Marija Filipović (11) iz Novih Karlovaca se na prvi pogled ne razlikuje od bilo koje devojčice. Njen osmeh je očaravajući, oči krupne, vesele i radoznale. Ima najbolju drugaricu Danicu o kojoj priča sa velikom ljubavlju. Obožava košarku, a fudbal, kaže, još više. Marija, međutim, sada ima i nešto što će joj pomoći da bude još brža, i da skače bolje, jače, više i dalje – dinamičku protezu za nogu.
Počelo bolom u peti, završilo se amputacijom dela noge
Jednog jutra se probudila sa bolom u peti. Najpre, priča nam, lekari nisu pronašli ništa. Bolovi su se nastavili, pa je zbog toga tri meseca kasnije nastavljeno sa ispitivanjima. Tumor je zahvatio celu petu i Marija je ostala bez dela noge. Šok je blaga reč za opis situacije sa kojom se u tom trenutku suočila njena porodica.
– Ja sam tada bila mala da bih mogla da shvatim, da budem svesna šta stvarno znači „tumor“. Mama, tata i sestra su bili sve vreme sa mnom i bili mi velika podrška. Imala sam operaciju, trpela velike bolove. Posle toga sam imala 14 hemoterapija. Ipak, dobro je prošlo, pregurala sam sve to kako treba – sa osmehom, ali i smirenošću koja ne može a da vas dobro ne protrese i ne zamisli, priča za eKlinika portal Marija Filipović.
Obožava školu, druženje i crtanje, a kad poraste, biće…
Sagovornica našeg portala voli da ide u školu i da se druži sa vršnjacima. Posebno voli da slika. Kaže nam da se druga deca, drugari iz škole, lepo ponašaju prema njoj. Samo im je na početku škole i prvog razreda malo bilo čudno jer nisu navikli na tako nešto. Sada i ne primećuju. Najveća Marijina podrška je njena najbolja drugarica Danica.
Zanimalo nas je da li ima neke planove i kako sebe vidi u budućnosti. Odgovorom nas je malo iznenadila i opet zadivila, ovog puta odlučnošću:
– Volela bih da idem u medicinsku školu. Mama, i mnogi drugi kažu da je to malo čudno posle svega što sam prošla, ali ja kažem da baš zbog toga i nije. Jednostavno sam to zavolela. Inače, i moja starija sestra ide u medicinsku školu – priča nam Marija.
Nataša Kovačević kao motiv
U Nataši Kovačević, sportskoj i životnoj heroini, Marija vidi mnogo više od nekoga ko ima isti problem. Zahvalna joj je na motivaciji koju je od nje dobila kada joj je to bilo najvažnije, u bolnici.
– Nataša je došla kod nas u posetu, podržala nas sve, a meni je tada bilo mnogo lakše. Shvatila sam kako život može da ide dalje, da moram da mislim samo na dobro, i da će i biti sve bolje. Kada sam dobila prvu protezu to mi je bilo u glavi, a tek sada, sa ovom novom, gledajući Natašu i njenu hrabrost, znam da će sve biti u redu – zadivljuje sve oko sebe jednostavnošću, a pre svega pozitivnim stavom ova hrabra devojčica.
Život sa dinamičkom protezom neuporedivo kvalitetniji i sa više mogućnosti
Svoju prvu protezu dobila je u specijalnoj bolnici „Rudo“, a sledeću kod drugog protetičara. Sada, zahvaljujući fondaciji „Nataša Kovačević“ i dobrim ljudima koji su donirali sredstva, njen život ima još jedan, dodatni kvalitet. Dinamička proteza koju je dobila joj mnogo pomaže, posebno za funkciju stopala. Dizajnirana je tako da onome ko je nosi daje više mogućnosti.
– Stvarno mi je sa njom mnogo lakše, udobnije. Mogu da je nosim duže i pokretljivija je. Mogu čak i da vozim rolere. Kako mnogo volim fudbal, sada jedva čekam lepše vreme, i stalno ću biti napolju. Zahvalna sam Nataši i drugim dobrim ljudima što čine da deca kojoj su potrebne ove proteze koje su jako skupe, žive kvalitetnije – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal Marija Filipović.
Marija Filipović sa Natašom Kovačević i Asmirom Kolašincem, promoterom akcije „Da sva deca skaču“
Fondacija „Nataša Kovačević“ kroz akciju „Da sva deca skaču“ obezbedila dve dinamičke proteze
U prethodna četiri meseca, Fondacija „Nataša Kovačević“ je prikupljala sredstva za projekat „Da sva deca skaču’’. Cilj je da se deci koja su zbog povrede ili usled bolesti ostala bez noge, obezbede dinamičke proteze.
– Cena proteza je izuzetno visoka i u rasponu je od 650.000 do 1.400.000 dinara. Budući da se u detinjstvu najviše raste i razvija se telo, troškovi zamene proteze su finansijski teret koje mnoge porodice ne mogu da podnesu – reči su Nataše Kovačević, košarkašice i osnivača Fondacije. Neumorni borac na terenu i van njega, posle nesreće koja ju je zadesila 2013.godine, sada svoju nepresušnu energiju koristi kako bi pomogla onima koji su, baš kao i ona, ostali bez noge. Najvažnija su joj, kako kaže, deca, i to da žive što normalnije, igraju se, skaču, bave sportom.
Pored Marine Filipović, uslove Medicinske komisije Fondacije „Nataša Kovačević“ za dobijanje dinamičke proteze zadovoljila je i Petra Marković iz Paraćina.
