Naučnici otkrili zašto retki krvni ugrušci nastaju posle AstraZeneca vakcine

Retki krvni ugrušci počeli se da javljaju nakon primene AstraZeneca covid 19 vakcine već od samog početka njene globalne primene, a šta je okidač ovih ugrušaka naučnici su konačno detektovali. Dva tima naučnika, jedan u Cardiff University, a drugi u SAD pokazao je u izuzetnim detaljima kako protein u krvi privlači ključnu komponentu vakcine. Oni misle da ovo pokreće lančanu reakciju, koja uključuje imuni sistem. Ova lančana reakcija može da kulminira stvaranjem opasnih ugrušaka, iako se smatra da je vakcina spasila oko milion života od covida 19.

Retki krvni ugrušci pokrenuli naučni „detektivski lov“

Međutim, zabrinutost zbog pojave retkih krvnih ugrušaka oblikovao je način na koji se vakcina koristi širom sveta, uključujući alternativu koja se nudi mlađima od 40 godina u Velikoj Britaniji. Takođe je započeo naučni „detektivski lov“ kako bi se otkrilo šta se dešava i da li se to može sprečiti. Timu iz Kardifa dat je novac za finansiranje projekta od strane britanske vlade u cilju pronalaženja odgovora.

Naučnici kompanije AstraZeneca takođe su se pridružili istraživačkom projektu, nakon što su objavljeni raniji rezultati istraživanja. Portparolka kompanije AstraZeneca naglasila je da je veća verovatnoća da će se ugrušci pojaviti zbog infekcije covid 19 nego zbog vakcine i da još nije utvrđeno potpuno objašnjenje zašto ugrušci nastaju.

Kako AstraZeneca vakcina može da izazove retke krvne ugruške

1. Vakcina je napravljena od covid genetskog materijala, u kombinaciji sa slabijom verzijom virusa obične prehlade
2. Ubrizgava se u mišić, ali ponekad ode i u krvotok
3. Tamo, u krvotoku može da privuče protein u krvi – trombocitni faktor 4
4. U retkim slučajevima imuni sistem može da pomeša trombocitni faktor 4 sa virusom i onda oslobađa antitela kako bi ga napala
5. Antitela se tada sjedine, tgrudvaju sa faktorom trombocita 4 i tako izazivaju nastanak krvnih ugrušaka.

Postojala su dva početna traga za istraživačke timove koji su istraživali retke krvne ugruške:

• Veći rizik od krvnog ugrušaka uočen je samo kod nekih tehnologija izrade vakcine
• Ljudi sa krvnim ugrušcima imali su neobična antitela koja su napadala protein u njihovoj krvi koji je nazvan trombocitni faktor 4

Sve vakcine koje se koriste u Velikoj Britaniji pokušavaju da isporuče deo genetskog koda korona  virusa u telo kako bi aktivirali imuni sistem. AstraZeneca koristila je adenovirus (virus obične prehlade šimpanzi) kao svog „mikroskopskog poštara“. Istraživači su mislili da bi adenovirus mogao da bude povezan sa retkim ugrušcima koji se javljaju kod nekih ljudi. Tako da su koristili tehniku koja se zove krio-elektronska mikroskopija. Ovom tehnikom su snimili slike adenovirusa sa detaljima na molekularnom nivou.

Kako su retki krvni ugrušci otkriveni i šta je njihov okidač

Njihova studija, objavljena u časopisu Science Advances, otkriva da spoljašnja površina adenovirusa privlači na sebe protein faktora trombocita četiri, poput magneta.

– Adenovirus ima izuzetno negativnu površinu, a trombocitni faktor 4 je izuzetno pozitivan i te dve stvari se prilično dobro uklapaju – kazao je profesor Alan Parker, istraživač na Cardiff University za BBC.

– Uspeli smo da dokažemo vezu između adenovirusa i faktora trombocita četiri. Ono što imamo je okidač, ali postoji mnogo koraka koji se moraju dogoditi – dodao je profesor Parker.

Dalja istraživanje sprečavaju da se pojave retki krvni ugrušci

Istraživači smatraju da je sledeća faza „pogrešno postavljen imunitet“, ali to treba da se potvrdi u daljim istraživanjima. Smatra se da telo počinje da napada faktor trombocita četiri nakon što ga pomeša sa delom stranog adenovirusa za koji je zaglavljen. Tako se u krv oslobađaju antitela, koja se skupljaju sa faktorom trombocita četiri i izazivaju stvaranje opasnih krvnih ugrušaka. Međutim, ovo zahteva niz negativnih događaja, koji bi mogli da objasne zašto je pojava ugrušaka tako retka.

AstraZeneca vakcina spasila milione

Ovi ugrušci, poznati kao imunotrombotička trombocitopenija izazvana vakcinom, povezani su sa 73 smrtna slučaja od skoro 50 miliona doza AstraZeneca vakcina datih u Velikoj Britaniji.

– Nikada niste mogli da predvidite da će se ovo dogoditi. Šanse su bile potpuno male. Tako da moramo da zapamtimo širu sliku o broju života koje je ova vakcina spasila – rekao je profesor Parker.

AstraZeneca je saopštila da smatra da je vakcina spasila više od milion života širom sveta i sprečila 50 miliona slučajeva covid 19.

Šta kaže struka

University of Oxford je odbio da komentariše ovo istraživanje. Dr Wil Lester, hematolog konsultant u University Hospitals Birmingham NHS Trust, pohvalio je „veoma detaljno“ istraživanje. Rekao je da ono pomaže da se objasni „najverovatnije početni korak“ u procesu zgrušavanja krvi.

– Mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora. To uključuje i da li su neki ljudi podložniji od drugih. I zašto je tromboza (zgrušavanje) najčešće u venama mozga i jetre. Ali, to može doći s vremenom i daljim istraživanjem – dodao je dr Lester.

Tim iz Cardiff University se nada da se njihova otkrića mogu koristiti za poboljšanje vakcina koje su zasnovane na adenovirusima u budućnosti. Tako bi se smanjio rizik od pojave retkih krvnih ugrušaka.