Potkožne bubuljice ili subkutane akne formiraju se ispod kože, izazivajući bol i upalu, ili mogu da izbiju na površinu kože, ispunjene belim sadržajem/gnojem, kao miteseri ili crvene kvržice ili komedoni. Osobe sa masnom kožom najčešće imaju problem sa potkožnim bubuljicama, a jedan od glavnih saveta dermatologa je održavanje kože čistom kako bi se smanjile šanse za njihovo stvaranje.
Kada osoba ima masnu kožu i pati od bubuljica koje ne mogu da se iscede verovatno je reč o potkožnim aknama. Izgledaju kao upaljene bubuljice koje se pojavljuju ispod površine kože i često su veoma bolne. Najčešće se pojavljuju na licu, gornjem delu leđa ili na grudima. Koliko god da su potkožne bubuljice dosadne, dermatolozi savetuju da ih nikada ne treba „cediti“ jer ceđenjem samo može da se pogorša stanje i izazove trajni ožiljak. Kad se pojave bubuljice, pazite da ih ne dodirujete, ne grebete noktima, ne čačkate ili stiskate. Ako to učinite, koži će trebati više vremena da se očisti a i povećava se rizik od nastanka ožiljaka od akni.
Razlikuju se dve vrste akni ili komedona – stanja koje se javlja usled zapušenih folikula dlake:
Obe vrste komedona mogu da se razviju u upaljene potkožne akne ako se unutar zapušenih pora razvije infekcija. U tom slučaju reč je o dva teža oblika potkožnih bubuljica:
Dakle, potkožne bubuljice mogu da ostanu zarobljene ispod površine kože, uzrokujući bol i upalu ili mogu da izbiju na površinu kože te će se na mestu gde je izbila takva upaljena potkožna bubuljica razviti crvene kvrgice koje mogu da budu ispunjene gnojim sadržajem.
Lečenje i prevencija potkožnih akni podrazumeva redovnu negu kože, a dermatološki proizvodi se određuju na osnovu stanja/tipa kože i težini akni. Kod blažih oblika akni koriste se topikalni lekovi, najčešće antibiotici kojima se leče bakterijske infekcije te komedolitici koji deluju tako da ili isušuju bubuljicu ili otčepljuju pore.
Komplikovane slučajeve, odnosno lečenje veoma upaljenih bubuljica uvek treba prepustiti dermatologu. Moderna medicina nudi niz mogućnosti za lečenje, od topikalnih retinoida i antibiotika do kortikosteroida i sofisticiranijih metoda poput dermoabrazije, microneedlinga i laserske terapije.
Najbolja prevencija potkožnih akni su redovna i pravilna higijene i nega prema tipu kože za šta je uvek potrebna konsultacija dermatologa. Iako cistične akne nisu uzrokovane lošom higijenom, njihovo stanje može da se pogorša, ako se, na primer, znoj dugo zadržava na licu ili telu, ili ako se uveče, pre spavanja, detaljno ne opere/očisti koža. Kako bi sprečili nastanak teških akni i potkožnih bubuljica trebalo bi čistiti lice dva puta dnevno, najbolje ujutro i uveče.