Kada se nastave putovanje biće teško kontrolisati širenje P1 soja Foto: Pixabay
Nekontrolisana covid 19 pandemija trenutno razara Brazil, a glavni razlog za katastrofalno stanje u zemlji, u kojoj u jednom danu premine više od 4.000 ljudi, jeste mutacija P1. Trenutno je to dominantan oblik korona virusa u mnogim brazilskim gradovima i delimično odgovoran za veliki broj umrlih, zbog čega su ostale zemlje Latinske Amerike zatvorile svoje granice i ograničile putovanje iz i u Brazil, ali, P1 soj već se proširio u najmanje 15 zemalja Amerike, a stigao je i u Evropu.
Dr Jesem Orellana, epidemiolog u poznatoj brazilskoj naučnoistraživačkoj instituciji Fiocruz, kaže da je P1 soj visoko prenosiv i zbog toga ga smatra „pretnjom čovečanstvu“. To je jedna od dve varijante korona virusa koje su otkrivene u Brazilu ili kod ljudi koji su putovali iz Brazila, a nazvane su P1 i P2. Varijanta P1 ima više promena – tri mutacije spike proteina umesto jedne – i to je činjenica koja kod stručnjaka izaziva najviše zabrinutosti. Prvi put P1 otkriven je u Japanu, kod ljudi koji su doputovali iz Manausa, u Brazilu. Istrage su potvrdile postojanje soja korona virusa u Manausu, gradu na Amazonu koji je preživeo intenzivan prvi talas korona virusa, posebno u aprilu prošle godine.
Istraživanje davalaca krvi u oktobru 2020. pokazalo je da 76 odsto populacije ima antitela, pa se pretpostavljalo da su bar privremeno imuni. Ali, u januaru 2021. veliki broj ljudi koji su se prethodno oporavili od covid 19, ponovo je bio zaražen što ukazuje da je soj P1 sposoban da zarazi ljude koji su mislili da imaju prirodni imunitet. S druge strane, P2 varijanta je široko rasprostranjena u Brazilu, ali ima manje zabrinjavajućih mutacija.
Britanska savetodavna grupa New and Emerging Respiratory Virus Threats Advisory Group (Nervtag) proglasila je P1 „zabrinjavajućom varijantom“, a isti tretman ima i u SAD. Ne samo da je prenosiviji, poput britanske varijante B117, već može da bude sposoban za „beg od antigena“. Drugim rečima, vakcine dizajnirane protiv prvobitne verzije SARS-CoV-2 možda neće delovati tako dobro protiv njega, smatraju stručnjaci.
Nervtag navodi da P1 „sadrži 17 jedinstvenih promena aminokiselina, tri brisanja, četiri sinonimne mutacije i jedno 4nt umetanje“. Kao što je poznato, sojem se smatra virus sa mutacijama, koje ponekad imaju malo efekta. Međutim, P1 ima tri mutacije koje zabrinjavaju stručnu javnost: K417T, E484K i N501I. Od ove 3 promene na virusu, E484K je najzabrinjavajuća, a ona se nalazi i u južnoafričkom soju, koji ima gotovo identične promene u S proteinu. Takođe je zabeleženo i nekoliko slučajeva kada je britanska varijanta B117 stekla istu ovu „problematičnu“ mutaciju E484K. Stručnjaci smatraju da ova mutacija daje sojevima neku sposobnost da izbegnu dejstvo covid 19 vakcine.
Laboratorijski testovi su do sada pokazali da će glavne, odobrene covid 19 vakcine delovati protiv P1, ali sa smanjenom efikasnošću. Studija rađena na Oxford University, objavljena 30. marta u stručnom časopisu Cell, proučavala je odgovor antitela u uzorcima krvi ljudi zaraženih sa P1, a vakcinisanih AstraZeneca i Pfizer vakcinama. Rezultati su pokazali skoro trostruko smanjenje neutralizacije virusa, pa je efikasnost vakcina smanjena, ali ne onoliko koliko je slabija u odnosu na južnoafrički soj virusa. Studija podseća da se u Brazilu masovno koristi kineska covid 19 vakcina CoronaVac, koja takođe ima određenu efikasnost, ali još uvek nema naučnih potvrda o tome.
Zavisiće od genomskog sekvenciranja uzoraka virusa od ljudi koji su se testirali na covid 19 i temeljnog praćenja kontakata, kako bi se pronašao još neko ko se inficirao P1 sojem korona virusa. Naučnici kažu da je Velika Britanija postala dobra u ovome, bavi se testiranjem gde god se pronađu slučajevi varijanti, bilo P1 ili B1351, koji potiču iz Južne Afrike. I inače je zemlja koja vrši više genomskog sekvenciranja virusnih uzoraka od bilo koje druge zemlje, pa je u dobroj poziciji da zna šta se događa. Kada je u februaru u Velikoj Britaniji pronađeno 6 slučajeva P1, pokrenuta je velika potraga za pronalaženjem jedne osobe koja nije ostavila podatke za kontakt prilikom testiranja. Tokom 5 dana za njom je tragalo 40 ljudi i na kraju se javila. I druge zemlje pojačavaju svoje genomsko sekvenciranje s obzirom na to da je pretnja od novih sojeva sve jasnija. Čak i u zemljama sa velikom većinom vakcinisanog stanovništva, P1 soj može da predstavlja problem, a kontrola njegovog širenja postaće sve teža kada ljudi nastave inostrana putovanja.