Evropska komisija (EK) pozvala je juče na ubrzanje adaptacije postojećih vakcina protiv covid 19 na nove sojeve virusa. Poziv se odnosi kako na proizvođače koji bi trebalo da se posvete prilagođavanju vakcina novim sojevima, tako i na Evropsku agenciju za lekove koja bi trebalo da olakša proces odobravanja ”nadograđanih” vakcina.
U EK ocenjuju da bi proces unapređenja vakcina protiv novih sojeva virusa covid 19 trebalo da bude sličan već postojećem brzom procesu, koji se primenjuje u slučaju gripa i njegovih mutacija.
– EMA već razmatra koji su to minimalni zahtevi potrebni u slučaju adaptacije postojećih vakcina kako bi one bile aktive protiv novih sojeva virusa i zadržale viske standarde bezbednosti i efikasnost -navode u Komisiji.
Razgovor o novom sistemu za ubrzano odobravanje vakcina u EU trebalo bi da se održi na sastanku komesara u sredu 17. februara. EK veruje da je od ključne važnosti bolje praćenje mutacija virusa sekvenciranjem genoma, uz povećanje korišćenja brzih antigenskih testova.
Vakcine efikasne protiv novih sojeva
Kompanija Moderna saopštila je pre dve sedmice, da je njihova vakcina proizvela antitela protiv novih sojeva virusa iz Velike Britanije i Južne Afrike.
Pfizer i BioNTech isto su saopštili da su testovi pokazali kako su njihove vakcine efikasne protiv soja pronađenog u Britaniji, ali i dodale da još nisu poznati rezultati za soj iz Afrike. Analize preko krvi učesnika u novim ispitivanjima koje je sproveo nemački BioNTech zasnovani su na opsežnijim istraživanjima od onih koje je objavio američki proizvođač lekova Fajzer. Sredinom januara ove godine Fajzer je saopštio da je slična laboratorijska studija pokazala da je vakcina efikasna protiv jedne ključne mutacije – N501Y, pronađene u obe visoko prenosive nove varijante koje se šire u Britaniji i Južnoj Africi.
Studija kompanije BioNTech, koja još uvek nije recenzirana, sprovedena je na sintetičkom virusu sa 10 mutacija koje su karakteristične za varijantu poznatu kao B117 identifikovanu u Britaniji.
Bez podataka za Sputnik V i Sinopharm vakcine
Nova istraživanja su pokazala da je AstraZeneca vakcina nedovoljno efikasna protiv B.1.351 soja iz Južne Afrike, dajući jedva 25 odsto zaštite. Južna Afrika je stoga otkazala upotrebu Astrazeneka vakcine.
Nove vakcine, Johnson&Johnson i Novavax su vrlo efikasne protiv osnovnog soja (85–90 odsto), ali su mnogo manje efikasne protiv novih mutanata (49–57 odsto).
Za sada nema podataka o efektima novih mutacija na Sputnjik V i Sinopharm vakcine.
Stručnjaci kažu da je potrebno da veliki procenat čovečanstva stekne bar osnovnu otpornost, kako bismo mogli da pričamo o zaustavljanju mutacija. Oni upozoravaju da čekanje na savršenu vakcinu usporava proces vakcinacije i sticanje kolektivnog imuniteta,i ostavlja dodatni prostor za korona virus da mutira. Od početka pandemije od posledica virusa je umrlo oko 400.000 državljana EU.
Nauka tvrdi da su do sada registrovane brojne mutacije virusa očekivana posledica njegove evolucije i nisu nužno presudne za sticanje novih bioloških osobina. Trenutno najrasprostranjenija među novim varijantama je B.1.1.7, još nazvana „britanska”.
Da li treba da strepimo od novog soja?
Dr Milanko Šekler već je najavljivao da ne bi trebalo da strepimo od novog soja virusa, jer su kako je objasnio, mutacije prirodno stanje virusa. Kako on objašnjava, moguće je da virus, sa svakom novom mutacijom slabi.
– Ima mnogo varijantnih sojeva korona virusa. To je jasno. I uopšte ne postoji nikakva panika. On se non-stop menja od marta do sad. I ima mutacija i mutacija. Do sada ih je zabeleženo oko 4.000. To je tačno. Korona virus ima 29.000 nukleotida i non-stop se tu po nekoliko nukleotida razlikuje. Sada se nagomilavaju razlike pa ih negde ima više, a negde manje. Ali ništa epohalno se nije promenilo, jer nas samo zanimaju one varijacije i mutacije gde imamo veću prenosivost i veću patogenost, zarazu, pa, daleko bilo, više ljudi umire ili lakše obolevaju. Sve ostale varijante nas ne zanimaju. Virus najčešće mutira na svoju štetu. On te „greške“ pravi slučajno. Nema on neku inteligenciju pa svesno pravi problem. Greške pravi po principu „tras“. Lupio. I najčešće te mutacije koje napravi su na njegovu štetu. Ili nemaju nikakvog efekta na njegovo prenošenje ili na njegovu patogenost.
