Iz dana u dan sve više je dokaza da nove mutacije SARS-CoV-2 korona virusa mogu da izbegnu imunitet proizveden vakcinama ili prethodnim infekcijama što je naučnike navelo da istražuju ideju o redizajniranju covid 19 vakcina koje se trenutno koriste ili su u završnim fazama kliničkog ispitivanja.
Mutacije korona virusa mogle bi da „potkopaju“ efikasnost vakcina
Istraživači još uvek utvrđuju da li bi nove mutacije korona virusa mogle da „potkopaju“ efikasnost prvih generacija covid 19 vakcina. Neki programeri vakcina najavljuju planove o preformulaciji svojih vakcina kako bi mogle bolje da ciljaju na nove sojeve virusa, poput onih identifikovanih u Južnoj Africi i u Brazilu. Naučnici naglašavaju da ovi sojevi nose mutacije koje kao da prigušuju efekte antitela presudnih za odbranu infekcije. Istraživači, takođe, razmatraju mogućnost da će vakcine protiv korona virusa možda morati da se periodično ažuriraju, baš kao i za one protiv gripa.
Mani Foroohar, analitičarka za biotehnologiju u investicionoj banci SVB Leerink u Bostonu, smatra da je najbolji i najneposredniji način za borbu protiv pretnji novih mutacija korona virusa i dalje brzo vakcinisanje što većeg broja ljudi trenutnim vakcinama. I ona i njene kolege očekuju da će se u budućnosti pojaviti mnoštvo novih covid 19 vakcina. koje će se direktno pozabaviti svim mutacijama SARS-CoV-2 korona virusa.
Da li će nam zaista trebati preformulisane covid 19 vakcine?
– Mislim da to počinje tako da izgleda – kaže Kanta Subbarao, virusolog sa Peter Doherty Institute for Infection and Immunity u Melburnu, Australija. Laboratorije širom sveta utrkuju se da dokuče pretnju koju novi sojevi korona virusa predstavljaju za postojeće vakcine. Ali, rezultati svih brzih studija i istraživanja su i mešani ili nepotpuni. Mutacija identifikovana krajem 2020. godine u Južnoj Africi, nazvana 501I.V2 (poznata i kao soj B.1.351), jedna je od najzabrinjavajućih. Laboratorijski testovi otkrili su da ona nosi mutacije koje uništavaju moć „neutrališućih antitela“ koja deaktiviraju virus a koje su stvorili ljudi koji su primili Pfizer ili Moderna covid 19 vakcinu.
– Da li su ove promene dovoljne da smanje efikasnost tih vakcina nije jasno. To je pitanje od milion dolara, jer ne znamo koliko antitela je potrebno. Drugi imuni odgovori koje vakcine podstiču mogu da pomognu u zaštiti od mutacija – kaže Subbarao.
Novi sojevi mogu da prouzrokuju pad efikasnosti vakcina
Ali, 28. januara, biotehnološka kompanija Novavax objavila je podatke iz kliničkih ispitivanja koja pokazuju da je njena eksperimentalna vakcina, dizajnirana za borbu protiv originalnog virusa, bila oko 85 odsto efikasna protiv soja virusa identifikovanog u Velikoj Britaniji, ali manje od 50 procenata protiv južnoafričkog. Taj pad je zabrinjavajući, kažu istraživači, jer ukazuje da 501I.V2 i drugi sojevi poput njega mogu da prouzrokuju značajan pad efikasnosti vakcina.
– Mislim da je neizbežno da vakcine održe vrhunsku efikasnost. Moraće da se preformulišu. Pitanje je samo koliko često i kada – smatra Paul Bieniasz, a virusolog sa Rockefeller University u Njujorku.
Kako da odlučimo kada ćemo pojačati vakcine?
Naučnici, zdravstveni radnici i proizvođači vakcina počinju to da razmatraju tu opciju. Istraživači tek stiču saznanja kako različite mutacije menjaju reakcije postojećih vakcina i kako evolucija može izazvati širenje mutacija. Zbog tih činjenica virusolog Paul Bieniasz kaže da ih sigurno ne bih sada pojačavao. Jedan model koji bi mogao da se sledi pri preformulisanju covid 19 vakcina je model vakcina protiv sezonskog gripa, smatraju naučnici. Centri za istraživanje gripa pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, na primer, nadgledaju genetske promene koje mogu da utiču na efikasnost vakcina u novim sojevima gripa. Istraživači koriste studije sa humanim antitelima kako bi utvrdili da li bi novi soj gripa mogao da izbegne vakcinu iz prethodne sezone, pa je zbog toga potrebno pravljenje nove.
– Ova istraživanja se sprovode godišnje, za sezonu gripa svake hemisfere, a promene se vrše samo kada je soj koji ne reaguje na vakcinu široko rasprostranjen. Ako je grip lokalizovan u jednom regionu, jednoj zemlji, ne bismo menjali vakcinu za celu hemisferu – objašnjava Subbarao. Generalno, prag za preformulisanje vakcina protiv gripa je sličan pragu za promene u odgovorima neutralizujućeg antitela koje su istraživači povezali sa južnoafričkim sojem korona virusa.
Covid 19 vakcine mogle bi da se pojačavaju kao i one protiv sezonskog gripa Foto: Shutterstock
Kako će se vakcine preformulisati?
