Aktuelne okolnosti i opšte mišljenje da su vrednosti D-dimera usko vezane i za infekciju virusom SARS-CoV-2, uticale su na to da i skoro svaki običan čovek koristi ovaj pojam. Do pandemije, za njega su znali isključivo pacijenti koji imaju predispozicije ili neka razvijena tromboembolična stanja.
U vreme pandemije, mnogi samoinicijativno proveravaju nivo D-dimera iz krvi kako bi saznali koliko ih infekcija virusom korona ugrožava od srčanog i moždanog udara ili od plućne embolije.
– Laičko tumačenje nivoa D-dimera, da li je potrebna terapija ili ne, bez lekara je veoma opasno i nije u direktnoj vezi sa covid 19. Vrednost D-dimera ne određuje, što se tiče covid 19, da li će pacijent biti hospitalizovan ili ne. Povišene vrednosti ukazuju na to da postoji upala i da postoji rizik od tromboze i svakako je neophodno javiti se lekaru – kaže mr. sci. dr Miroslav Sretić, internista.
– Neki imaju povišene vrednosti D-dimera, ali to ne znači da će zbog toga biti u bolnici. Terapijom se uspostave referentne vrednosti. Drugi imaju normalne vrednosti, pa dobiju upalu pluća i budu hospitalizovani. Nema direktne povezanosti sa hospitalizacijom pacijenata sa covid 19 i vrednostima D-dimera, moraju postojati i drugi kriterijumi – rekao je mr.sci. dr Sretić.
Ukoliko se ustanovi povišena vrednost bez obzira na to da li neko ima covid 19 ili ne, obavezno se treba javiti lekaru.
– Ne treba se igrati sa ovim nalazima D-dimera a ni sa terapijom bez lekara, jer to može biti fatalno – kaže prof. dr Sretić u razgovoru za eKliniku.
Kardiolog prof. dr Slobodan Obradović kaže za eKliniku da je D-dimer povišen u skoro svim akutnim bolestima. Naime, svuda gde postoji inflamacija, postoji i aktivacija koagulacije čiji je krajnji produkt fibrin, čijom se razgradnjom dobijaju D – dimeri. Takav slučaj može da bude i u prisustvu infekcije virusom SARS-CoV-2.
Normalne vrednosti D-dimera vezane su za godine pacijenta, pa tako osobe preko 50 godina imaju više granične brojke, koje zavise i od referentnih vrednosti:
Ako su ove vrednosti povišene, mogu ukazivati na veći rizik od venskog tromboembolizma, upozorava dr Obradović.
Sagovornik eKlinike ističe da ukoliko nema kliničkih znakova vezanih za trombozu, D-dimer ne treba kontrolisati. Eventualno, to mogu da rade grupe rizičnih pacijenata: predispozicije za trombozu, nepokretne ili veoma gojazne osobe, oni koji su ranije imali tromboze, pacijenti sa hroničnim bolestima, naročito ako su aktivne (maligne ili autoimune bolesti, hronična srčana slabost…).
– Ljudi sa povišenim D-dimerom ili oni koji imaju neki od navedenih faktora rizika za trombozu, mogli bi da budu na preventivnoj antikoagulantnoj terapiji i do 45 dana, uz procenu rizika od krvarenja. Naravno, sve ovo propisuje i kontroliše nadležni lekar – napominje prof.dr Obradović.