Postoji četiri objašnjenja zašto neke osobe, nakon što se vakcinišu protiv covid 19, ne stvore antitela
Docent dr Ana Banko, virusolog (Institut za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) Foto: printscreen Youtube - Nova S / Shutterstock
Antitela na SARS-CoV-2 stvoriće skoro sve osobe koje su se vakcinisale protiv covid 19, a ako se slučajno dogodi da se kod nekog ona ne razviju postoje četiri objašnjenja za to, objašnjava za eKliniku docent dr Ana Banko, virusolog sa Instituta za mikorobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona napominje da ne treba paničiti, i napominje da je samo potrebno vreme.
– U studijama za Sinopharm vakcinu stoji da se razvoj antitela kod većine stiče u dve nedelje nakon druge doze. Ali, pronašla sam u kliničkim studijama prve i druge faze, da se pokazalo da se antitela razvijaju čak i do 42 dana od primanja druge doze. Imali smo slučaj i da posle Pfizer vakcine neko ne stekne odmah antitela, iako najbrže daje odgovor – kaže dr Banko za naš portal, i ističe da se ne treba prerano testirati, brinuti i sumnjati, već pustiti da vreme odradi svoje.
Ona navodi da postoje četiri objašnjenja ukoliko je test na antitela pokazao da ih nema.
– Prvo i najverovatnije je, da je test prerano urađen. Drugo objašnjenje je da su pogrešno testirana antitela. Kod većine vakcina, naime, preporuka je da se IgG antitela rade na S proteinu. Treća opcija je osobe nisu stvorile dovoljnu količinu antitela, a to znači ili da će ih stvoriti kasnije ili je reč o osobama koje su na imunosupresivnoj terapiji. Dakle njihov imuno odgovor je svakako slabiji. Zbog toga možda neće stvoriti antitela ili će ih stvoriti u manjoj količini, odnosno kasnije. U tu grupu bih stavila i osobe koje imaju neko imunosupresivno stanje i oboljenje – objašnjava docent dr Ana Banko, virusolog.
Kada se govori o imunosupresivnim terapijama i oboljenjima, najčešće je reč o autoimunim bolestima.
– Četvrta, najmanje verovatna opcija, uočena je kod nekih drugih vakcina, koje ovde još nisu opisane, ali nisu nemoguće, a to su takozvani nonrisponderi (non-response). To su one osobe koje iz nedefinisanih razloga ne stvaraju antitela. Njih ostavljam kao poslednju opciju, koja je najmanje verovatna. A, obično se radi o ove tri prethodne kategorije – dodaje naša sagovornica.
Postoji i tzv. memorijski imunitet da kada osoba ponovo dođe u kontakt s virusom, ponovo pokreće stvaranje antitela
Banko podseća da antitela na korona virus nakon preležane bolesti kod nekoga traju duže, kod nekoga kraće.
– Verujemo da će kod vakcine antitela trajati duže. Razlog je što je odgovor antitela nakon vakcine u nivou najjačih odgovora nakon preležanog covid 19 – kaže dr Banko.
Stručnjaci su ustanovili da će imunitet nakon primljene druge doze vakcine trajati najmanje šest meseci. Naša sagovornica smatra i veruje da će trajati bar godinu, dve…
– Imunitet se ne stiče samo stvaranjem antitela. Postoji i tzv. memorijski imunitet a on se dešava kada osoba ponovo dođe u kontakt s virusom, pa opet pokreće stvaranje antitela – obrazložila je docent dr Banko.