Ibuprofen – šta se sve može koristiti kao njegova prirodna alternativa

Ibuprofen, lek koji spada u grupu nesteroidnih antiupalnih lekova, koristi se za ublažavanje simptoma artritisa, za snižavanje visoke telesne temperature, primarne dismenoreje (bolne menstruacije), groznice, kao analgetik, naročito kada je prisutna i upala.

Godine 2013. u jednom Rojtersovom članku pisalo je da je „dugotrajna upotreba visokih doza lekova protiv bolova, kao što su ibuprofen ili diklofenak, ‘opasna’ u smislu rizika od srčanog udara, rekli su istraživači”. Izveštaj Rojtersa fokusirao se na novo istraživanje objavljeno u Lancet koje ukazuje na to da se rizik od srčanog udara povećava čak za trećinu, a rizik od srčane insuficijencije udvostručuje među ozbiljnim korisnicima nesteroidnih antiinflamatornih (NSAID) lekova, prenosi sajt greenmedinfo.com.

Zašto toliko ljudi uzima NSAIL kao što je ibuprofen

Bol i nezdravi nivoi upale brzo postaju podrazumevana telesna stanja u industrijalizovanom svetu. Iako u većini slučajeva možemo da reguišemo osnovna stanja sklona upalama promenom naše ishrane i smanjenjem stresa i izlaganja hemikalijama iz životne sredine, ovi pristupi zahtevaju vreme, disciplinu i energiju. Međutim, ponekad samo želimo da bol momentalno prestane. U tim često kompulzivnim trenucima nađemo se u situaciji da pijemo tabletu bez recepta da bismo se rešili bola.

Problem s ovim pristupom je u tome što, ako često posežemo za ovim lekovima, zajedno s bolom možemo i sebi da naškodimo.

Ibuprofen je za to zaista savršen primer, jer je, kao što je rečeno, povezan sa  povećanim rizikom od srčanog udara i povećanom srčanom i smrtnošću od svih uzroka (kada se kombinuje sa aspirinom), sa preko dvadesetak ozbiljnih štetnih efekata po zdravlje, uključujući:

• anemiju
• oštećenje DNK
• gubitak sluha
• hipertenziju
• smrtnost od gripa
• pobačaj

Procenom bezbednosti primene ibuprofena u Evropskoj uniji utvrđeno je:
– malo povećanje kardiovaskularnog rizika, uključujući rizik za pojavu srčanog i moždanog udara kod pacijenata koji uzimaju visoke doze ibuprofena (2400 mg i više);
– nije uočen rizik primene ibuprofena u dozama do 1200 mg dnevno, što je i najviša dnevna doza.

Ibuprofen, međutim, nije jedan jedini u povećanju rizika od kardiovaskularnih bolesti i/ili mortaliteta. Čini se da čitava kategorija nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID) ima ovu nedovoljno prepoznatu tamnu stranu. Kardiovaskularne bolesti i srčana smrtnost zauzimaju visoko mesto na listi od preko 100 neželjenih štetnih efekata na zdravlje povezanih sa njihovom upotrebom. 

Šta bi, onda, trebalo da radimo? Bol je bol. Bilo da se nama dogodi ili smo svedoci nečijeg bola (što može biti i gore), pronalaženje olakšanja je prioritet.

Ibuprofen i njegova prirodna alternativa

U istraživanjima zasnovanim na dokazima o pronalaženju alterntive ibuprofenu, na sajtu National Library of Medicine, navode se sledeće mogućnosti:

1. Đumbir – Studija iz 2009. godine pokazala je da su kapsule đumbira (250 mg, četiri puta dnevno) bile podjednako efikasne kao i lekovi mefenaminska kiselina i ibuprofen za ublažavanje bolova kod žena povezanih sa njihovim menstrualnim ciklusom (primarna dismenoreja).
2. Topikalna arnika – Studija na ljudima iz 2007. godine pokazala je da je lokalni tretman arnikom efikasan kao ibuprofen za osteoartritis šake, ali sa manjom incidencom neželjenih efekata.
3. Kobinacija: amstaksantin, ginko biloba i vitamin C – Studija na životinjama iz 2011. godine pokazala je da je ova kombinacija jednaka ili bolja od ibuprofena za smanjenje zapaljenja disajnih puteva povezanih sa astmom.
4. Kineska lobanja (baikalin) – Studija na životinjama iz 2003. godine otkrila je da je jedinjenje kineske lobanje poznato kao baikalin jednako moćno kao i ibuprofen u smanjenju bola.
5. Omega-3 masne kiseline – Studija na ljudima iz 2006. otkrila je da su omega-3 masne kiseline (između 1200-2400 mg dnevno) bile podjednako efikasne kao ibuprofen u smanjenju bolova od artritisa, ali uz dodatnu korist – manje neželjenih efekata.
6. Panax ginseng – Studija na životinjama iz 2008. godine otkrila je da panax ginseng ima analgetičko i antiinflamatorno dejstvo slično ibuprofenu, što ukazuje na njegova moguća svojstva protiv reumatoidnog artritisa.
7. Kantarion – Istraživanje na životinjama iz 2004. pokazalo je da je kantarion dvostruko efikasniji od ibuprofena kao lek protiv bolova.
8. Antocijanini iz slatkih trešanja i malina – Studija ćelija iz 2001. godine pokazala je da su antocijanini ekstrahovani iz malina i trešanja bili podjednako efikasni kao ibuprofen i naproksen u suzbijanju enzima povezanog sa upalom poznatog kao ciklooksigenaza-1 i 2.
9. Bosiljak – Studija iz 2000. godine otkrila je da bosiljak sadrži jedinjenja sa antiinflamatornom aktivnošću koja se može uporediti sa ibuprofenom, naproksenom i aspirinom.
10. Maslinovo ulje (oleokantal) – jedinjenje koje se nalazi u maslinovom ulju, poznato kao oleokantal, pokazalo se da ima antiinflamatorna svojstva slična ibuprofenu.

Postoje, naravno, stotine dodatnih supstanci koje su proučavane zbog njihovog umirujućeg i/ili antiinflamatornog dejstva, a postoje i aromaterapijski pristupi koji ne zahtevaju uzimanje bilo čega, ali i ovde postoji opasnost. Kada razmišljamo o uzimanju alternativnog leka ibuprofenu protiv bolova, i dalje razmišljamo u okviru palijativnog, alopatskog medicinskog modela: potisnite simptom i idemo dalje. Trebalo bi da pogledamo dublje u ono što uzrokuje naš bol. I kada je moguće, uklonimo uzrok(e). Kakogod, za svaki zdravstveni problem, pre nego što sami posegnemo za lekom koji možemo da kupimo bez recepta, prvo moramo da se obratimo lekaru za savet.