Život porodice Babić, koju čine Jelena (46) i Dejan (48) iznenada je promenio jedan naizgled običan dan. Ovi dobri, vredni i verujući ljudi odjednom su se suočili sa nečim o čemu nisu mogli da sanjaju ni u najstrašnijim snovima. Danas je jedino što im preostaje nadljudska snaga, nada, vera u Boga i ljudsku dobrotu. Toga još imaju, na sreću…
Kako je došlo do tragedije u kojoj je Dejan ostao nepokretan
– Dejan je pao sa trešnje prošle godine 3. jula. Bio je to jedan običan letnji vikend. Otišli smo u njegovo rodno selo Vlasovo i on se popeo na drvo da nabere nekoliko plodova. Pukla je grana pod njim i pao je na glavu. Tom prilikom je povredio vratne pršljenove koji su oštetili kičmenu moždinu na mestu gde su vitalni životni centri, kao i centralni motorni neuron. Zahvaljujući hitnoj operaciji koju je u Univerzitetskom Kliničkom centru u Beogradu obavio doktor Slaviša Zagorac. Dejan je preživeo pad, ali je ostao nepokretan. Na svu sreću, moždina nije potpuno prekinuta, što ostavlja prostor nadi da se može oporaviti. Dijagnoza je kvadriplegia spastica. Nažalost, ja sam jedina koja se bori za supruga u ovoj životnoj bici. Svi mi imamo porodice i prijatelje, ali kad se dogode neke nesvakidašnje tragedije, neretko ljudi ostaju prepušteni sami sebi i Božijoj milosti – priča Jelena Babić, profesor engleskog jezika u razgovoru za eKlinika portal.
Prognoze i šanse za oporavak
Posle kliničkog i banjskog lečenja, Dejan boravi u stanu. Potrebna mu je dvadesetčetvoročasovna nega, koja pored opšte nege podrazumeva i medicinsku pomoć, jer nosi kateter i ima sve rizike koje ima jedan ležeći pacijent. Nažalost, Jelena i Dejan sve troškove snose sami. Predlog lekara je intenzivna fizikalna terapija i banjsko lečenje, kako bi preostali neoštećeni neuroni iz kičmene moždine preuzeli funkcije onih koju su stradali. Prognoze je, po njihovim tvrdnjama, nezahvalno davati, jer sve zavisi od upornosti pacijenta, psihičke snage i stepena povrede.
Na bazi informacija koje ima od strane lekara, Jelena kaže da je oporavak u ovakvim slučajevima veoma dug. Zahteva vreme, strpljenje i mnogo rada. Tu su i bolovi koje Dejan, nepokretan, konstanto trpi.
Jelena i Dejan veruju u bolje dane i ljudsku empatiju Foto: Jelena Babić/privatna arhiva
Kako njihov život izgleda danas kada je Dejan potpuno nepokretan
– Posle nesreće naš život nije ni nalik onome koji smo vodili pre toga. On je bio građevinski radnik, vredan i fizički veoma sposoban. Svi u poslu su ga cenili zbog brzine, preciznosti i poštenja. Zdravstveni karton mu je bio prazan. Bio je zdrav kao dren i uvek aktivan. Mnogo planova i projekata koje je uspevao da završi. Sada ne može ni da se počeše kad ga negde zasvrbi. Ja sam profesorka engleskog, pre četiri godine sam otvorila svoju malu školu jezika, tako da sam cele godine morala da radim jer nam je moja škola bila jedini izvor prihoda, pošto je on ostao bez ičega. Građevinci to znaju, nema posla, nema para – ne žali se Jelena, već samo nabraja gorke činjenice.
Zahvalna za život i spremna na žrtvu samo da mu bude bolje
Žongliranje između posla i obaveza oko Dejana potpuno Jelenu je potpuno iscrpelo i uticalo i na njeno zdravlje. Naravno, nema ni trenutka predaha: nema odlaska na kafu, slobodnog vremena… Nema ničega od onoga što svi smatraju običnim životom. Nema mogućnosti da, recimo, odu u šetnju parkom, ili u bioskop.
Ne žali se ova divna hrabra žena. Kaže da će sve podneti, samo da Dejanu bude dobro. Zahvalna je Bogu što je preživeo, a i što joj je kroz žrtvu koju podnosi pružio šansu sa bude bolji čovek.
Pomoć za Dejanovo lečenje putem fondacije „Budi human“
Ima nade za Dejana i za budućnost o kojoj su sanjali
– Naša najveća želja je da Dejan ponovo ustane na svoje hitre noge i prohoda, da možemo da živimo običan skroman život kao većina porodica u Srbiji. Pa da jednog dana imamo i dete koje smo pre nesreće toliko želeli. Znamo da živimo u takvom vremenu i prostoru gde je mnogo bolesnih i siromašnih. To je ceo jedan svet o kome nismo ništa znali pre Dejanovog pada, ali sada smo deo njega i to nam je neka vrsta utehe, jer bar znamo da nismo jedini koji se bore za život. Bedna uteha, neko će pomisliti, ali i to je nešto. Molimo vas da, ako niste u mogućnosti više, pošaljete poruku sa brojem 1535 na 3030 da bismo svi zajedno skupili sredstva za terapije bez kojih ne postoji šansa da će se Dejan oporaviti – zahvalna je Jelena Babić iz Beograda.
Deki nas samo jako podrška od bosko milos milijana jelena