Opioidni lekovi mogu da imaju dugotrajne neželjene efekte, a uz to, receptori za uklanjanje bola iz njih utiču na efikasnost prirodno proizvedenih opioida u telu. Nova istraživanja bave se time da li će neki sastojci, pre svih opiodin, moći na prirodan način da pomognu u lečenju hroničnog bola izuzetno značajna. Istražuje se i dejstvo konolidina, takođe pronađenog u cvetovima, koji, prema prvim rezultatima, vezuje samo jedan receptor za eliminaciju bola, ali ima i neuporedivo manje neželjene efekte u odnosu na medikamente.
Kako deluju opiodni lekovi
Pored prirodno proizvedenih proteina u telu, koji se nazivaju opioidni peptidi, postoje i opioidni analgetski lekovi. U njih spadaju morfijum i oksikodon, koje često srećemo u terapiji protiv jakih hroničnih bolova. Razlika između opioida i drugih lekova protiv bola je u tome što uz perceptivnu, utiču i na emocionalnu komponentu bola. Ostali analgetici, neopioidni i alternativni, otklanjaju samo fizički osećaj bola.
Ovi lekovi su izuzetno efikasni i oni ublažavaju čak i bol najjačeg intenziteta (infarkt miokarda, bol usled kancera, opekotine, frakture i traume). Oni nemaju takozvanu gornju granicu efikasnosti, što znači da doza može da se povećava, sve dok se bol ne otkloni, međutim, ogromne doze u praksi nose i neželjeni efekte. Opioidni analgetici mogu da izazovu fizičku zavisnost, ali ne i psihičku, osim ako se prekorače terapijske doze. Takođe, postepeno isključivanje ovih lekova može da spreči pojavu apstinencijalnog sindroma, pa se takav tretman i preporučuje.
Traženje alternative za opiodne analgetike
Ipak, važno je reći da ovi medikamenti, koji oponašaju funkciju opioidnih peptida, ipak mogu da izazovu respiratorne probleme, zatvor i mučninu, a u ekstremnim slučajevima može doći i do fatalnog ishoda zbog predoziranja.
Naučnici iz grupe za imuno-farmakologiju i interakteromiku Luksemburškog instituta za zdravlje (LIH) i Centra za otkrivanje lekova pri RTI International u Severnoj Karolini sproveli su zajedničkim snagama ovo istraživanje i, kako kažu, ima osnova za optimizam. Studija je pokazala da jedinjenje biljnog porekla konolidin može da deluje na povećanje aktivnosti opioidnih peptida u regulisanju bola, sugerišući da bi ovaj način mogao biti sigurnija i bolja alternativa opioidnim lekovima.
Opioidi i opioidni receptori
U našem telu, opioidni peptidi u interakciji su i vezuju se za klasične opioidne receptore. Postoje četiri vrste klasičnih opioidnih receptora, koji se uglavnom nalaze u centralnom i perifernom nervnom sistemu. Interakcija između opioidnih peptida i klasičnih receptora pokreće kaskadnu reakciju signalnih funkcija proteina koje na kraju dovode do ublažavanja bola.
Međutim, kada su isti istraživači iz LIH radili na navedenoj studiji, identifikovali su i jedan atipični opioidni receptor nazvan ACKR3. On se takođe vezuje za opioidne peptide, ali umesto da dovodi do ublažavanja bola, on faktički zarobljava peptide i sprečava ih da se vežu za bilo koji od klasičnih receptora, čime potencijalno sprečava i modulaciju bola. Otkriveno je i da je ACKR3 receptor aktivan na visokom nivou u ključnim regionima mozga, koji su važni centri opioidnih aktivnosti. Istraživački tim opisao je ovaj receptor kao „opioidni čistač“ zbog njegove sposobnosti da „zarobi“ opioide koji se javljaju u prirodi, pre nego što stupe u interakciju sa klasičnim opioidnim receptorima u telu.
Konolidin, ključni molekul za bol
U okviru ove studije veća pažnja je posvećena i konolidinu, molekulu koji je prisutan u kori cveta i koji se često koristi u tradicionalnoj kineskoj, ajurvedskoj i tajlandskoj medicinami, zbog svojih potvrđenih analgetičkih svojstava. Skrining test koji je obuhvatio više od 240 receptora, dokazao je vezivanje konolidina za ACKR3 receptor i kod ljudi i kod miševa, sprečavajući da se ACKR3 veže za opioidne peptide.
Pored toga, molekul konolidina nije stupio u interakciju sa klasičnim receptorima, što znači da je izbegao proces koji prave opioidni peptidi vezujući se za ove receptore.
Ovi rezultati sugerišu da je konolidin sposoban da ograniči negativna regulatorna svojstva receptora ACKR3 i oslobodi opioidne peptide, omogućavajući im da se vežu za klasične opioidne receptore i emituju analgetičku aktivnost.
Važan korak u novim metodama eliminacije hroničnog bola
Naučnici su iskoristili priliku da prošire svoja otkrića hemijskom modifikacijom konolidina kako bi stvorili novo jedinjenje, RTI-5152-12, koje se specifično vezuje za ACKR3 receptor. U poređenju sa prirodnim konolidinom, ovo sintetičko jedinjenje je pokazalo veću sposobnost vezivanja za ACKR3 receptor, što ga čini potencijalno efikasnijim u metodama otklanjanja bola.
Prema saopštenju za štampu LIH, dva istraživačka tima podnela su zajedničku prijavu patenta za RTI-5152-12 u decembru 2020. Autori studije, pored ostalog navode:
– Otkriće potencijalnog načina delovanja konolidina i njegove aktivnosti na ACKR3 je značajan korak ka iscrpnijem i boljem razumevanju njegove uloge u regulaciji bola, uz veliki potencijal za razvoj novih lekova“.
Za sada je jasno da konolidin ima minimalne neželjene efekte, u poređenju sa opioidnim lekovima, što je dovoljan izazov za dalje istraživanje funkcionisanja opioidnog sistema i regulaciju bola.
