Delta uveliko i postala dominantni soj širom sveta jer se brže širi i inficira pojedince od većine drugih varijanti Foto: Shutterstock
Delta varijanta korona virusa, koja je postala dominantni soj širom sveta, a ne samo u Indiji i Velikoj Britaniju, najvjerovatnije se proširila svojom sposobnošću da izbegne neutrališuća antitela i povećanom infektivnošću, kaže međunarodni tim istraživača čiji su nalazi objavljeni u časopisu Nature.
Dok se SARS-CoV-2 replicira, greške u genetskom sastavu uzrokuju njegovu mutaciju. Neke mutacije čine virus prenosivijim ili zaraznijim, neke mu pomažu da izbegne imunološki odgovor, što potencijalno čini vakcine manje efikasnim, dok druge imaju mali učinak. Jedna takva varijanta, označena kao B.1.617.2 ili Delta soj, prvi put je registrovana u Indiji krajem 2020. Od tada se proširio po celom svetu i odgovoran je za gotovo sve nove slučajeve infekcije korona virusom.
Profesor Ravi Gupta sa Cambridge Institute of Therapeutic Immunology and Infectious Disease na University of Cambridge, jedan od viših autora ove studije izjavio je da je Delta soj bolji u umnožavanju i širenju od drugih uobičajeno posmatranih varijanti. Takođe, kako je pokazala nova studija, postoje i dokazi da su neutralizirajuća antitela proizvedena kao rezultat prethodne infekcije ili vakcinacije manje efikasna u zaustavljanju ovog soja korona virusa.
– Ovi faktori su verovatno doprineli razornom epidemijskom talasu u Indiji tokom prvog kvartala 2021. godine, gde je čak polovina obolelih pripadalo grupi pojedinaca koji su prethodno bili zaraženi prethodnom varijantom korona virusa – istako je dr Gupta.
Kako bi ispitali koliko je Delta varijanta uspela da izbegne imunološki odgovor, tim je ekstrahovao serum iz uzoraka krvi prikupljenih u okviru grupe obolelih od covid 19 iz NIHR BioResource. Uzorci su uzimani od pojedinaca koji su već prethodno bili zaraženi korona virusom ili su bili vakcinisani vakcinama AstraZeneca ili Pfizer. Serum sadrži antitela podignuta kao odgovor na infekciju ili vakcinaciju. Tim je otkrio da je virus varijante Delta 5,7 puta manje osetljiv na serume prethodno inficiranih pojedinaca, i čak osam puta manje osetljiv na serume vakcine, u poređenju sa Alfa varijantom – drugim rečima, potrebno je osam puta više antitela od vakcinisanog pojedinca za blokiranje virusa.
U skladu s tim, analiza više od 100 zaraženih zdravstvenih radnika u tri bolnice u Delhiju, od kojih su skoro svi bili vakcinisani protiv SARS-CoV-2, otkrila je da se varijanta Delta prenosi između vakcinisanog osoblja u većoj meri nego Alfa varijanta, prvi put otkrivena u Velikoj Britaniji.
SARS-CoV-2 je korona virus, nazvan tako jer mu šiljasti proteini (Spike protein) na površini daju izgled krune (‘korona’). Proteini sa šiljcima se vezuju za ACE2, protein receptor koji se nalazi na površini ćelija našeg tela. I spike protein i ACE2 se zatim cepaju, omogućavajući genetskom materijalu iz virusa da uđe u ćeliju domaćina. Virus manipuliše mašinerijom ćelija domaćina kako bi sebi dao prostor da se replicira i širi.
Koristeći 3D organoide disajnih puteva -„mini-organe“ izrasle iz ćelija iz disajnih puteva, koji oponašaju njegovo ponašanje, naučni tim je proučavao šta se dešava kada virus dospe u respiratorni trakt. Radeći pod sigurnim uslovima, tim je koristio i živi virus i „pseudotipizirani virus“ – sintetički oblik virusa koji je imitirao ključne mutacije na Delta soju – i to je koristio za infekciju organoida. Otkrili su da je varijanta Delta bila efikasnija u probijanju ćelija u poređenju sa drugim varijantama jer je nosila veći broj rascepljenih šiljaka na svojoj površini. Kada uđe u ćelije, Delta varijanta može bolje da se umnožava. Oba ova faktora daju prednost izboru virusa u odnosu na druge sojeve, objašnjavajući zašto je postao toliko dominantan.
Dr Partha Rakshit iz National Centre for Disease Control u Delhiju, u Indiji, koji je takođe vodio ovu studiju, zajednički viši autor, kaže da se „varijanta Delta uveliko i postala dominantni soj širom sveta jer se brže širi i inficira pojedince od većine drugih varijanti. Takođe je bolje zaobići postojeći imunitet – bilo prethodnom izloženošću virusu ili vakcinacijom – iako se u takvim slučajevima smanjuje rizik od umerene do teške bolesti. “
Profesor Anurag Agrawal sa CSIR Institute of Genomics and Integrative Biology u Delhiju, dodao je da je „infekcija vakcinisanih zdravstvenih radnika varijantom Delta značajan problem. Iako oni sami mogu doživeti samo blagi oblik covid 19, rizikuju da zaraze pojedince koji imaju suboptimalni imunološki odgovor na vakcinu zbog zdravstvenih stanja – a ti bi pacijenti tada mogli biti u opasnosti od teške bolesti. Profesor Anurag naglašava da je hitno potrebno razmotriti načine za povećanje odgovora vakcine protiv varijanti među zdravstvenim radnicima.