Obratite pažnju kada neko prestane da se smeje: Smeh je indikator imuniteta i psihičkog zdravlja

Studije su pokazale da smeh povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i karcinoma, dok istovremeno snižava nivo kortizola, hormona stresa

Smeh je mnogo više od prolazne reakcije - to je psihofiziološki proces koji pokreće čitav niz reakcija u telu. Kada se smejemo, naše telo unosi više kiseonika, krv bolje cirkuliše, jača imunitet, a mozak oslobađa endorfine, hormone zadovoljstva koji trenutno popravljaju raspoloženje.

Smeh i u majčinom stomaku: Koliko se smeju deca, a koliko odrasli?

Preporučujemo

Stručnjaci tvrde da se bebe osmehuju još u majčinom stomaku, u poslednjim nedeljama trudnoće. Taj osmeh je zapravo refleks pokreta Santorinijevog mišića, jedinstvenog mišića koji postoji samo kod ljudi. Nakon rođenja, bebe se najpre osmehuju u snu, a od trećeg meseca počinju da se smeju i glasno.

Oko osmog meseca života njihov osmeh postaje „selektivan“, usmeren ka poznatim licima, najčešće roditeljima. Taj iskreni, zarazni dečji smeh često se javlja tokom igre, pri iznenađenju ili radosti zbog poklona.

Naučnici su došli do zanimljivih saznanja o tome koliko se zapravo smejemo tokom života. Deca između pete i šeste godine nasmeju se i do 400 puta dnevno, dok odrasli u proseku to učine tek oko 17 puta. Ta razlika dovoljno govori o tome kako se s godinama menjamo ne samo fizički, već i emotivno.

Terapija smehom: Kada smeh leči

Još od antičkih vremena govorilo se da je smeh lek. Danas ta tvrdnja ima i naučnu potvrdu. U mnogim zemljama razvijena je komikoterapija, oblik terapije koji koristi humor i smeh u lečenju, naročito kod dece koja se nalaze u bolnici, ali sve češće i kod osoba koje pate od anksioznosti.

Istraživanja pokazuju da deca koja se redovno smeju tokom hospitalizacije lakše prevazilaze strahove, bolje sarađuju sa osobljem i brže se oporavljaju.

Kada se smejemo, postajemo jači

Smeh dokazano jača imunski sistem. Studije su pokazale da smeh povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i karcinoma, dok istovremeno snižava nivo kortizola, hormona stresa. Istinski, „dubok“ smeh poboljšava snabdevanje organizma kiseonikom, pozitivno utiče na rad srca i povećava fleksibilnost mišića. Naučnici su čak izračunali da jedan minut smeha ima isti efekat kao deset minuta veslanja na spravi za vežbanje.

Ljudi koji se retko smeju ili oni koji se više ne smeju: Kako to nauka objašnjava?

Postoje i oni koji se gotovo nikada ne smeju. Psihološka istraživanja pokazuju da se iza te pojave često kriju anksioznost, depresija ili emocionalna inhibicija. Takve osobe teže prepoznaju humor, ponekad ga doživljavaju kao pretnju ili znak neozbiljnosti.

Kod nekih, to može biti posledica traumatskih iskustava, rigidnog vaspitanja ili hroničnog stresa koji „zamrzava“ emocionalne reakcije. Neurološki posmatrano, kod tih ljudi se beleži smanjena aktivnost u prefrontalnom korteksu i limbičkom sistemu - delovima mozga zaduženim za doživljaj zadovoljstva i emocija.

Iako se na prvi pogled može činiti da nedostatak smeha nije problem, on zapravo može biti rani pokazatelj emocionalne iscrpljenosti ili čak početnih faza depresivnih poremećaja. Ako neko iznenada prestane da se smeje, vredi mu se približiti s pažnjom i toplinom. Možda se u njegovoj tišini krije poziv za pomoć.

Zašto je važno da se smejemo u društvu

Smeh nije samo izraz radosti, već način povezivanja. Kada se smejemo zajedno, stvaramo osećaj pripadnosti i poverenja. Smeh briše granice, smanjuje napetost i čini nas otvorenijima. Zato se kaže da je smeh ogledalo mentalnog zdravlja. U njemu se odražava naša sposobnost da budemo prisutni, da osećamo, da delimo.

Ako ste se poslednji put iskreno nasmejali davno, pronađite razlog. Ponekad je dovoljno duhovito društvo, film, ili čak dete koje se glasno smeje da ta brana popusti. Smeh, kako nauka i život potvrđuju, zaista leči.