Ramonda (Ramonda Serbica), biljka poznata i kao srpska i Natalijina ramonda, zapravo je zimzeleni žbun. Ramonda se koristi kao ukrasna biljka, ali postoje zapisi i o korišćenju u narodnoj medicini. Njenim potencijalnim zdravstvenim koristima bave se i istraživanja novijeg datuma, od kojih bi jedan projekat sprskih naučnika mogao u budućnosti da opravda epitet revolucionarnog.
Serbica Ramonda: Karakteristike biljke
Ramonda ima kraću, drvenastu smeđu stabljiku sa listovima pri tlu i ljubičastim cvetom u čijem „srcu“ je žuta krunica. Stanište su joj brdoviti, odnosno stenoviti predeli, žbunje i šikare. Izuzetno je atraktivna zbog nežne, ali ujedno ekspresivne boje, pa je rado korišćena kao ukrasna biljka u parkovima, baštama i balkonima. Ramonda serbica se koristi kao ukrasna biljka u baštama i parkovima. Postoje zapisi, ali i klinička istraživanja koja su proučavala potencijalne medicinske efekte na ljudsko zdravlje.
Poznata je i kao „biljka feniks“, koja zbog retke sposobnosti rehidratacije može doslovno da se „vrati u život“. Raste u Srbiji, Grčkoj i Makedoniji, ugrožena je i spada u zaštićene biljne vrste. U narodu je još poznata i kao „vaskršnji cvet“ iz dva razloga: cveta u vreme Vaskrsa, a oživljava nakon dugog perioda suše.
Jedno od imena dobila je po kraljici Nataliji, a u botaniku i literaturu prvi je uvrstio Josif Pančić.
Ramonda i novija istraživanja: Od drevne endemske biljke do efikasnog medikamenta
Ramonda se prema ranijim zapisima travara i narodnih lekara koristila kao pomoć kod groznice, glavobolje i kožnih bolesti. Medicina je, međutim, danas otišla neuporedivo dalje u ispitivanju potencijalnih zdravstvenih koristi ramonde, u čemu predano učestvuju i srpski naučnici. Naime, stručni istraživački tim naših naučnika okupljenih u projektu LEAPSyn-SCI, ima za cilj da pomoću LEA proteina akumuliranih u listovima ramonde u periodu suše smanji agregaciju sinukleina.
Ovaj proces se smatra jednim od početnih koraka razvoja pojedinih ozbiljnih neurodegenerativnih oboljenja. Praktično, u istraživanju u okviru programa „Promis“ finansiranom od strane Fonda za nauku, prvi put su upravo iz srpske ramonde proizvedeni LEA proteini.
Srpska ramonda i nada za obolele od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
U osnovi Alchajmerove i Parkinsonove bolei, najzastupljenijih teških neurodegenerativnih oboljenja jeste mehanizam agregacije alfa-sinukleina u oblik nerastvorljivih, amilodnih vlakana. Iako postoje brojna istraživanja sa ciljem indentifikaciju malih molekula koji bi sprečili agregaciju alfa-sinukleina proces imunoterapije amiloidnih vlakana, adekvatan medikament još uvek nije pronađen. Otkrivanje efikasne terapije koja bi uticala na ovaj mehanizam, saglasni su naučnici, jeste bolje razumevanje agregacionih puteva alfa-sinukleina, njegove osnovne i izmenjene biološke funkcije.
U ranijim izjavama za medije, dr Marija Vidović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i vođa projektne studije, rekla je da je projekat i zasnovan na fenomenu biljaka „vaskrsnica“, koje imaju sposobnost da prežive u dugim periodima bez vode, koje se nakon rehidratacije ponovo vraćaju u život.
Naučnica je pojasnila da upravo nedostatak vode, odnosno dehidratacija narušava strukturu proteina i lipida, a to dovodi do gubitka integriteta i ćelijske funkcije. Prema njenim rečima, takozvani LEA proteini se pojačano proizvode upravo u listovima biljaka vaskrsnica, kakva je i srpska ramonda. Tako se sprečava agregiranje važnih proteina i gubitak njihove funkcije.
U čemu je moguća revolucionarnost ovog projekta
Kako i pored neprekidnih napora naučne stručne zajednice tačan uzrok a ni lek za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest nisu definisani, aktuelne terapijske opcije služe ublažavanju posledica, umanjenju simptoma, kao i produžavanju funkcionalnosti obolelih
– Pristup korisšćen u LEAPSyn-Sci projektu je inovativan i predstavlja mogućnost otvaranja nove dimenzije razvijanja terapeutskih pristupa za terapije protiv Parkinsonove bolesti. Potencijal LEA proteina da spreči agregaciju alfa sinukleina je potpuno neistražen i prvi put predložen ovim projektom srpskih naučnika. Najpre će se pod zadatim eksperimentalnim uslovima ispitati interakcija ova dva proteina a nakon toga će se otvoriti mogućnost za testiranje na veštačkim sistemima i kulturama ćelija – izjavila je dr Vidović.
Naučnica je istakla i da je sprski tim lekara definisao sekvence gena koji kodiraju LEA proteine iz srpske ramonde.
Srećna sam što se neko bavi Ramondom kojom sam fasciniran iz vremena davnih 90tih kada sam je prvi put pronašla u herbarijum Josifa Pančića tog izuzetnog naučnika koji se, recimo 14 puta popeo – od podnožja do vrha Kopaonika, koji je pronašao mnoge retke vrste biljaka …
Po njemu sam imala novinarsku radionicu i pečat Ramonda serbica.
Hvala naučnicima!