Sve o trećoj dozi vakcine protiv korona virusa: Ko bi, kada i koju trebalo da primi

Novi talas covid 19, najavljivan za jesen, već nam je stigao, tvrdi za portal eKlinika imunolog prof. dr Dušan Popadić, član Nacionalnog stručnog tela za imunizaciju. On i njegove kolege zato podvlače da je bitno da se što više građana vakciniše, oko 90 odsto, da bismo se zaštitili od virusa SARS-CoV-2,  u ovom momentu „koplja se lome“ oko treće ili buster dozi, koja bi trebalo da obezbedi dugotrajniji imunitet a koju je preporučio i Stručni komitet za imunizaciju Srbije.

– Svake nedelje imamo 50 odsto više zaraženih nego prethodne, tako da može da se kaže da je taj novi talas počeo – naglašava na početku razgovora za naš portal prof. dr Popadić.

Kod kojih bolesti je nekad potrebna buster doza?

Stručni komitet za imunizaciju, naime, preporučio je da se građani Srbije vakcinišu i buster dozom, a sličan princip vakcinacije se, kako podsećaju sagovornici portala eKlinika, već koristi prilikom zaštite od tetanusa, difterije, hepatitisa B i drugih bolesti.

– Nije u potpunosti poznato zašto neke vakcine, poput one protiv malih boginja, stvaraju snažnu zaštitu koja traje čitav život, dok druge, poput vakcine protiv velikog kašlja, zahtevaju redovne buster doze. Ali, u nekim slučajevima buster doza je potrebna kao zaštita i od tetanusa, difterije i drugih bolesti. Ima studija koje ispituju buster doze u slučaju MMR vakcine (male boginje, zauške, rubela). Cilj buster doza je pojačanje imunskog odgovora i stvaranje germinalnih centara u limfoidnim tkivima, odnosno memorijskih B i T limfocita, koji obezbeđuju dugotrajan imunitet – kaže za eKlinika portal naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu dr Nada Pejnović.

Kada bi trebalo primiti treću dozu?

Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju u Srbiji preporučio je za treću dozu, kao dopunsku Pfizer ili Moderna vakcinu, koja bi u Srbiju trebalo da stigne na jesen. Pokazalo se, prema nekim istraživanjima, da primena treće doze, odnosno buster vakcine protiv covid 19 dovodi do povećanja humoralnog imunskog odgovora.

Stručni komitet za imunizaciju preporučio je zato treću dozu vakcine protiv covid 19 osobama kod kojih je od primene druge doze prošlo najmanje šest meseci, bez obzira na vrstu vakcine koju su prethodno primile.

Ko bi trebalo pre svega da primi buster dozu?

Za treću, buster dozu preporučuje se vakcina bazirana na tehnologiji informacione RNK, ali moguć je izbor i ostalih vakcina, naveo je Komitet. Buster doza se savetuje pacijentima sa imunodeficijencijama i stanjima imunosupresije, starijim od 70 godina, i onima koji imaju više od 60 godina, a stalno borave u domovima za stara lica i drugim ustanovama socijalne zaštite.

Treća vakcina se preporučuje i zaposlenima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, primaocima transplantata koštane srži i solidnih organa, pacijentima na hemodijalizi. Stručni komitet za imunizaciju preporučio je buster vakcine osobama kod kojih je od imunizacije drugom dozom prošlo najmanje šest meseci, bez obzira na vrstu vakcine koju su prethodno primile.

Koja vakcina bi trebalo da bude treća doza?

Epidemiolog u penziji prof. dr Radmilo Petrović, jedan je od prvih stručnjaka koji je ukazivao na to da će biti potrebna i treća doza. On se, ipak, ne slaže sa preporukom da treća doza bude Pfizer ili Moderna vakcina.

– Sve je protiv klasične Sinopharm vakcine koja ima ceo umrtvljeni virus i u njemu se nalazi i RNK. Ne može da se kaže da Sinofarm nema RNK, ima, samo kod nje je dato organizmu da napravi antitela iz svih sastojaka virusa, a ne samo protiv spajk proteina. Moj stav jeste da posebno osetljive osobe i stariji od 60 godina, prime treću dozu, ali iste vakcine. U slučaju da dođe do nekog zastoja u isporuci može i neka druga vakcina, to nije stručna greška – kaže za eKlinika portal dr Radmilo Petrović.

