela koja služe da poboljšaju i imunološki sistem bebe. Dojenje je najbolji način da se zaštiti beba od virusa. Najveći rizik prenosa virusa sa mame na bebu je kapljičnim putem. Zato se i savetuju dodatne mere prevencije za vreme dojenja.