Viru korona napda mozak kroz tri stadijuma Foto: Shutterstock
Nedavno je objavljen izveštaj koji detaljno opisuje uticaj covid 19 na centralni nervni sistem kroz tri stadijuma.Takođe se navodi da se svim hospitalizovanim pacijentima uradi snimak magnetnom rezonancom kako bi se detektovala moguća neurološka oštećenja.
Neurološki pregled obavezan
U prvom stadijumu oštećenja su ograničena na ćelije epitela nosa i usne duplje, u drugom stadijumu dolazi do stvaranja krvnih ugrušaka u plućima koji mogu da dospeju do mozga i dovedu do moždanog udara. U trećam stadijumu virus prolazi barijeru krv-mozak i zaposeda mozak.
– Bolesnici sa simtomima covid 19 kao što su kratak dah, glavobolja ili vrtoglavica možda imaju i neurološke simtome koji se u vreme bolničkog lečenja ne mogu uočiti ili ne predstavljaju prioritet. Ponekad njihovi neurološki simptomi mogu da postanu vidljivi tek nakon što izađu iz bolnice,“ izjavio je za medskape.com dr Majid Fotuhi, doktor medicinskih nauka i medicinski direktor NeuroGrow Brain Fitnes Center, u Meklinu u Virdžiniji.
Fotuhi ističe da bi oboleli od covid 19 na bolničkom lečenju trebalo da budu podvrgnuti neurološkom pregledu.
– Najbolje bi bilo da da im se uradi snimanje magnetnom rezonancom pre nego što napuste bolnicu. Ako se uoče neke patološke promene, trebalo bi da imaju kontrolni pregled neurologa kroz tri do četiri meseca – rekao je Fotuhi.
Ovaj izveštaj objavljen je 8. juna u onlajn izdanju časopisa „Journal of Alzheimer’s Disease“.
Ugrožava nervni sistem
Postaje sve očiglednije da SARS-CoV-2 može da izazove i neurološke probleme uključujući gubitak čula mirisa, epi-napade, moždani udar, konfuziju, encefalopatiju i potpunu paralizu, pišu autori izveštaja.
Autori ističu da SARS-CoV-2 vezuje angiotenzin konvertujući enzim 2 (ACE2) koji potpomaže pretvaranje angiotenzina II u angiotenzin. Pošto se ACE2 veže za ćelije epitela respiratornog sistema, a potom za ćelije epitela krvnih sudova, SARS-CoV-2 pokreće nastanak citokinske oluje.
Ovi citokini, sa druge strane, povećavaju vaskularnu propustljivost, edeme i šire zapaljenje, ali pokreću i „kaskade hiperkoagulacije“ koje stvaraju male i velike krvne ugruške koji ugrožavaju mnoge organe.
Ako SARS-CoV-2 pređe barijeru između krvi i mozga, pa direktno uđe u mozak, on može da doprinese demijelinizaciji (gubitku mijelinskog omotača nerava) ili gubitku funkcije i odumiranju neurona.
-Mi smo vrlo podrobno pregledali naučne članke koji se bave neurološkim pitanjima vezanim za covid 19 objavljene između 1. januara i 1. maja 2020., a ono što je meni zanimljivo je da tako jedan mali virus može da bude uzrok toliko mnogo neuroloških problema – rekao je Fotuhi.
Klasifikacija u tri stadijuma
Prvi stadijum
Vezivanje virusa SARS-CoV-2 je ograničeno na ACE2 receptore i ćelije epitela nosa i ćelije kvržica za ukus na jeziku, pri čemu je citokinska oluja „niskog intenziteta i pod kontolom“. Tokim ove faze, kod obolelih može doći do smanjenje funkcije čula mirisa i ukusa, ali se ona često vrati u normalu bez ikakvih intervencija.
