Krompir spada u najrasprostranjenije ali i najomiljene povrće od pamtiveka. Postoje zapisi da je još u davnoj prošlosti korišćen i kao hrana i kao lek. Zanimljivo je da je to jedina namirnica koja se zbog ogromnih koristi za zdravlje koristila kao metod plaćanja, odnosno valuta, pa je tokom svetske „zlatne groznice“ menjan za zlato.
Ako ne govorimo o hrani, već o krompiru kao terapijskom sredstvu, svež, narendan krompir je odličan kao oblog. Delotvoran je protiv glavobolje ili opekotina. Spušta i „izvlači“ temperaturu prvenstveno zbog svog jakog antioksidativnog dejstva. Jedan od najstarijih i najdelotvornijih recepata naših baka je onaj u kome kriške od krompira koje stavimo na stopala, same, ili sa kukuruznim brašnom i sirćetom „skidaju“ temperaturu brzo i efikasno.
Kaša od kuvanog ili pečenog krompira bez soli smanjuje nivo proteina u mokraći. Takođe, reguliše i kiselinu, a pomaže i kod uznemirenog želuca, čira i upalnih procesa. Izblendirajte krompir, dodajte malo barene šargarepe i mleka, pa sjedinite u kašu.
Sok od krompira koji možemo lako da napravimo, potpuno je prirodno sredstvo protiv bolesti jetre, srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska, pluća, reumatskih problema. Uz to, poboljšava proces probave. Dobar je diuretik i može da pomogne u izbacivanju tečnosti iz nogu.
Krompirov sok se i ranije koristio kod gastritičnih tegoba, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Smiruje želudac i kod osoba koje boluju od karcinoma, ali se kod ovih pacijenata obavezno savetuje konsultacija sa stručnim licem. Pije se po 1 velika supena kašika pomešana sa vodom pre doručka, ručka i večere, a sprema se tako što se izrenda krompir, izgnječi i procedi kroz gazu.
Za osobe koje imaju osetljiv želudac ili im smeta krompir, odličan je čaj od ljuske krompira. Takođe je izuzetno delotvoran za iskašljavanje i kod dijareje, kao i za iziritiranu sluzokožu želuca.
Priprema se brzo i lako, tako što se pola šake dobro oprane ljuske krompira kuva 4 minuta u 2 dl vode.
Ovo povrće je izuzetno nutritivno bogato, hranljiva je i zdrava namirnica. Važno je znati da njegova potpuna iskoristljivost zavisi prvenstveno od načina pripreme i upotrebe. Takođe, kada vam neko kaže da je krompir zdrav, sigurno ne misli na njegove najčešće vidove pripreme i konzumacije – u dubokom ulju. Ako ga pržimo na visokoj temperaturi i u dubokom ulju (pomfrit), oslobađa se akrilamid, neurotoksin, koji je ujedno i kancerogena materija. Međutim, ako ga kuvamo ili pečemo, sačuvaćemo većinu njegovih vitamina i hranljivih materija, uključujući i značajnu količinu vitamina C.
Krompir sadrži skrob i najbolje ga je konzumirati u umerenim količinama, spremljenog na pari, skuvanog ili pečenog u rerni sa što manje masnoća. Uz to, sadrži i pektin, vitamine A, B i C, kalijum, gvožđe mineralne soli.
Poznato je da krompir sadrži značajnu količinu skroba. Međutim, radi se o rezistentnom skrobu koji je, ako se konzumira u umerenim količinama, koristan za zdravlje u procesu varenja i resorpciji korisnih materija. Pored toga što doprinosi boljoj kontroli nivoa šećera u krvi, ovaj skrob zadržava osećaj sitosti. Uz to, spušta nivo holesterola i sprečava zatvor.
Krompir spada u povrće koje nije preporučljivo koristiti u sirovom stanju i bez termičke obrade. U tom obliku može da podigne telesnu temperaturu i izazove burnu reakciju organizma. Posebno to ne treba da čine osobe koje imaju osetljiv želudac.
Nedovoljno zreo krompir ili onaj koji je mestimično zelene boje ne bi trebalo koristiti, zbog štetnog jedinjenja koje se zove solanin. Isto važi i za krompir koji je proklijao.