Kijanu Rivs (Keanu Reevs) je cenjeni holivudski glumac, poznat i po svom nimalo glamuroznom načinu života. On je pozitivan, ljubazan, prirodan i pre svega empatičan. Život ga je nemilosrdno „šibao“ na raznim poljima, a brojni izazovi verovatno su doprineli da bude više običan čovek nego zvezda. Disleksija je samo jedan od njih.
Kako je disleksija uticala na Rivsovo školovanje
Njegov put ka zvezdama imao je težak početak, delom i zbog disleksije. Rivs nikada nije bio naročito dobar u školi, što je i sam priznao.
– Bio sam previše nestašan i prečesto govorio šta mi padne na pamet. Nisam bio najdisciplinovaniji učenik u školi – nije krio glumac.
Izbačen je iz jedne od škola koje je pohađao (išao u ukupno četiri), nakon čega je pokušao da se posveti sportskoj karijeri, sanjajući da postane profesionalni hokejaš. Međutim, strast prema glumi na kraju mu je donela svetsku slavu.
– Zbog disleksije i zato što sam imao problema s čitanjem, nisam dobro učio. Nisam završio srednju školu. Počeo sam da glumim sa 9 godina i to mi je bio način da se nosim s činjenicom da se nisam uklapao u društvo – ispričao je Rivs za magazin Handbag.
Disleksija i problemi sa čitanjem i učenjem: Kako ih je prevazišao čuveni glumac
U tinejdžerskom periodu života, sa 15 godina, Rivs je shvatio da ljubav i strast prema glumi može da pretvori u nešto više. Uprkos teškoćama s čitanjem, voleo je Šekspira. U jednom intervjuu je izjavio:
– Obožavam Šekspira. Kada sam imao 18 godina, glumio sam u „Romeu i Juliji“ na sceni. Veoma je opuštajuće kada ga čitate naglas. Probajte. Hamleta zaista obožavam – objasnio je glumac kako se nosio sa teškoćama u čitanju i pored dijagnoze koju ima.
Pored toga, mišljenja je da ga je disleksija možda učinila i vizuelnijim i fizički ekspresivnijim nego verbalnim, što je savršeno za scensko i filmsko izvršavanje glumačkih zadataka. Iako su ti izazovi teški, dodatno su oblikovali Rivsa u osobu kakva je danas.
Teško detinjstvo, mladost i dalja životna iskušenja
Izvanredna glumačka ostvarenja na pozorišnim daskama odvela su ga do filmskog platna, što je rezultiralo ulogama u visokobudžetnim blokbasterima. Pored toga, posvetio se i humanitarnom radu, podržavajući brojne organizacije koje se bave istraživanjem raka. No, ni empatija nije došla slučajno.
Otac narkoman i diler droge, majka striptizeta, promiskuitetnog načina života… Rođena sestra Kim je 1991. godine obolela od leukemije, a Kijanu joj se u potpunosti posvetio, prodao svoju kuću i kupio novu, kako bi bili bliže jedno drugom. Kuvao je za sestru, brinuo o njoj, svakodnevnim potrepštinama, čistio… Na sreću, uspela je da se izleči ali su ti dani neizvesnosti ostavili traga i na glumca i na nju.
Gledao je smrti u oči nekoliko puta, što na snimanjima filmova, što u vožnji motora. Prilikom jedne nezgode izvađena mu je slezina. Priznao je da je često mislio o smrti. Godine 1993. glumac je izgubio najboljeg prijatelja, glumca Rivera Feniksa, koji se predozirao. To mu je veoma teško palo.
Rivsova najveća podrška, devojka Alexandra Grant, konceptualna umetnica Foto: Shutterstock
Smrt deteta i supruge: Kako nastaviti dalje i pronaći motiv?
Pet godina kasnije, ušao je u vezu sa glumicom Dženifer Simi. Već sledeće godine Dženifer je ostala u drugom stanju. Međutim, kako se njihova devojčica, koju su nazvali Ava Arčer Rivs rodila prevremeno, ubrzo je umrla.
Smrt ćerke snažno je uticala na oboje. Svako se na svoj način borio sa tugom i gubitkom, ali kako Dženifer nije mogla da se izbori sa depresijom, par se rastao. Ostali u prijateljskim odnosima.
Sledeći veliki bolni udarac Rivs je doživeo 18 meseci kasnije, kada je Dženifer poginula u saobraćajnoj nezgodi. Ona i glumac su navodno obnovili vezu neposredno pre njene smrti, preneo je „Hellomagazine„. Pet godina nakon smrti supruge smogao je snage da prizna da više nikada nije bio isti posle tog tragičnog gubitka.
Da li tuga prolazi?
– Tuga nikada ne prestaje, samo menja oblik. Ljudi su u zabludi da možete da se nosite sa tim i kažete da je prošlo i da je bolje. Greše – rekao je tada.
Upkos svemu, smogao je snage da nastavi dalje, da živi i radi kroz uloge za pamćenje, humanitarno angažovanje i pomoć običnim ljudima. Donirao je ogromna novčana sredstva fondacijama za borbu protiv leukemije i drugih karcinoma. O tome retko priča, a odavno već ne smatra se čudom ako na ulici sretnete poznato lice kako sedi na betonu sa beskućnikom i priča sa njim. Pogledajte bolje, možda mu društvo pravi neobični holivudski junak, koji je nadu za život pronašao u humanim delima.