Drugi stadijum
Virus aktivira „snažan odgovor imunskog sistema“ što dovodi do zapaljenskog procesa u krvnim sudovima, povišenih faktora hiperkoagulacije i stvaranja krvnih ugrušaka u cerebralnim (moždanim) arterijama i venama. Zbog toga bolesnik može da doživi masivan ili mali moždani udar.
Dodatni simptomi drugog stadijuma iključuju malaksalost, hemiplegiju (paralizu jedne strane tela), otkazivanje funkcije čula ukusa i mirisa, dvostruku sliku, tetraplegiju (delimičnu ili potpunu paralizu u vratnom delu kičme), afaziju (poremećaj govora usled moždanog udara) ili ataksiju (gubitak koordinacije voljnih pokreta trupa i udova).
Treći stadijum
Citokinska oluja u krvnim sudovima je toliko burna da izaziva „eksplozivnu zapaljensku reakciju“ i prodire kroz barijeru između krvi i mozga, što dovodi do ulaska citokina, krvnih ćelija i delića virusa u parenhim mozga i tako prouzrokuje odumiranje neurona i encefalitis (zapaljenje mozga).
Ovaj stadijum karakterišu epi-napadi, konfuzija, delirijum, koma, gubitak svesti ili smrt.
„Najveća je verovatnoća da će pacijenti u trećem stadijumu bolesti imati dugoročne posledice, jer postoje dokazi da su delići virusa doslovno prodrli u mozak, a znamo da SARS-CoV-2 može godinama da ostane pritajen u neuronima,“ rekao je Fotuhi.
On kaže da je u nekoliko izveštaja navedeno da 36 do 55 odsto obolelih od covid 19 koji su na bolničkom lečenju, imaju neurološke simptome, ali da ih niko neće uočiti, ako se ne traže.
Iz tog razloga pacijenti bi trebalo da budu praćeni izvesno vreme nakon otpusta, jer kod njih, u budućnosti, mogu da se pojave kognitivne disfunkcije.
– Apsolutno je neophodno da se bolesnicima koji su bili na bolničkom lečenju zbog covid 19 radi snimak magnetnom rezonancom pre nego što budu otpušteni, tako da bismo imali početnu tačku za buduće kontrolne preglede i lečenje – rekao je Fotuhi.
Može da se leči
Dobra vest je da se neurološke manifestacije covid 19 mogu da se leče, i da stanje može da se poboljša intenzivnim trenigom, uključujući promenu načina života – kao što je režim ishrane koji je zdrav za srce, redovna fizička aktivnost, smanjenje stresa, kvalitetniji san, biofidbek terapija i rehabilitacija mozga.
Obolelima na bolničkom lečenju potrebno je uraditi pregled magnetnom rezonancom Foto: Shutterstock
Rutinska magnetna rezonanca nije neophodna
Dr Kenet Tajler, šef Katedre za neurologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu ne slaže se da svim obolelim od covid 19 koji su bili na bolničkom lečenju treba rutinski uraditi snimak magnetnom rezonancom.
-Svaki put kada koristite neki uređaj na pacijentima koji su zaraženi COVID-om 19, rizikujete da unesete zarazu među pacijente koji nisu zaraženi – kaže Tajler.
Nasuprot, „indikacija je kada se kod pacijenata pojave neurološki problemi koji se ne mogu objasniti – izmenjen mentalni status ili epileptični napad u jednom delu mozga, na primer – jer u ovakvim slučajevima je neophodno da razumete da li iza toga stoje strukturni poremećaji,“ rekao jeTajler, koji nije učestvovao u izveštaju.
Komentarišući izveštaj ,dr Vanja Daglas, vanredni profesor na kliničoj neurologiji Kalifornijskog univerziteta u San Francisku (University of California San Francisco), opisuje izveštaj kao „podroban“ i ukazuje da bi „mogao da nam pomogne da razumemo kako da osmislimo klinička posmatranja kako bi se proverilo da je uzrok propratnih bolesti teško respiratorno oboljenje ili su uzroci specifični za infekciju korona virusom.
