Dopunska injekcija ima za cilj da poveća nivo imunološkog odgovora nakon što su oni prirodno oslabili Foto: Shutterstock
Treća doza vakcine, buster (booster), pojačivač ili dopunska vakcina… sve su to termini koji se koriste za dozu vakcine koja se dobija nakon imunizacije sa prve doze izabrane covid 19 vakcine. Pitanja o pojačivačima vakcine protiv covid 19, od onih ko može da ih primi i kako da izaberete koji će — globalno dominiraju naučnim diskusijama, ali i među javnošću. S tim u vezi stručnjaci podsećaju da praksa da našem imunološkom sistemu dajemo periodična „osvežavanja“ uopšte nije nova.
Jonathan Abraham, asistent profesora mikrobiologije na Blavatnik Institute na Harvard Medical School i specijalista za zarazne bolesti u Brigham and Women’s Hospital govorio je za Harvard Medicine News o istoriji pojačivača vakcine:
– Buster, pojačivač, treća doza vakcine ili dopunska injekcija ima za cilj da poveća nivo imunološkog odgovora nakon što su oni prirodno oslabili. Pojačavač ume da „prevari“ imuni sistem tako da on pomisli da ponovo vidi patogen, pa se ćelije koje proizvode antitela i druge imune ćelije pozivaju na „odbranu“. Količina i kvalitet proizvedenih antitela može da se poveća. Kroz proces koji se naziva sazrevanje afiniteta antitela, naš imuni sistem uči da bolje prepoznaje patogen i stvara antitela koja se čvršće vezuju za svoju metu. Za virus SARS-CoV-2, na primer, antitela sazrela prema afinitetu mogu biti efikasnija u prepoznavanju varijanti sa višestrukim mutacijama.
– Primer je Tdap imunizacija – tetanus, difterija i acelularni pertusis. Obično su nam potrebni pojačivači, sa Td komponentom ili Tdap, svakih 10 godina da bismo očuvali imunitet – navodi Jonathan Abraham.
– Za neke patogene, već postojeći i pripremljeni imuni odgovori – na primer, u obliku merljivih nivoa antitela – kritičan je za efikasnost vakcine. Dakle, kako nivo antitela prirodno opada tokom vremena, potreban je pojačivač. Za druge patogene, kao što je virus hepatitisa B, kompletiranje serije imunizacije sa tri injekcije verovatno će obezbediti doživotnu zaštitu, tako da se merljivi nivo antitela ne proveravaju rutinski. Ali, ako je rizik od infekcije veći, na primer, za zdravstvene radnike, provera nivoa antitela najmanje jednom i davanje pojačivača, ako se utvrdi da su antitela niska, može biti važna. Dakle, odluka da se pojača ili ne poveća ima više faktora, i na kraju, zasnovana je na studijama i iskustvu.
– Za sada, isti SARS-CoV-2 šiljasti proteinski antigen se koristi za sve tri doze vakcine. Međutim, postoji šansa da će tokom vremena S protein SARS-CoV-2 promeniti oblik ili mutirati dovoljno da će biti potreban pojačavač sa ažuriranim, poboljšanim antigenom soja kako bi imuni sistem podstakao da prepozna mutantni virus. Ovaj scenario bi više ličio na ono što se radi sa vakcinama protiv sezonskog virusa gripa svake godine, iako mi više mislimo na vakcine protiv gripa kao na vakcine koje odgovaraju soju, a ne na periodične pojačivače.
– Vakcine ostaju izuzetno efikasne u sprečavanju teških infekcija i smrti, ali nisu 100 odsto efikasne u zaustavljanju i prenošenju virusa. Konkretno, u oblastima sa visokom stopom zaraze zbog niske stope vakcinacije, veća je verovatnoća da će vakcinisani ljudi biti izloženi virusu i dobiti prodornu infekciju. Imajući ovo na umu, pretpostavljam da će nam zbog visoko prenosivih varijanti biti potrebni periodični pojačivači u narednih nekoliko godina. Tokom tog vremenskog perioda, korišćenje novog, poboljšanog soja vakcine može biti mudro, jer je malo verovatno da ćemo ikada ponovo videti originalni soj virusa – jer on je praktično nestao.