Krivica je čest pratilac depresije Foto: Shutterstock
Krivica, posebno u prekomernim količinama, često je simptom depresije koji je zanemaren ne samo od okruženja već i od stručnjaka. Međutim, istraživanja su dokazala da krivica može da utiče na intenzitet simptoma i nivo depresije. Zato se nikako ne sme zanemariti.
Krivica u sklopu depresije obično ide sa osećajem stida. Utiče na obolelu osobu tako da krije ono što oseća, što često rezultira sklonošću ka samoizolaciji. Upravo pitanjem prekomerne krivice kao uobičajenog simptoma depresije koji može da pogorša osnovnu dijagnozu i dovede je na još više nivoe, bavio se dr U studiji objavljenoj u National Library of Medicine, jedan od zaključaka je i da kod osoba sa kliničkom slikom blage depresije krivica može da pokrene proces dodatne samosvesti, ali i pojačane osetljivosti.
Međutim, u slučajevima depresije visokog nivoa, simptomi prekomerne krivice može da dovedu do komplikacija. Moguća su i stanja koja su često povezana sa mislima o samoubistvu. Kombinacija depresije i krivice može kod nekih osoba pokrenuti uverenje da nisu vredni života ili da bi drugima bilo bolje bez njih, bez obzira da li su nešto loše učinili ili nisu.
A šta je zapravo krivica? Krivica je prosocijalna emocija koja se pokreće kada smo na neki način naudili drugima. Javlja se i kada nismo učinili ništa loše, ali nas osećanje da smo baš mi odgovorni jednostavno izjeda.
Depresija krivicu, koja bi trebalo da bude normalna emocija kada govorimo o osećaju odgovornosti može da pojača i da pretvori u nešto sasvim drugo. Umesto pozitivne refleksije, depresivna krivica povezana je sa bolnim i štetnim razmišljanjem o sebi. Fokus krivice sa depresijom je širok. Omogućava nekome da u se mislima vrati i više godina unazad. Takođe, može da podseti na neke pogrešne korake ili situacije koje su se možda dogodile veoma davno, a za koje se onda vezuje osećaj krivice sa ili bez razloga.
Depresivna krivica može da se javi u vezi sa bilo kojom temom, osobom ili situacijom. Pored toga, može da pokrene osećanje krivice tamo gde to ni u kom slučaju nije opravdano. Može čak doći i do iskrivljenja naše percepcije tako da osećamo odgovornost za stvari nad kojima nismo imali nikakvu imali kontrolu, pa i nikakav kontakt.
Postoji niz tehnika za savladavanje preterane krivice. Samosaosećanje je odlična polazna tačka. Iako osoba koja doživljava ovaj simptom možda ne vidi sebe kao nekoga ko zaslužuje saosećanje, to može da pokrene proces minimiziranja krivice. Uz to bi trebalo da usledi i smanjenje simptoma depresije. Veoma je važno pridržavati se propisane terapije od strane stručnog lica (farmakoterapija) i redovnih odlazaka na psihoterapiju.
Kroz kognitivno-bihejvioralnu terapiju, određene tehnike pružiće mogućnost da psihoterapeut zajedno sa vama dođe do uzroka koji su u korenu izazvanog osećaja krivice. Takođe, i da se izbegnu lutanja u smislu traženja razloga ove vrste senzitivnosti.
Prekomerna krivica je podmukao simptom depresije, ali se uz psihoterapiju možemo rešiti tog osećaja, fokusirati se na ono što je važno i minimizirati loše i štetne misli.