Psihičko ili mentalno zlostavljanje je upotreba pretnji, verbalnih uvreda i drugih suptilnijih taktika za kontrolu načina razmišljanja druge osobe. Ovaj oblik zlostavljanja je posebno uznemirujući jer je skrojen da uništi samopoštovanje i samopouzdanje i potkopa lični osećaj stvarnosti ili kompetencije.
Psihičko zlostavljanje isto je što i okrutnost ili „intimni terorizam“
Mentalno zlostavljanje označeno je i kao „mentalna okrutnost“ i „intimni terorizam“ zbog ozbiljnih opasnosti ovakvog ponašanja. U vezama sa mentalnim zlostavljanjem, jedna osoba se može navesti da veruje da je luda i to se obično naziva gaslighting. Nasilnik u ovom slučaju izokreće stvarnost kako bi bacio sumnju na sećanja, pa čak i na to kako se stvari percipiraju. Na primer, događajem koji se dogodio tokom leta može da se manipuliše tako da se dogodio preko zime, ili možda uopšte nije. Kada osoba koja je na meti pokuša da protestuje ili odgurne manipulaciju, ona često deluje reaktivno. Reaguju iz frustracije i zbunjenosti i neizbežno deluju „ludo“, emocionalno i iracionalno. Na taj način nasilnik potkopava sopstveni osećaj sebe i svoj ugled i poštovanje među porodicom i prijateljima.
Posledice psihičkog zlostavljanje nisu ništa manje od fizičkog
Psihičko zlostavljanje oslanja se na taktike koje ismevaju, vređaju, plaše ili iskorišćavaju. Na kraju, stvarnost i samopoštovanje postaju vezani za nasilnika. Za razliku od fizičkog zlostavljanja, emocionalno zlostavljanje često je teško uočiti. Zlostavljana osoba polako počinje da pokazuje simptome svog stanja, ispočetka suptilne, a kasnije sve jasnije. Stoga je važno prepoznati i te suptilne znakove jer posledice psihičkog zlostavljanja nisu ništa manje opasne od posledica fizičkog maltretiranja, i to su najčešće:
1. Osećaj nemoći – Ako se pored partnera osećate neadekvatno, kontrolisano ili ne možete da govorite o nečemu, to jeste zlostavljanje.
2. Osećaj krivice – Može da bude uzrokovan emocionalnim ucenama, uskraćivanjem fizičkog kontakta ili razgovora, do preteranog udovoljavanja. Ova metoda se zove manipulisanje.
3. Osećaj ograničenosti – Javlja se ako partner neprestano kritikuje sve što kažete ili vam govori da imate preterane emotivne reakcije na neke njegove postupke ili komentare ili menja verzije kako se nešto zaista desilo između vas.
4. Stalno ste na udaru kritike – Psihoterapeuti navode primer da iako svi druge hvale vaše najnovije poslovno dostignuće, izgled ili nešto treće, partner im se ne pridružuje u pohvalama, nego vas uprkos tome kritikuje. To je taktika s kojom želi da postigne da samopouzdanje partnera ne poraste previše jer ga u tom slučaju može lakše da ga napusti ili prozre.
5. Ravnodušnost partnera – Vi, na primer, možete da budete jako tužni ili uzrujani zbog nečeg što se dogodilo, a on uopšte nema niti malo saosećanja. Takvo ponašanje je zato što partner smatra da morate da ostanete fokusirani na njega kako bi vas zadržao pod svojom kontrolom. Njegova tolerancija za vaše brige je ograničena jer sva pažnja treba što pre da se vrati na njega, kako bi mogao i dalje da vas zlostavlja.
6. Obasipanje prevelikom pažnjom – Sigurno je da svaki veliki buket cveća koji muškarac pokloni ženi ne znači da je on emocionalni zlostavljač. Psiholozi kažu da „kada zlostavljač zna da je prešao granicu i svestan je da partner preispituje vašu vezu, može se očekivati poziv na večeru, veliki buket cveća ili vikend izvan grada. Tako glavni problem ostaje nerešen, a velikim gestom se kupuje ćutnja jer je deo prećutnog dogovora da se ne kvari lep trenutak započinjanjem priče o nečemu neprijatnom.
7. Kontrola finansija – Kontrolisanje partnerovog noca je, prema psiholozima jeste psihičko zlostavljanje i to njegov klasičan znak. Kontrola finansija obično počinje savetima kako da bolje raspolažete novcem, kako da izađete iz dugova, kako da uštedite ili manje da trošite. Uskoro partner zlostavljač počinje da vrši pritisak da se novac što manje troši a da ga što više zarađujete. Ali, to se uvek odnosi samo vas ali ne i na njega. On ne pita pre nego što na nešto potroši novac, ali vama obavezno savetuje šta da radite s novcem. Ako se radi o investicijama zbog kojih bi mogao da izgubi kontrolu nad vama, na primer kupovina stana na vaše ime, uvek vam kaže da nemate dovoljno novca za to i da vam to ne treba.
8. Ljudi primećuju promene na vama – Ljudi obično primete na emocionalno zlostavljanoj osobi da su postale tihe i ne ponašaju se kao inače, da ređe izlaze ili da se drugačije oblače. A kada pitaju tu osobu šta se događa, ona teško nalazi adekvatan odgovor i obično kaže da je umorna ili da previše radi.
9. Sumnja u sebe – Kada dugo dobijate lažne informacije o sebi naravno da postanete sumnjičavi. Postupno shvatate da se stvari ne podudaraju. Vaš partner menja iskaz, poriče nešto što je rekao pre par dana i objašnjava vam da on ne laže nego da vi niste shvatili celu sliku kada vam je prvi put ispričao priču. Takođe, može da poriče da je nešto rekao ili učinio, iako se vi toga vrlo dobro sećate, i to radi s takvim uverenjem i samopouzdanjem da počnete da sumnjete u sebe i svoje pamćenje. Ovaj oblik manipulacije zove se „zamagljivanje uma“ ili gaslighting i služi tome da počnete da sumnjate kako gubite razum.
10. Gubitak prijatelja – Klasični korak je psihičkog zlostavljanja je partnerku „odseče od sveta“ odnosno da je izoluje od prijatelja i porodice koja bi mogla da primeti njegovo emocionalno nasilje.
