Covid 19 je pokretna meta, kažu stručnjaci. Dok se u jesen raspravljalo ko bi uopšte trebalo da dobije treću dozu vakcine, sada se dođlo do toga da bi svi punoletni gađani sveta trebalo da primi dopunsku dozu. To je u fokus dovelo pitanje zašto treća doza pomaže tako značajno u poređenju sa prvom i drugom dozom, i da li su ljudi sada na pokretnoj traci da nam treba sve veći broj dopuna vakcina?
Treća doza potrebna da ojača imunitet
Čak i pre pojave Omikron soja bilo je jasno da će biti potrebni pojačivači za održavanje nivoa zaštite od infekcije, iako je izgledalo da se zaštita od teškog vida bolesti „dobro drži“. Vakcine podstiču telo da proizvodi neutralizujuća antitela koja presreću covid 19 pre nego što korona virus inficira naše ćelije, ali cirkulišuća antitela mogu da oslabe tokom vremena. Podaci iz Izraela, jedne od prvih zemalja koja je vakcinisala svoje stanovništvo, pokazali su pad zaštite od infekcije nakon samo tri meseca. Otkriveno je da je kod ljudi oko 15 puta veća verovatnoća da će se zaraziti šest meseci nakon druge doze, u poređenju sa nekoliko nedelja nakon primanja druge injekcije.
I u slučaju da većina ljudi ostane zaštićena od ozbiljnih bolesti, slabljenje imuniteta predstavlja značajan problem za javno zdravlje kada je deo odraslih nevakcinisan ili ima imunološka stanja koja ih čine ranjivima.
Omikron soj ubrzao potrebu da se primi treća doza
Omikron soj je učinio potrebu za dopunskom, trećom dozom hitnijom. Mutacije u virusu znače da njegov S protein sada izgleda sasvim drugačije od onog originalnog vuhanskog soja na koji su sve aktuelne vakcine dizajnirane da ciljaju. To zauzvrat znači da će antitela od prethodne infekcije i vakcinacije biti manje efikasna u presretanju Omikron varijante. S obzirom na to da se manje snažno drže za virus, potrebna je i veća količina antitela kako bi se nadoknadilo njihovo slabije podudaranje.
Treća doza usporava slabljenje imuniteta
Studije pokazuju da dopunska, treća doza povećava nivo antitela značajno iznad nivoa koji se vidi nakon dve doze, što po nekim naučnicima znači da će slabljenje imuniteta biti sporije posle treće doze, iako trenutno nije prošlo dovoljno vremena da se utvrdi da li je to slučaj. Rane studije takođe pokazuju da je kvalitet antitela viši nakon treće doze. Imuni sistem nastavlja da precizira koja se tačno antitela biraju i pojačavaju na osnovu naknadnih susreta sa virusom ili vakcinom, a studije ukazuju da postoji širi, snažniji imuni odgovor nakon treće doze.
Takođe postoji razlog za određeni optimizam da vakcine mogu bolje da se bore protiv teškog oblika bolesti, nego protiv infekcije. Imuni sistem ima drugu liniju odbrane u T ćelijama, koje napadaju ćelije koje su već inficirane. One imaju tendenciju da se duže zadržavaju i prepoznaju delove virusa koji su visoko konzervirani. Dakle, ako antitela nisu dovoljno dobra da spreče infekciju, T-ćelije mogu da „upadnu“ i pripomognu i stave bolest pod kontrolu, pre nego što se osoba ozbiljni razboli.
Sledeća generacija vakcina trebalo bi da obezbedi daleko širu imunološku zaštitu
Laboratorijski podaci izgledaju ohrabrujuće, ali se rezultati iz stvarnog sveta pomno prate u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i drugde kako bi se odgovorilo na ovo pitanje, koje ostaje jedna od najvećih neizvesnosti o tome kako će se ovaj talas odigrati. Za sada, proizvođači vakcina rade na varijantama koje bi mogle biti spremne za primenu već u martu, ali poboljšavanje formule trenutnih vakcina imaće iste nedostatke ako Omikron soj u budućnosti ostane u senci druge varijante koja se još brže širi.
Naučnici se nadaju da će sledeća generacija vakcina biti ne samo dobar spoj sa cirkulišućim sojevima, već će obezbediti daleko širu imunološku zaštitu tako da su efikasne protiv mutacija. Jedna od mogućnosti je vakcina posebno dizajnirana da izazove odgovor T-ćelija na virusnu mašineriju za replikaciju, za razliku od S proteina, za koji naučnici ukazuju da može dovesti do imuniteta koji traje godinama, a ne mesecima.
Mapa, adrese i brojevi telefona svih covid 19 ambulanti u Republici Srbiji.
