Averzivna terapija je vrsta bihevioralne terapije koja se koristi za odvikavanje od nepoželjnog ponašanja, odnosno metoda kojom se neželjeno ponašanje uparuje sa nelagodnošću. Na primer, osoba koja se podvrgava averzivnoj terapiji kako bi prestala da puši može da dobije strujni udar svaki put kada pogleda sliku cigarete. Cilj ovog procesa uslovljavanja je da natera osobu da dovede u vezu stimulus sa neprijatnim senzacijama, odnosno sa nekom vrstom „kazne“.
Šta je averzivna terapija?
Averzivna terapija izazvala je brojne kritike zbog primene „kazne“, međutim, suprotno rasprostranjenom verovanju, u bihevioralnoj terapiji pod pojmom kazne najmanje se misli na fizičko kažnjavanje. Kazna je, kako objašnjavaju psiholozi, najčešće gubitak neke privilegije. Ljudi se prirodno ponašaju tako da izbegavaju bol i traže zadovoljstvo. Kada neko ponašanje aktivira centar za nagrađivanje u mozgu, ljudi doživljavaju osećaj zadovoljstva i veća je verovatnoća da će to ponašanje ponoviti u budućnosti, čak i ako je to nešto što nije zdravo ili prilagodljivo. Averzivna terapija funkcioniše tako što prekida ovaj sistem nagrađivanja i zadovoljstva. Umesto da doživite pozitivna osećanja, terapija averzije dodaje negativno iskustvo određenoj situaciji. A cilj je da se ljudi što manje upuštaju u problematično ponašanje.
Kako funkcioniše averzivna terapija?
Tokom terapije od klijenta se može tražiti da razmišlja o ponašanju u kome uživa ili da se upusti u njega, dok je u isto vreme izložen nečemu neprijatnom kao što je loš ukus, neprijatan miris ili čak blagi električni udari. Jednom kada neprijatna osećanja postanu povezana sa ponašanjem, očekuje se da će neželjena ponašanja ili radnje početi da se smanjuju ili da će u potpunosti prestati.
Koliko dugo je potrebno da averzivna terapija postane efikasna može da varira u zavisnosti od ponašanja i situacije. Istraživanja govore da će osoba na terapiji početi da oseća neke rezultate nakon otprilike četiri tretmana.
Za šta se koristi ova vrsta terapije?
Averzivna terapija može da se koristiti za lečenje brojnih problematičnih ponašanja:
- za loše navike
- zavisnosti
- alkoholizam
- pušenje
- kockanje
- nasilno ponašenje ili napade besa.
Terapija averzije najčešće se koristi za lečenje zavisnosti od droga i alkohola. Suptilni oblik ove tehnike često se koristi kao strategija samopomoći za manje probleme u ponašanju. U takvim slučajevima, ljudi mogu da nose elastičnu traku oko zgloba. Kad god se pojavi neželjeno ponašanje ili poriv da se upusti u „nešto zabranjeno“ pojedinac će povući traku kako bi stvorio blago bolno sredstvo odvraćanja.
Koje vrste averzije terapije postoje?
Postoji niz različitih vrsta terapija averzije. Neke od njih su:
Terapija averzije zasnovana na lekovima: Određeni lekovi se ponekad koriste kao averzivni stimulansi u lečenju zavisnosti. Antabuse, na primer, je lek koji izaziva mučninu i povraćanje ako osoba pije alkohol nakon što ga uzme.
Terapija senzorne averzije: Oslanja se na neprijatne senzacije, kao što su odvratni ukus ili miris, kao averzivno iskustvo.
Terapija električne averzije: Ovaj pristup uključuje primenu bolnih električnih šokova kao averzivnog stimulusa. Ova vrsta terapije averzije smatra se kontroverznom i retko se koristi.
Koliko je efikasna averzivna terapija?
Ukupna efikasnost averzivne terapije zavisi od brojnih faktora:
- Metoda lečenja i averzivnih stanja za koja se koriste
- Da li pacijent nastavlja da praktikuje prevenciju recidiva nakon završetka lečenja
- U nekim slučajevima, pacijent može da se vrati prethodnim obrascima ponašanja nakon što prestane sa tretmanom i više nije izložen odvraćanju.
Generalno, averzivna terapija ima tendenciju da bude uspešna dok je još uvek pod upravom terapeuta, ali su stope relapsa visoke.