Kako funkcioniše vakcinološka šema?

Dr Petrović objašnjava da je osnovna vakcinološka šema koja se koristi 0-1-6 ili 0-1-12. Nula je prva doza, sa brojem jedan je označena druga doza, koja se prima posle jednog meseca, a brojem 6 ili 12 označava se treća doza koja se primenjuje posle šest ili 12 meseci od druge doze.

– Ta šema se koristi kod primene tetanusa, kod vakcina protiv hepatitisa B, ta treća doza je revakcinalna, a ne ona druga kako se pogrešno misli, jer se osnovna vakcinacija sprovodi prvom i drugom dozom – pojašnjava dr Petrović.

Koliko dugo vakcina štiti od virusa?

Klasična vakcina, kako smatra dr Petrović, trebalo bi da daje najadekvatniji i najdugotrajniji imunitet.

– Potrebno je, ipak, još vremena, da bi to moglo sa sigurnošću da se tvrdi, sve ovo su pretpostavke i nagađanja. Koliko će dugo vakcina da štiti od virusa, još se ne zna, jer treba da prođe neki vremenski period, otprilike sve će biti jasnije sledeće godine – kaže dr Petrović.

Da li i zdravi da se vakcinišu trećom dozom?

Imunolog prof. dr Dušan Popadić u razgovoru za portal eKlinika podržava predlog o buster vakcini i savetuje primenu bilo koje vakcine. Na naše pitanje da li bi zdrava osoba koja se vakcinisala sa dve doze, trebalo da primi i treću dozu, dr Popadić kaže:

– Situacija je veoma dinamična i ja ne mogu da znam, samo mogu da pretpostavim, kako će da bude za nekoliko nedelja ili dva meseca, tako da ću ja lično uzeti i treću dozu, kada bude bilo moguće“.

Prema njegovim rečima, novi talas, prvobitno najavljivan za jesen ove godine, već je počeo.

– Nema odgovornog ponašanja, trebalo bi bar 95 odsto da se ljudi vakciniše u grupama koje su predviđene za imunizaciju. Ne pravi razliku da li se vakcinisalo 50 ili 70 odsto, ali da li se vakcinisalo 90 ili 95 odsto pravi veliku razliku, spasiće nas onaj poslednji koji se bude vakcinisao – kaže dr Popadić.

Hoćemo li morati da se vakcinišemo svake godine?

Dr Nada Pejnović naglašava da treba imati na umu i da se virus stalno menja i da se vakcinacija ne sprovodi ravnomerno u svim delovima sveta.

– Može se očekivati i pojava novih zabrinjavajućih varijanti u budućnosti što bi značilo da je moguće da bude potrebna vakcinacija svake godine i to modifikovanim vakcinama koje su pravljene prema dominantim, odnosno najraširenijim varijantama virusa koje se javljaju u tom periodu – ističe Pejnović.

Kada će kraj pandemije

Kada bi na svetskom nivou bilo 90 odsto vakcinisanih, dr Pejnović tvrdi da bi opravdano moglo da se očekuje kraj pandemije, ali i da se spreči širenja virusa i mogućnost pojave novih zabrinjavajućih varijanti virusa.

– Ako bi imali tako visok procenat vakcinisanih u Srbiji, to bi svakako značilo relativno mali broj novozaraženih osoba, ali bi i procenat onih sa težim oblikom bolesti bio izrazito nizak, jer sve vakcine protiv covid 19, pre svega, štite od težih oblika bolesti i smrtnog ishoda – naglašava dr Pejnović.

Studije, za sada, pokazuju da zaštita posle vakcinacije opada tokom vremena i to je razlog da se razmišlja o primeni treće buster doze.

Zaštita od novih sojeva

Ispitivanja imunskog odgovora i bezbednosti nakon treće doze različitih vakcina protiv covid 19 su u toku i za sada, kako nam saopštava dr Pejnović, postoje podaci u takozvanim preprint verzijama radova koji će uskoro biti objavljeni.

