Čovek bi trebalo da nauči da u fokusu drži samo zaista važne stvari Foto: Shutterstock
Kako da ostanete fokusirani, usredsređeni na ono što je zaista važno kada je savremeni život pun „smetnji”, ometajućih faktora koji zahtevaju da se reaguje „sad i odmah”? Čovek bi trebalo da nauči da u fokusu drži samo zaista važne stvari, da mu one budu prioritet. Nažalost, najvažnije stvari se često guraju po strani, a neki kvazi „hitni“ slučajevi nam postaju mnogo bitniji.
Stalno govorite sebi da bi trebalo da se fokusirate na zadatak koji imate, ali, da li ikada razmišljate šta zapravo znači ostati fokusiran? Ukratko, to bi značilo da se koncentriše na zadatak i bavite njime na aktivnom kognitivnom nivou. Ali, to takođe podrazumeva čitanje, procenu, razmišljanje, „seciranje”, pamćenje i povezivanje zadatka sa postojećim znanjem i pronalaženje načina da se zadatak reši ili primeni na druge.
Kada se bavimo nečim što zahteva koncentrisani napor, psiholozi kažu da smo skloni da se udaljimo, nestanemo u sopstvenim mislima ili nas odvuku društvene mreže. Činjenica je da je jednostavno previše buke oko nas i da ćemo češće biti ometeni. A to nije samo buka u bukvalnom smislu, već je reč o beloj buci naših užurbanih života. Našem mozgu je potreban odmor od mnogih stvari, i upravo zbog toga tako lako upada u zamku ometanja. Loša vest je da što smo stariji, to je teže da ostanemo fokusirani tokom dužeg vremenskog perioda. Ali, ne treba očajavati. Postoji mnogo načina da se fokusirate na svoje zadatke.
Razmislite o tome kako provodite svoje vreme na dnevnoj bazi. Koliko je vašeg radnog vremena zapravo produktivno? Nije dovoljno samo sedeti u stolici i gledati u prazno narednih 8 sati, jer računa se samo no što je opipljivo. Kako biste se koncentrisali na nešto, morate da „trenirate svoj mozak”. A možete početi tako što ćete „posedovati” svoje vreme – biti vlasnik svog vremena. Rešite da određeni period pratite šta je tačno to što vam „jede” vreme. I tu bi trebalo da se računa svaka sitnica – ako provedete 15 minuta skrolujući na društvenim mrežama – zabeležite to. Ne shvatajte to kao lični napad na sebe već neka to bude vrsta eksperimenta. Nakon nekoliko dana praćenja vaših aktivnosti, moći ćete da procenite šta vam skreće pažnju sa rada ili učenja. Kada se to uradi, dobijamo predstavu o tome ko su pravi „krivci”.
Postoje oni dani kada znate da morate da završite posao, a kako bi to lakše postigli možda mogu da pomognu neki saveti kako bi „ostali u igri”:
Postavite svoje dnevne ciljeve. Nema ništa loše u dobro osmišljenoj listi obaveza. Postavite razumne ciljeve, a ne one poput „danas ću naučiti 270 stranica o mehaničkoj bioproizvodnji deterdženata“. Podelite svoje ciljeve na delove i rešavajte ih jedan po jedan.
Iskoristite svoje vrhunce produktivnosti. Statistika pokazuje da smo najproduktivniji ujutru. Kako biste se „vozili na ovom talasu”, postavite redovnu jutarnju rutinu koja daje energiju. Ustanite, istegnite se ili se bavite fitnesom, a zatim napravite hranljiv doručak (kafa nije doručak, iako odlično ide uz njega). Čim završite, uđite u svoju „radnu zonu”. Pre svega, uredite svoj radni prostor – pobrinite se da imate mirno mesto u svojoj kući gde možete da radite.
Nemojte obavljati više zadataka. Čak i ako mislite da ste dobri u tome, velike su šanse da ćete se preoptretiti. Skakanje između više zadataka nije tako produktivno kao što mislimo. To oduzima mnogo vremena jer mozgu može trebati i do 30 minuta da preusmeri pažnju i energiju sa jedne stvari na drugu. Kada nađete svoj fokus, nemojte ga trošiti na ideju da postignete više stvari odjednom.
Dobro razmislite o fokusiranju. Kada uhvatite sebe kako posežete za telefonom, novim časopisom, knjigom ili užinom, svesno se potrudite da se ponovo fokusirate na svoj zadatak. Proverite sa sobom gde ste tačno „zalutali” i ponovo se odatle fokusirajte.
Ovde je, pre svega, reč o mobilnim telefonima i društvenim medijima. Jedini način da budete manje ometeni je da se oslobodite njihovog uticaja. Recimo da nešto važno čitate ili učite, a telefon pored vas konstantno „zvrcka”. Najčešća su dva scenarija:
1. Provera obaveštenja. A budući da ste već uzeli telefon u ruke verovatno ćete i odgovoriti, pa onda pogledati novu sliku vašeg prijatelja, pa odgledati fotografije koleginice sa letovanja u Španiji i tako u nedogled… Tada definitivno prestajete da razmišljate o poslu. Savet je dakle – sklonite telefon dok radite ili učite. Isključite sva obaveštenja koja mogu da vam odvuku pažnju.
2. Kolege i najava sastanaka mogu da oduzmu dosta radnog vremena. Provera e-pošte je samo jedna od onih poslovnih stvari od kojih svi patimo. Ali, nemojte da upadate u e-mail zamku. Zapamtite da šta god da se nalazi u toj e-poruci, može da sačeka pauzu kada možete da joj posvetite punu pažnju. Psiholozi podsećaju da su ljudi nekada dobro radili bez svih tih trenutnih poruka i svet se nije raspao, a neće ni kolega koji šalje mejl. Jer, ako je nešto baš urgentno, sigurno će vas neko prvo pozvati telefonom.