Mutacija B1525 otkriven je sredinom decembra 2020. u Nigeriji Foto: Shutterstock
Još jedan soj korona virusa, sa potencijalno zabrinjavajućim setom mutacija, otkriven je sredinom decembra 2020. u Nigeriji, a ubrzo zatim i u Velikoj Britaniji i Francuskoj, a naučno ime mu je B1525 ili nigerijski soj SARS-CoV-2. Ova varijanta korona virusa otkrivena je sekvenciranjem genoma u 10 zemalja, uključujući Dansku, SAD i Australiju, a kako javljaju slovenački mediji, B1525 soj korona virusa otkriven je i kod troje ljudi u toj zemlji. Trenutno, kako saopštavaju svetski zdravstveni zvaničnici, nema dokaza da ovaj skup mutacija izaziva teže oblike bolesti i veću smrtnost, ali se zna da poveća virulenciju i da je imunootporan.
Istraživački tim sa University of Edinburgh navodi da mutacija B1525 u svom genomu ima sličnosti sa britanskim sojem virusa B117 i sadrži brojne mutacije koje su zabrinule istraživače, uključujući mutaciju E484K na spike proteinu – proteinu na spoljnoj strani virusa, koji igra važnu ulogu u pomaganju virusu da uđe u ljudske ćelije. Mutacija E484K takođe je prisutna u sojevima virusa otkrivenim u Južnoj Africi i Brazilu i smatra se da ona pomaže virusu da izbegne neutralizujuća antitela.
Dr Simon Clarke, vanredni profesor mikrobiologije na University of Reading, objašnjava da, iako nije jasno kakav efekat mogu da imaju mnoge mutacije na sposobnost korona virusa da uspostavi infekciju ili na težinu bolesti, sada se zna da prisustvo mutacije E484K u južnoafričkom soju virusa obezbeđuje stepen otpornosti korona virusa na neke covid 19 vakcine.
– Još uvek ne znamo koliko će se brzo proširiti ova nova varijanta SARS-CoV-2, ali ako bude bila „uspešna“, odnosno brže se širila i zaražavala više ljude, može se pretpostaviti da će imunitet protiv bilo koje vakcine ili prethodne infekcije biti prilično „otupljen“ – naglasio je dr Clarke koji smatra da sve dok naučnici „ne saznaju više detalja o ovim ponašanju novih sojeva, svi one koje nose E484K mutaciju, trebalo bi da budu podvrgnute opsežnom ispitivanju s obzirom na to da pružaju otpor imunitetu čoveka“.
Otkriće da nekoliko zabrinjavajućih sojeva deli iste mutacije znači da bi se očekivalo da prilagođavanje, odnosno pojačavanja postojećih covid 19 vakcina treba da ponude veću zaštitu od novih varijanti SARS-CoV-2. Naučnici skreću pažnju da je promena E484K ključna u ovom trenutku jer baš ona uspeva da „pobegne“ antitelima koje obezbeđuje covid 19 vakcina i zarazi čoveka. Zbog toga bi, kako navode, ta promena trebala da bude deo preformulisanih vakcina protiv covid 19.
Naučnik William A. Haseltine da i nigerijski soj korona virusa zadržava trend koji smo videli u poslednjih nekoliko meseci. Kako su se napori za sekvenciranje genoma povećavali, otkrivalo se sve više novih mutacija. Sa svakom novom varijantom SARS-CoV-2, kako kaže, dolazi do nijansiranijih, preciznijih mutacija njene strukture koje pomažu bržem razmnožavanju. Neke mutacije i sojevi korona virusa u ovom trenutku otporni su na covid 19 vakcine, i zbog toga su, kako ističe Haseltine, veoma važne mere javnog zdravlja.
– Razumljivo je da se obična osoba smatra sigurnom nakon što primi vakcinu. Antitela, međutim, ne traju večno, a ako su novi sojevi imunootporni, vakcine možda čak i neće biti u potpunosti efikasne – naglasio je Haseltine po kojem „sa svakom novom varijantom dobijamo sve bolji uvid u višestruke načine na koje se SARS-CoV-2 prilagođava nama, svom domaćinu“. Nigerijski soj B1525 sada se, kako ističe, pridružuje rastućem nizu zabrinjavajućih mutacija korona virusa, a „proteinska sposobnost SARS-CoV-2 da zaobilazi strategije socijalnog i medicinskog ograničavanja, postavlja ozbiljna pitanja koja sada moramo prilagoditi ovoj novoj stvarnosti“.