Jedno od krucijalnih pitanja je da li će vakcine protiv covid 19 u potpunosti sprečiti i transmisiju virusa, ali i da li vakcinisane osobe mogu da budu njegovi prenosioci. Teoretski, vakcinisane osobe mogu da budu prenosioci virusa i zbog toga je važno da se i dalje svi pridržavamo protivepidemijskih mera – saglasni su u izjavama za eKliniku naši imunolozi dr Emina Milošević i prof. dr Borislav Kamenov, kao i dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).
Suština je, ipak, da vakcine sprečavaju tešku formu bolesti i omogućiće da, ako neko i dođe u kontakt sa virusom, prođe sa blažom kliničkom slikom. Za sve ostalo ostaju pretpostavke i čekanje da vreme pruži odgovore, jer još uvek nema dovoljno istraživanja.
Koja istraživanja su za sada dostupna
Imunolog dr Emina Milošević kaže za eKliniku da je u tom smislu za sada najviše dostupnih podataka vezano za Pfizer vakcinu, a da se zaključci donose na osnovu toga kakva je stopa oboljevanja tj.širenja virusa u populaciji koja je dobrim delom vakcinisana.
– Neki podaci iz Izraela ukazuju na to da postoje indikacije da će Pfizer vakcina sprečiti i prenošenje virusa. Naučnici su merili količinu virusnih čestica kod onih koji su vakcinisani a ipak su razvili neku kliničku sliku. U Izraelu je preko 70 odsto ljudi dobilo prvu dozu vakcine a oko 40 odsto i drugu dozu, i na bazi podaka iz realnog života zaključuje se da je transmisivnost virusa sigurno manja. Da li je ona u potpunosti sprečena, još uvek nije sasvim jasno – kaže Milošević i dodaje da ova istraživanja publikuju institucije koje se takvim ispitivanjima bave na bazi ozbiljnih brojki koje se kreću od 600.000 vakcinisanih i istog broja nevakcinisanih, što je slučaj sa ovim istraživanjima u Izraelu.
– Taj raspon efektivnosti u realnom životu u odnosu na studije govori nam više – kada imate dobrovoljca koji je pristao da primi vakcinu u svrhu istraživanja koja ranije nisu postojala, ta osoba ima određeni mentalni sklop i može da se pretpostavi da postoji određena sklonost ka pojačanom razmišljanju prema čuvanju zdravlja, nošenju maske, poštovanju preventivnih mera – sve ovo je izraženije nego kod nekog ko nije pristrasan, kao deo takve grupe. To može da „skrene“ relevantnost podataka, ali ovi iz realnog života su egzaktniji i za mene prilično iznenađujući – kaže sagovornica eKlinike i napominje da je u realnom životnom „setingu“ uspešnost vakcine obično manja.
– Međutim, ove pokazuju veoma visok procenat (94, 95 odsto prosečno, u intervalu od 91 do 99 odsto posto uspešnosti). To je vrlo ohrabrujuće ali nažalost, za sada ne možemo da vršimo poređenja u odnosu na rusku Sputnik V i kinesku Sinofram vakcinu. Završetak treće faze podrazumeva praćenje ispitanika koji su u toj kliničkoj studiji treće faze dobili vakcinu (Pfizer npr. 44000 ljudi, Moderna 30000 itd, tokom 2 godine radi utvrđivanja dugoročnih efekata). Za Pfizer i rusku imamo rezultate „preseka stanja“ iz 3. faze u naučnim publikacijama, za Pfizer i mnogo detaljnije od toga na sajtu evropske agencije. Za kinesku za sada samo imamo izjavu proizvođača o 3. fazi. Nakon 3. faze, a u slučaju covid 19, paralelno sa 3. fazom, odvija se 4. faza, koja se još zove faza nadzora ili postmarketinška – objašnjava.
Jasno je da isto važi i za zaključke vezano za prenošenje virusa.
Gnjatović: Važno pratiti osobe koje su stalno izložene virusu
Saglasna sa navodima da je potrebno sačekati rezultate istraživanja o prenošenju virusa u vakcinisanom delu populacije je i dr Marija Gnjatović, doktor nauka tehnološko inženjerstvo – biotehnologija, istraživač saradnik Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).
– Nadamo da se to neće dešavati u velikom procentu, a treba pratiti stanje vakcinisanih koji su često u kontaktu sa virusom. Potrebno je uraditi proveru, recimo kod vakcinisanih zdravstvenih radnika koji su konstantno izloženi virusu primenom brzih antigenskih testova ili PCR testovima, da se vidi da li su nosioci virusa – kaže Gnjatović.
Sve dok se ne dokumentuje suprotno, tj.dok se ne dokaže da neko ko ima antitela ne može virus da prenese drugome, potrebno je držati se svih uputstava o bezbednosti.
– Razlika je kada ste inficirani prirodnom infekcijom i kada ste vakcinisani i stvarate tako imunitet, i mi još uvek nemamo informacije o tome da li vakcinisani mogu da prenose infekciju. Za sve je potrebno vreme, i mi ćemo raditi istraživanja, pa će se znati – kaže za eKliniku dr Gnjatović.
Kamenov: Nijedna vakcina nije zaštita 100 odsto
– Teoretski je moguće da se neko ne razboli, a da prenese virus. Teško je to do kraja dokazati. Najverovatnije da će čovek dobrog imuniteta imati manje doze virusa u telu a to znači da u slučaju kontakta neće uopšte prouzrokovati bolest kod druge osobe, ili će se eventualno bolest manifestovati blagom kliničkom slikom. Bitno je da virus prodre u telo druge osobe, ali važne su i količine virusa – kaže imunolog prof. dr Borislav Kamenov. On dodaje da vakcinisane osobe mogu da prenose viruse, ali i ističe i da je, prema njegovom mišljenju, ta mogućnost mnogo manja.
Profesor Kamenov ipak upozorava da je bitno raditi na nespecifičnom imunitetu i da nikako ne možemo reći:“Vakcinisali smo se i završili priču”.
Milošević: Visoka prokuženost, virus cirkuliše, poštujte mere prevencije
– Ono što vakcine sigurno mogu da nam donesu jeste psihološka relaksacija da se neće desiti teža klinička slika i to je benefit koji svako može da ima. Nekome to nije dovoljno, nekome je blagodet, ali ono što svi treba da znaju je da i najveće količine antitela i najbolji mogući imunski odgovor kod nekoga mogu da budu prevaziđeni – još uvek smo visoko prokuženi, virus je cirkulaciji, pojavljuju se novi sojevi koji nose i nove izazove – opominje dr Emina Milošević.
Ona dodaje i da pošto se izleče od infekcije i nakon primljene vakcine, ljudi jednostavno moraju da se pridržavaju epidemioloških mera da bi se izbegao scenario širenja.
– Sve dok covid 19 ne bude, ne možemo reći iskorenjen, ali dok ne bude sveden na sporadične slučajeve, dok ga ima i dok je tolika izloženost, mere prevencije jednostavno moraju da se poštuju. Mnogi ljudi, nažalost, imaju paušalan stav i gledaju „crno – belo“, u smislu „Što bih se ja vaksinicao ako moram i dalje da nosim masku?“ ili odmah posle prve primljene doze vakcine krenu u „normalan život“. I rezultati istraživanja koji su za sada poznati važe samo za određene grupe ispitanika, ne i za veliku većinu ljudi. Nijedan pojedinac ne reaguje isto, pa neće svi stvoriti ni iste nivoe antitela – upozorava sagovornica eKlinike.
