Mislila je da je ujed pauka bezazlen, a nekoliko dana kasnije borila se za život

Veče pored logorske vatre završilo se hematomom, infekcijom rane, odumiranjem dela tkiva i boravkom na intenzivnoj nezi. Britagne Miller, majka četvoro dece iz Kanzasa, preživela je iako joj je, prema njenim rečima, saopšteno da bi mogla da živi još svega nekoliko dana. Njena priča predstavljena je kao slučaj žene koju je zamalo ubio ujed otrovnog pauka. Dostupni podaci, međutim, otkrivaju mnogo složeniju medicinsku sliku.

Porodični odlazak na kampovanje u američkoj saveznoj državi Kanzas za Britagne Miller pretvorio se u višenedeljnu borbu za život. Ona je ispričala da je, dok je sa suprugom i decom sedela pored logorske vatre u državnom parku Cheney, primetila nekoliko paukova koji su se kretali po njenim nogama i telu.

Na koži su ostali tragovi za koje je pretpostavila da su ujedi, ali u početku nije bilo znakova koji bi nagoveštavali koliko će njeno stanje postati ozbiljno. Nekoliko dana kasnije, jedno mesto na listu počelo je naglo da otiče, menja boju i postaje veoma bolno.

Pauk nije pronađen niti stručno identifikovan, zbog čega nije moguće potvrditi koja vrsta je bila u pitanju.

Veliki hematom zahtevao je operaciju

Četiri dana posle kampovanja, promena na potkolenici izgledala je kao velika i bolna modrica. Miller je bol opisala kao snažno pečenje i probadanje koje se širilo niz nogu prema stopalu.

Početkom juna primljena je u bolnicu u Vičiti, gde su lekari ustanovili da se u njenoj potkolenici formirao veliki hematom. Prema navodima porodice i američkih medija, tokom operacije uklonjeno je gotovo 300 mililitara nakupljene krvi, a u ranu je postavljen dren.

Važno je napomentui da hematomi nastaju kada krv izađe iz oštećenog krvnog suda i nakupi se u okolnom tkivu. Mogu se pojaviti posle povrede, hirurške intervencije ili oštećenja krvnog suda, ali su češći i mogu biti obimniji kod osoba koje imaju poremećaje zgrušavanja krvi, bolesti jetre ili koriste lekove koji utiču na zgrušavanje.

Postojeće bolesti dodatno su otežale njeno stanje

Miller je i pre hospitalizacije imala oštećenje jetre i dva poremećaja povezana sa zgrušavanjem krvi, otkrivena tokom jedne od trudnoća. Njihovi tačni nazivi i medicinski nalazi nisu javno saopšteni.

Ovaj podatak je važan jer jetra proizvodi brojne proteine neophodne za normalno zgrušavanje krvi. Kod ozbiljnog oboljenja jetre može se povećati opasnost od krvarenja, nastanka velikih hematoma i komplikacija tokom operacije. Pojedini poremećaji zgrušavanja, sa druge strane, mogu povećati sklonost ka stvaranju tromba. Bez uvida u medicinsku dokumentaciju nije moguće utvrditi koji su mehanizmi postojali kod ove pacijentkinje.

Nakon prve operacije njeno stanje se dodatno zakomplikovalo. Prema navodima porodice, rana se inficirala, a došlo je i do nekroze, odnosno odumiranja dela tkiva. Zbog toga su bile potrebne dodatne intervencije i primena antibiotika.

Miller je provela deset dana na odeljenju medicinske intenzivne nege, a zatim je lečena i na kardiološkoj intenzivnoj nezi. Dobijala je transfuzije krvi, plazmu, trombocite, krioprecipitat, antibiotike i drugu potpornu terapiju.

Funkcija njene jetre bila je ozbiljno narušena. Miller je lokalnim medijima rekla da joj je saopšteno da bi mogla da živi od nekoliko dana do mesec dana. Ipak, uspela je da preživi akutnu krizu i nastavi lečenje.

Da li ju je ujeo smeđi pauk samotnjak

Stručnjaci koje su kontaktirali američki mediji pretpostavili su da je možda bila reč o smeđem pauku samotnjaku (Loxosceles reclusa), vrsti rasprostranjenoj u Kanzasu i drugim delovima centralnog i južnog područja SAD. Ipak, za to nema potvrde.