– Neke zemlje počele su sa davanjem treće doze vakcina, dok većina to još razmatra kao mogućnost koja bi se primenjivala od jeseni, čeka se i odobrenje regulatornih tela. Podaci dosadašnjih studija pokazuju da je treća ili takozvana buster doza Pfizer vakcine data 6 meseci nakon druge doze, ove vakcine, bila bezbedna i rezultirala je stvaranjem visokog titra. Nedavno objavljen rad u časopisu Nature pokazuje da se posle dve doze Pfizer vakcine stvara visok titar neutrališućih antitela prema Delta varijanti SARS-CoV-2 virusa u laboratorijskim uslovima, sa pretpostavkom da bi treća doza Pfizer vakcine dovela do još većeg porasta ovih antitela – kaže dr Pejnović i dodaje da se planiraju ispitivanja koja bi trebalo da potvrde i klinički značaj ovog nalaza.

Smatra se, objašnjava ona, da bi treća doza Pfizer vakcine obezbedila zaštitu protiv svih zabrinjavajućih varijanti virusa, uključujući i Delta varijantu. Pfizer/BioNTech već razvijaju i modifikovanu vakcinu koja sadrži informacionu RNK za S proteinom Delta varijante virusa.

Slični su rezultati ispitivanja i treće doze Astra Zeneca vakcine, koji kako navodi dr Pejnović, pokazuju da je došlo do porasta titra antitela i to neutrališućih antitela prema S proteinu, ali i snažnijeg imunskog odgovora posredovanog T limfocitima.

Efikasnost vakcina

Eventualna preporuka da treća doza bude Pfizer vakcina, kako dr Pejnović kaže, zasniva se na njenoj visokoj efikasnosti, oko 95 odsto u sprečavanju simptomatske bolesti i sprečavanju teškog oblika covid 19.

Ona objašnjava da je Sinopfarm vakcina, koja je odobrena od strane SZO, ima efikasnost veću od 70 odsto protiv simptomatske SARS-CoV-2 infekcije i težih oblika covid 19, koji zahtevaju hospitalizaciju.

– Malo je podataka o efikasnosti ove vakcine kod osoba sa hroničnim bolestima i starijim od 60 godina. U toku su ispitivanja efikasnosti, ali podaci još uvek nisu dostupni. Nema podataka o efikasnosti ove vakcine kada su u pitanju različite raširene zabrinjavajuće varijante virusa – navodi dr Pejnović.

Pretpostavka je, kako objašnjava ona, da hronični bolesnici, možda nemaju punu zaštitu posle Sinopharm vakcine. Smatra se da ova vakcina ne štiti u dovoljnoj meri osobe koje se leče od autoimunskih bolesti, pacijente na imunosupresivnoj terapiji, osobe sa malignim bolestima, one sa transplantiranim organima i starije od 70 godina.

Dr Pejnović dodaje da je u ovom trenutku najvažnije postići što veći obuhvat stanovništva vakcinacijom, to jest primenom prve i druge doze. Neophodna je, kako dr Pejnović, podseća i stalna primena zaštitnih mera: nošenje maski, fizička distanca, pranje ruku, izbegavanje mesta sa mnogo ljudi i obezbeđivanje odgovarajuće ventilacije u zatvorenim prostorima.

Virusolog dr Ana Banko, rekla je za RTS da ne treba institirati na trećoj dozi kod svih građana. Pokazano je da reakcija na vakcinu stvaranje antitela koje može da se izmeri, kako navodi Banko, opada ili se nedovoljno stvara kod starijih od 80 godina, i to kod onih koji su primili RNK vakcinu. Kada je reč o trećoj dozi vektorskih vakcina, Astra Zeneca i Sputnik V, pokazalo se da treća doza diže ćelijski odgovor, rekla je dr Ana Banko.

Prema rečima Ane Banko, pokazano je da su građani koji su preležali korona virus, a onda vakcinisani, imali duže trajanje imuniteta, što znači da je vakcina za njih bila „buster“.

– Kod inaktivisanih vakcina, na primer, kod onih iz Kine, Sinopfarm i Sinovac, nakon šest meseci titar antitela pada ispod graničnih vrednosti koje su oni arbitrarno odredili, pa to indirektno ukazuje da će treća doza biti neophodna – napomenula je dr Ana Banko. Ona je, takođe navela, da adekvatan imunski odgovor nije zabeležen kod imunokompromitovanih pacijenata.

Krizni štab je odlučio da se omogući davanje treće doze vakcine posebno rizičnim grupama. Treća doza je preporučena za građane koji boluju od određenih sistemskih i drugih bolesti, koji bi trebalo da ojačaju imuni odgovor na vakcinu.