Skloni smo da na lice nepromišljeno stavljamo neke stvari koje mu, blago rečeno, nikako ne prijaju. Teško je to izbeći, posebno ako popularna mudrost još nije uhvatila korak sa naukom. Stručnjaci kažu da neke proizvode i sastojke treba da držimo podalje od lica, a u nekim slučajevima i od kože. Tu su i neki koji bi za nas mogli da budu iznenađenje.
Pasta za zube
Mnogi veruju da će pasta za zube dezinfikovati i osušiti akne. Ovaj mit tvrdoglavo opstaje, bez obzira na upozorenja dermatologa.
Pretpostavka da je pasta za zube odlična za akne proizašla je iz činjenice da mnoge paste za zube sadrže triklosan, sastojak koji se koristi u širokom spektru sapuna i proizvoda za čišćenje kako bi se sprečio rast gljivica i bakterija. Međutim, pored opšte zabrinutosti oko alergija i otpornosti bakterija, triklosan može da ošteti endokrini sistem.
– Pasta za zube može naneti više štete nego koristi, jer sadrži sastojke koji jačaju gleđ, izbeljuju zube, smanjuju kamenac i sprečavaju karijes. Ti sastojci nisu bezbedni ni blagi za kožu, posebno kožu lica – kaže dr Samantha Stein. Samim tim pasta za zube može pogoršati akne.
Umesto ovoga dr Stein za akne preporučuje korišćenje 1-procentne salicilne kiseline ili 2,5-procentni benzoil peroksid.
- Salicilna kiselina je beta-hidroksi kiselina koja se obično koristi za hemijski piling. Odlično otpušava pore, a ima i antiinflamatorna i antibakterijska svojstva.
- Benzoil peroksid je antibiotik koji se bori protiv bakterija i upale.
Ako je akna izuzetno velika ili bolna, dr Stein savetuje da se obratite lekaru iz dva razloga:
- važno je da budete sigurni da je bubuljica zaista bubuljica, a ne nešto što može biti zabrinjavajuće, kao što je folikulitis ili čir.
- Ako je bubuljica ozbiljna, možda će biti potrebna injekcija kortizona ili antibiotika.
Vodonik peroksid (hidrogen)
Dr Stein objašnjava da se vodonik peroksid na ranama koristi jer ima antiseptička svojstva, pa je za mnoge logičan zaključak bio da mora biti odličan i za akne. Međutim, upotreba vodonik peroksida na koži nije nimalo dobra.
– Pored borbe protiv loših bakterija, vodonik peroksid bori se i protiv dobrih bakterija na koži. A te dobre bakterije potrebne su nam za jaku kožnu barijeru i njeno normalno funkcionisanje. Osim toga, on iritira kožu i izaziva crvenilo i upalu – objašnjava dr Stein
Hidrogen može da se koristi za čišćenje rana, mada dr Stein preporučuje blago ispiranje sapunom i vodom, a zatim nanošenje vazelina. „Vazelin sadrži vrlo malo iritansa ili alergena i pomoći će da se obnovi kožna barijera,” objašnjava dr Stein. Ona dodaje da ne mora obavezno da se koristi antibakterijski lek.
Mirisi
Za razliku od paste za zube i vodonik peroksida, postoje slučajevi kada je upotreba proizvoda ili sastojka sa mirisom u redu. Ali kao opšte pravilo, dr Stein preporučuje svojim pacijentima da se odluče za proizvode bez mirisa.
– Ne kažem da ih nikada ne koristite, ali mirisi stvarno mogu da budu čest uzrok kontaktnih alergija – objašnjava ona. Ničija kožna barijera nije savršena. Ali, bez obzira na tip ili stanje kože uvek je bolje koristiti sredstva bez mirisa, jer oni mogu da uđu u barijeru kože i izazovu iritaciju.
Osim ovoga, mirisi nisu dobar izbor za kožu i zbog još nekoliko razloga:
- mirisi mogu da oksidišu u iritantnije sastojke nakon što ih nanesete na kožu
- područja na koja se nanosi miris mogu biti osetljivija na sunce, što može izazvati opekotine od sunca, rak kože i fotostarenje
- kod osoba sa alergijom na miris, posebno ako je u proizvodu kao što je dezodorans, može izazvati hiperpigmentaciju u naborima kože
Zato kada je reč o nezi kože i kozmetike, prednost treba da budu proizvodi koji se opisuju kao „hipoalergeni”, „bez mirisa”, „preporučeni od strane dermatologa” ili namenjeni osetljivoj koži.
Onima koji parfeme svakodnevno koriste, dr Stein preporučuje da ga prskate na odeću umesto na kožu. Ako želite da ga stavite na kožu, nanesite ga na zglobove, gde je manje verovatno da ćete biti izloženi suncu.
Neomicin i polimiksin B
Neomicin i polimiksin B su antibiotici koji se mogu koristiti odvojeno ili u kombinaciji za lečenje bakterijskih infekcija kože. Dr Stein kaže da ih treba izbegavati, jer često izazivaju alergijski kontaktni dermatitis.
– Nije opasno koristiti neomicin ili polimiksin B. Verovatno smo ih svi koristili. Ali ja upućujem pacijente da umesto njih koriste običan vazelin. Nema razlike u lečenju između njih i mnogo je manji rizik od alergijske reakcije na vazelin – kaže dr Stein.
Piling od soli i šećera
Pilinzi od soli i šećera su sada veoma moderni.
– Ove granule koriste se za piling i uklanjanje mrtvih ćelija kože. Ali one mogu da izazovu male mikrorupture u barijeri kože, čineći je podložnijom upali i iritaciji. U te rupture mogu ući i bakterije, tako da bi trebalo izbegavati takve vrste pilinga, posebno na licu – upozorava dr Stein.
Ovi pilinzi obično su mirisni i obojeni, što je idealno za iritaciju. Takođe, dr Stein dodaje da mogu da uklone prirodna ulja, ugrožavajući barijeru kože i čineći je podložnijom gubitku vode. Rezultat je suva, osetljivija koža.
Pre nego što se odlučite za piling lica, dr Stein predlaže da o tome razgovarate sa dermatologom.