Pouzdana dijagnoza zahtevala bi da je pauk viđen u trenutku ujeda, a zatim uhvaćen i identifikovan. To se veoma retko događa. Dijagnoza se zato često postavlja na osnovu izgleda kožne promene i okolnosti u kojima je nastala, ali veliki broj drugih stanja može da liči na ujed pauka.

Slične promene mogu izazvati bakterijske infekcije kože, ujedi drugih insekata, zapaljenje krvnih sudova, poremećaji cirkulacije i određene kožne bolesti.  Smeđi pauci samotnjaci nisu agresivni i ne napadaju ljude u rojevima. Najčešće ujedaju kada ostanu pritisnuti između kože i odeće, obuće ili posteljine. Vole mirna, tamna i zaklonjena mesta, kao što su kutije, podrumi, tavani, garaže, naslagana drva i prostor ispod kamenja ili kore drveta.

Zbog toga je tvrdnja pojedinih medija da je Miller „napao roj otrovnih paukova“ medicinski i biološki neutemeljena.

Većina ujeda ne dovodi do teškog trovanja

Većina ujeda smeđeg pauka samotnjaka izaziva blagu, lokalnu reakciju ili prolazi gotovo neprimećeno. Mogu se pojaviti crvenilo, peckanje i bol, dok se kod manjeg broja ljudi razvija ozbiljnije oštećenje kože i potkožnog tkiva.

Promena se ponekad pogoršava tokom nekoliko dana. U njenom središtu može nastati tamnija zona, a zatim rana sa nekrozom. Lečenje je uglavnom usmereno na negu rane, ublažavanje bola i praćenje mogućih komplikacija. Antibiotici se ne koriste automatski posle svakog ujeda, već kada postoje znaci bakterijske infekcije.

Mnogo ređe dolazi do sistemskog loksocelizma, stanja u kojem dejstvo otrova nije ograničeno samo na kožu. Mogu se javiti povišena temperatura, mučnina, osip, slabost, razgradnja crvenih krvnih zrnaca, poremećaji zgrušavanja, oštećenje mišića i bubrega. Teške sistemske reakcije češće su opisane kod dece, ali su moguće i kod odraslih.

Sama težina promene na koži ne mora da pokaže da li će se razviti sistemske komplikacije. Zbog toga je važno pratiti i opšte stanje osobe.

Infekcija nije isto što i dejstvo paukovog otrova

U medijskim izveštajima često se mešaju posledice otrova i bakterijska infekcija. To su dva različita procesa.

Otrov smeđeg pauka samotnjaka može neposredno da ošteti tkivo, ali bakterijska infekcija nastaje kada se u rani razmnože mikroorganizmi. Sekundarne infekcije mogućeg ujeda nisu pravilo. Mogu se razviti naknadno, naročito ako postoji otvorena rana, nekrotično tkivo, hirurška intervencija ili zdravstveno stanje koje otežava oporavak.

U slučaju Britagne Miller infekcija je, prema dostupnim informacijama, otkrivena nakon operacije. Bez kompletne medicinske dokumentacije nije moguće utvrditi odakle je potekla, da li je bila neposredno povezana sa prvobitnom promenom i koliko je doprinela pogoršanju funkcije jetre.

Kada mogući ujed zahteva hitan pregled

Mesto mogućeg ujeda najpre treba oprati vodom i sapunom. Može se staviti hladna obloga, ali led ne treba prislanjati direktno na kožu. Zahvaćenu ruku ili nogu poželjno je držati podignutu. Ako je bezbedno, pauka je korisno fotografisati ili sačuvati u zatvorenoj posudi radi identifikacije. Ne treba ga hvatati golim rukama.

Lekarski pregled potreban je ako se bol i otok pojačavaju, promena brzo širi ili koža postaje plava, ljubičasta ili crna.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako se pojave:

• povišena temperatura i izrazita slabost
• taman ili krvav urin
• žutilo kože ili beonjača
• ubrzan rad srca ili otežano disanje
• osip koji se širi po telu
• vrtoglavica, konfuzija ili gubitak svesti
• krvarenje koje se teško zaustavlja
• naglo pogoršanje opšteg stanja

Slučaj Britagne Miller pokazuje koliko ozbiljan može postati naizgled lokalni problem kod osobe koja već ima teške hronične bolesti.  Drago nam je da se borba, bez obzira na prognoze, završila njenom pobedom.

(eKlinika.rs/news.com.au)