To je još jedno otvoreno pitanje. Neke covid 19 vakcine, uključujući one glavne koje su napravile Moderna, Pfizer i AstraZeneca, upućuju ćelije da proizvode spike protein virusa – ključnog za imunološki sistem za korona virus. Sojevi koji uključuju i južnoafrički 501I.V2 nose mutacije šiljaka koje menjaju regione ciljane neutralizacijom antitela. Jedna od mogućnosti je zamena starih verzija vakcina proteina šiljaka – zasnovanih uglavnom na virusu koji je prvi put identifikovan u Vuhanu u Kini – za preformulisani molekul koji ima specifične promene aminokiselina koje ometaju reakcije antitela. Ali, istraživači će prvo morati da utvrde da li bilo kakve takve promene imaju efekte koji menjaju način na koji imuni sistem reaguje na vakcinu. Druga mogućnost je da se jednom dozom uključe i novi i stari oblici spike proteina, a naučnici to nazivaju multivalentnom vakcinom.
Moderna već radi na pojačanju vakcine
Moderna je započela rad na pojačavanju svoje mRNK vakcine kako bi se podudarala sa mutacijama spike proteina u južnoafričkom soju virusa. Ova biotehnološka kompanija sa sedištem u Kembridžu u Masačusetsu saopštila je da, takođe, namerava da testira efikasnost treće doze svoje originalne vakcine protiv korona virusa i istražuje mogućnost multivalentne vakcine. Pre nego što se odluče za bilo koji put, istraživači će morati da prouče kako životinje, a verovatno i ljudi, reaguju na bilo kakvu potencijalnu nadogradnju vakcine, jer kako naučnici misle, to neće biti tako jednostavno.
Kako će se vakcine testirati i odobriti?
Programeri vakcina testirali su trenutno dostupne vakcine protiv covid 19 u fazama III, uključujući desetine hiljada učesnika, pre nego što su regulatori odobrili upotrebu.
– Ali, takva vrsta testiranja za obnovljenu vakcinu bila bi spora i teška, sada kada se prva generacija vakcina primenjuje širom sveta. Ne mogu da zamislim kako bi mogli da naprave fazu III testiranja za mutacije virusa – kaže imunolog Drew Weissman sa University of Pennsylvania u Filadelfiji. Takođe, nejasno je i koliko bi kliničkih podataka bilo potrebno da bi se odobrilo pojačanje covid 19 vakcine. Nove sezonske vakcine protiv gripa obično ne zahtevaju nova ispitivanja. Ali, regulatori sa covid 19 vakcinama nemaju sigurnost koju daje decenijsko iskustvo i klinički podaci.
Kako će ljudi reagovati na nove vakcine ako su već vakcinisani?
Istraživači još uvek ne znaju kako će osoba koja je u potpunosti vakcinisana covid 19 vakcinom prve generacije odgovoriti na novu vakcinu protiv novog soja virusa. Imunolozi su primetili da ljudi imaju tendenciju ka snažnijim imunološkim odgovorima na prvu varijantu virusa sa kojom se susreću. Ova pojava može značiti da bi pojačane vakcine mogle da izazovu prigušeni imunološki odgovor od odgovora na prvu vakcinu. „Postoji strah da podsticanje nekoga sa nekom mutacijom neće dati novi odgovor na tu mutaciju“, kažu naučnici i očekuju da će to samo pojačati stari odgovor. Istraživači naglašavaju da imuno odgovor specifičan za neki soj možda neće biti potreban, čak i ako preformulisana vakcina uglavnom pojača odgovor na prethodnu vakcinu protiv korona virusa, to će možda i dalje biti dovoljno za odbijanje novih sojeva.
Šta rade proizvođači vakcina?
Poput Moderne, i drugi proizvođači vakcina protiv korona virusa saopštili su da traže način za pojačanje svojih vakcina. Neki proizvođači vakcina, od samog početka pandemije, imali su na oku opasnost koju bi mogle da izazovu novi sojevi virusa.
– Tim stručnjaka iz Gritstone Oncology odlučio je da se usredsredi na ovaj potencijalni problem dizajnirajući vakcinu koja cilja više mesta na nekoliko virusnih proteina, za razliku od vakcina prve generacije koji ciljaju samo spike protein. Nadamo se da će vakcina, koja bi uskoro trebalo da započne klinička ispitivanja, otežati virusu da izbegne imunitet, jer bi za to bile potrebne mnoge genetske promene. Možete da se igrate kvara i jurite sojeve ili možete da pokušate da ih preduhitrite – kaže Andrew Allen, predsednik kompanije Emeryville u Kaliforniji.
Briga o logistici i snabdevanju se nastavlja
Budući da je preformulacija postojećih vakcina relativno jednostavna, nova RNK vakcina bi mogla bi da bude dizajnirana i proizvedena za klinička ispitivanja u roku od 6 nedelja, procenjuju stručnjaci. Ali to je samo početak, kako navode, jer „teška će biti masovna proizvodnja vakcine ispočetka“. Neki istraživači očekuju da periodično pojačanje vakcina protiv korona virusa, kao i kod gripa, postane način života. To za nauku nije neobično, ali to bi moglo značiti da će se brige oko lanaca snabdevanja i logistike nastaviti još neko vreme.
